Kup.	Prod.	Sred.
117.05	117.75	117.4
102.44	103.06	102.75
126.63	127.4	127.01

Ekonomija

11.04.2016 u 12:42

Od 20. aprila programi za podršku startap preduzećima

Ministar privrede Željko Sertić najavio je danas da će 20. aprila početi da se realizuje više programa za podršku startap preduzećima, koji su vredni ukupno 320 miliona dinara. Novac je opredeljen za one koji tek osnuju preduzeće, ali i za podršku preduzetnicima koji su tek počeli da posluju. „Tada će, 20. aprila, krenuti prvi raspis javnih poziva za startap preduzeća za grupu žena, omladinu i socijalno preduzetništvo”, izjavila je Tanjugu direktorka Sektora za upravljanje projektima Razvojne agencije Srbije Maja Pejčić. Ona je dodala da će finansijska sredstva biti obezbeđena iz predviđenih 16 milijardi dinara, koje su u budžetu namenjena godini preduzetništva u Srbiji. Pejčić je objasnila da će 20. aprila početi realizacija programa vrednog 100 miliona dinara za startap firme koji

Ekonomija

04.04.2016 u 08:05

Zameni stambeni kredit i uštedi 4.000 evra

S padom kamata na tržištu klijenti banaka sve su zainteresovaniji da refinansiraju mnoge svoje obaveze, pa i one s najvećim teretom otplate kakvi su stambeni krediti. Podsećanja radi, u vreme kreditnog buma stambenih zajmova od 2007. pa do 2014. godine cena ovih dugoročnih kredita iznosila je čak i šest, ređe sedam odsto. Sada su kamate na iste zajmove gotovo prepolovljene. Nameće se pitanje da li se isplati zameniti postojeći stambeni kredit u istoj banci ili ga „preseliti” kod druge banke koja nudi povoljnije uslove. Pogotovo ukoliko se uzme u obzir da se sva prateća papirologija mora iznova izdavati i ponovo platiti. To nije zanemarljivo, jer se plaćaju trošak prevremene otplate kredita u matičnoj banci, trošak ponovne procene nekretnine koja je bila predmet zaloge po stambenom kreditu,

Ekonomija

29.03.2016 u 22:05

Povoljni zajmovi obesmislili zaduživanje na karticama

Kamate na zajmove konačno su jednocifrene, a stručnjaci kažu da su na najnižem nivou u novijoj istoriji. To više i ne čudi, jer Srbija nije izolovano ostrvo. Kamate su i u Evropi simbolične pa je tako referentna kamata Evropske centralne banke smanjena na nulu. Štaviše, banke za čuvanje novca kod iste banke, što znači u slučaju da novac ne plasiraju na drugoj strani, moraju same da joj plate kamatu od 0,4 odsto. Doskora je to bilo nezamislivo, jer banke, po pravilu, za depozite naplaćuju kamatu. Zbog pada kamata postalo je isplativo da se „zatvore” i drugi dugovi. Krediti za refinansiranje raznih obaveza, u slučajevima kada neko ima više debitnih i kreditnih kartica, samim tim i dozvoljenih minusa, sada dobijaju dodatno na atraktivnosti. Jer, zaduženja po debitnim i kreditnim karticama, na

Ekonomija

28.03.2016 u 08:30

Za svaki loš kredit drugi lek

Prošlo je već sedam meseci od kako je usvojena Strategija za rešavanje problematičnih kredita i odgovarajući akcioni plan, kao deo paketa saradnje s MMF-om, ali od tada do danas ništa se nije promenilo. Bankari još uvek tvrde da im je zamrznuto 3,6 milijardi evra teško ili nikako naplativih kredita. Uteha im, naravno, ne mogu biti zvanični podaci Narodne banke koji to upravo dokazuju. U svom poslednjem februarskom izveštaju centralna banka navodi da je u poslednjem kvartalu prošle godine učešće loših zajmova, poznatijih po skraćenici NPL, povećano za 0,3 odsto i da je u novembru iznosilo 22,3 odsto. Branko Greganović, predsednik Izvršnog odbora NLB banke kaže da je „ograničeni” deo NPL kredita još uvek u bilansima banaka. – Banke su u poslednjih nekoliko godina te iznose svele na

Ekonomija

16.03.2016 u 20:35

Zašto je zamena kredita – nemoguća misija

Kada je 2012. godine posle izbora nova vlast angažovala bivšeg direktora Međunarodnog monetarnog fonda Dominik Stros Kana čuli smo da bi njegov posao trebalo da bude „prepakivanje” javnog duga, odnosno zamena skupih zajmova jevtinijim. Stros Kan je nestao s naše scene bez objašnjenja, pa ne znamo da li je to zbog toga što je uvideo da povereni posao ne može da odradi ili je posredi nešto drugo. Ideja o zameni skupih zajmova jevtinijim aktuelizovana je nakon što je Evropska centralna banka svojim merama dodatno oborila cenu novca u evrozoni što ima za posledicu još niže kamate na zaduživanje.

