Rak grkljana nije fatalna dijagnoza

Svake godine u Srbiji se dijagnostikuje između 400 i 500 novih slučajeva raka grkljana, najčešćeg malignog tumora glave i vrata. Nažalost, u Srbiji se i danas umire od ovog tumora.

Upravo zato, Udruženje laringologa Srbije, na čelu sa dr Jovicom Milovanovićem i dr Vojkom Đukićem, povodom Svetskog dana glasa, organizovalo je simpozijumom o proceni telesnog oštećenja i opšteg zdravstvenog stanja kod bolesnika koji imaju probleme sa organima glasa i govora. Ovaj dvodnevni skup održava se u Šapcu, a osim ORL specijalista, u radu učestvuju i lekari Instituta medicine rada i Sudske medicine, jer sve njih zajedno čeka rad na donošenju zakona u kojem će morati da se precizira stepen telesnog oštećenja kod osoba kojima je odstranjen ceo grkljan ili imaju neki drugi problem u regiji vrata i grkljana.

Iako je rak grkljana u Srbiji, zbog rasprostranjenosti pušenja, ali i loše navike da glas „ne štedimo”, a promuklost olako shvatamo, veoma prisutna bolest, dr Vojko Đukić je izričit da ovu dijagnozu ne treba da prati fatalizam, takođe, svojstven našem mentalitetu. Ovaj stručnjak sa Klinike za otorinolaringologiju i maksilofacijalnu hirurgiju Kliničkog centra Srbije ukazuje da je rano otkrivanje najveći saveznik u borbi protiv raka grkljana.

– Više od dve trećine bolesnika sa tom dijagnozom biva trajno izlečeno. U Srbiji ovaj rak lečimo po najvišim svetskim standardima: ovladali smo svim metodama – od klasične hirurgije, do endoskopskih, laserskih intervencija. Naši uspesi su ravni svetskim. Ne sećam se kad smo poslednji put poslali nekog pacijenta sa rakom grkljana u inostranstvo na lečenje – kaže za „Politiku” dr Đukić.

On dodaje da se u Srbiji već nekoliko godina vrlo uspešno, na nekoliko ORL klinika koristi  ugljendioskidni laser. Ovaj uređaj je olakšao je život bolesnika, jer rak grkljana u početnoj fazi otklanja bez „otvaranja” grla, a pacijent istog dana ide kući. Laserom se samo na ORL klinici KCS godišnje obavi između 50 i 100 intervencija zbog raka grkljana. Ovom metodom otklanjaju se i razni dobroćudni tumori, polipi, papilomi, čvorići i ciste na glasnicama.

Prema rečima dr Đukića, u lečenju raka grkljana savremena medicina okreće se genetici. U svetu se koristi i robotska hirurgija, ali koja ORL hirurgu pomaže da uskladi širinu ili dubinu zahvata. Ipak dr Đukić smatra da iskusnog specijalistu ORL još dugo neće moći da zameni nikakav robot, jer je najvažnije pravovremena odluka o tome šta je najbolje rešenje u datom trenutku.

– To se najbolje vidi u situacijama kada nam na kliniku stigne pacijent sa rakom grkljana, koji se guši i kome hitno mora da se napravi otvor na vratu i stavi kanila. Hirurg ima tri do pet minuta vremena da spase život. U Srbiji čak 15 odsto bolesnika sa rakom grkljana dolazi u toj fazi kod lekara, pa specijalisti samo preostaje da napravi otvor na grlu. To je posledica dugog odbijanja da se bolest prihvati – navodi naš sagovornik.

Zahvat kojim se na vratu pacijenta pravi otvor (stoma), kaže dr Đukić, ne treba da se doživljava tragično, jer je najbitnije sačuvati život.

– Čak i kada zbog poodmakle faze bolesti moramo da odstranimo ceo grkljan, time smo barem uklonili malignu bolest. I pored stome, ova osoba može da nauči da govori iz stomaka, može da nosi specijalne proteze i da u najvećem broju slučajeva može da nastavi da se bavi svojim zanimanjem – zaključuje prof. dr Vojko Đukić.