Ekonomija

07.03.2016 u 22:00

Krediti i za starije od 80 godina

Kada su banke početkom prošle decenije počele da dolaze na naše tržište starijima od 65 godina veoma nerado su otvarale vrata svojih poslovnica. Oni su, zbog dobi, za njih bili rizični klijenti. Sada više nije tako. Da li je kriza promenila gledanje bankara na penzionere i starije ljude, jer imaju redovne prihode dok mnogi mladi nemaju, ili je, možda, konkurencija učinila svoje, tek penzioneri sada mogu da dobiju ne samo kratkoročne zajmove poput gotovinskih ili potrošačkih, već i stambene koji su na duže staze. Istina za volju, cena pozajmljenog novca za penzionere je veća nego za ostale klijente, kao i cena osiguranog zajma. U slučaju otplate stambenog kredita banke se ne zadovoljavaju samo hipotekom na kupljenoj nekretnini, već traže i druga sredstva obezbeđenja poput toga da neko

Ekonomija

25.01.2016 u 22:05

Kreditiranje, ali ne po svaku cenu

Bankari s popriličnim optimizmom gledaju na godinu pred nama. Jednostavno, kad ima ekonomskog rasta ima i posla za njih. Očekuju rast kreditne aktivnosti, povećanje plasmana, ali uz nadu da će uspešnije i jevtinije nego do sada rešavati naplatu problematičnih zajmova. Ako ništa drugo, najzad su dobili povoljniji poreski tretman kada takve zajmove otpisuju iz svojih bilansa. Sem toga, uveliko je počela i prodaja tih kredita fondovima koji žele da ih kupe i naplate. Marinos Vatis, predsednik Izvršnog odbora Vojvođanske banke, kaže da će nastaviti s kreditiranjem privrede i pojedinaca, pri čemu su i dalje usredsređeni na sektor malih i srednjih preduzeća i malog biznisa. – Kada je u pitanju kreditiranje klijenata, kvalitet kreditne sposobnosti ostaje ključan pri donošenju odluka, tako

Ekonomija

26.12.2015 u 09:05

Nema investicija, pa nema ni kredita

Krediti privredi i stanovništvu već godinama stoje u mestu. Na godišnjem nivou zajmovi se smanje ili povećaju za po procenat, što ne utiče na opšti utisak po kome kod nas nema privrednog rasta zato što nema investicija. Podrazumeva se – onih iz kredita. Zbog toga se neretko prst upire u banke za koje važi da mnogo više vole da, zbog sigurnosti, plasiraju novac u državne dužničke papire i u repo operacije centralne banke kojima ona povlači višak neplasiranog bankarskog novca. Pre nekoliko dana i Jorgovanka Tabaković, guverner Narodne banke (NBS), saopštila je da banke u repo operacijama drže desetine milijardi dinara. Koliko su to pozamašna sredstva ilustrovala je time što su banke prošle godine, kada je država subvencionisala kredite, plasirale privredi preko 130 milijardi dinara

Ekonomija

04.12.2015 u 14:32

Tabaković: Banke dobro kapitalizovane i otporne na šokove

BEOGRAD – Guverner Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković izjavila je danas da ni centralna banka ni Vlada nemaju pravo da donesu zakon o konverziji kredita vezanih za švajcarski franak, jer bi to bilo neustavno. Tabaković je, na novinarsko pitanje o radikalizaciji protesta udruženja bankarskih klijenata Efektiva zbog kredita u „švajcarcima”, podsetila da je NBS još u julu 2013. godine dala preporuke bankama za rešavanje tog problema, koje je manji deo njih i prihvatio, dodajući da je centralna banka time uradila sve što je do nje. Postupajući po tim preporukama „vraćeno je 5,13 milijardi dinara ili po osnovu neopravdanog, jednostranog podizanja kamata, ili po osnovu olakšavanja kredita u švajcarskim francima”, rekla je ona. „NBS od toga ne može više, a ne očekujem ni da Vlada

Ekonomija

02.12.2015 u 10:05

Duži rok za otplatu švajcarca

Protest dužnika u švajcarcima okupljenih u udruženju „Efektiva” prošlog vikenda očigledno je naterao Ministarstvo finansija da najzad saopšti preporuke koje je radna grupa „spremila” dužnicima i bankarima, a na koje se čekalo nedeljama. Sada su na potezu banke da ih primene, jer ipak radi se samo o preporukama. Drugim rečima, dužnici su prepušteni milosti banaka koje će da izračunaju da li im se isplati da dužnicima daju neke od predloženih pogodnosti. Preporuke Ministarstva finansija svode se na to da banke svojim klijentima omoguće reprogram, što podrazumeva produžetak roka otplate. To su banke i do sada omogućavale na osnovu ranije datih preporuka Narodne banke Srbije. Novina je to što je ministarstvo navelo i kriterijume za odlaganje plaćanja duga. Da je kredit uzet za kupovinu prvog

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: kredit