Субота, 20.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.05	117.75	117.4
	102.44	103.06	102.75
	126.63	127.4	127.01

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: кредит

Економија

11.04.2016 у 12:42

Од 20. априла програми за подршку стартап предузећима

Министар привреде Жељко Сертић најавио је данас да ће 20. априла почети да се реализује више програма за подршку стартап предузећима, који су вредни укупно 320 милиона динара. Новац је опредељен за оне који тек оснују предузеће, али и за подршку предузетницима који су тек почели да послују. „Тада ће, 20. априла, кренути први распис јавних позива за стартап предузећа за групу жена, омладину и социјално предузетништво”, изјавила је Танјугу директорка Сектора за управљање пројектима Развојне агенције Србије Маја Пејчић. Она је додала да ће финансијска средства бити обезбеђена из предвиђених 16 милијарди динара, које су у буџету намењена години предузетништва у Србији. Пејчић је објаснила да ће 20. априла почети реализација програма вредног 100 милиона динара за стартап фирме који

Економија

04.04.2016 у 08:05

Замени стамбени кредит и уштеди 4.000 евра

С падом камата на тржишту клијенти банака све су заинтересованији да рефинансирају многе своје обавезе, па и оне с највећим теретом отплате какви су стамбени кредити. Подсећања ради, у време кредитног бума стамбених зајмова од 2007. па до 2014. године цена ових дугорочних кредита износила је чак и шест, ређе седам одсто. Сада су камате на исте зајмове готово преполовљене. Намеће се питање да ли се исплати заменити постојећи стамбени кредит у истој банци или га „преселити” код друге банке која нуди повољније услове. Поготово уколико се узме у обзир да се сва пратећа папирологија мора изнова издавати и поново платити. То није занемарљиво, јер се плаћају трошак превремене отплате кредита у матичној банци, трошак поновне процене некретнине која је била предмет залоге по стамбеном кредиту,

Економија

29.03.2016 у 22:05

Повољни зајмови обесмислили задуживање на картицама

Камате на зајмове коначно су једноцифрене, а стручњаци кажу да су на најнижем нивоу у новијој историји. То више и не чуди, јер Србија није изоловано острво. Камате су и у Европи симболичне па је тако референтна камата Европске централне банке смањена на нулу. Штавише, банке за чување новца код исте банке, што значи у случају да новац не пласирају на другој страни, морају саме да јој плате камату од 0,4 одсто. Доскора је то било незамисливо, јер банке, по правилу, за депозите наплаћују камату. Због пада камата постало је исплативо да се „затворе” и други дугови. Кредити за рефинансирање разних обавеза, у случајевима када неко има више дебитних и кредитних картица, самим тим и дозвољених минуса, сада добијају додатно на атрактивности. Јер, задужења по дебитним и кредитним картицама, на

Економија

28.03.2016 у 08:30

За сваки лош кредит други лек

Прошло је већ седам месеци од како је усвојена Стратегија за решавање проблематичних кредита и одговарајући акциони план, као део пакета сарадње с ММФ-ом, али од тада до данас ништа се није променило. Банкари још увек тврде да им је замрзнуто 3,6 милијарди евра тешко или никако наплативих кредита. Утеха им, наравно, не могу бити званични подаци Народне банке који то управо доказују. У свом последњем фебруарском извештају централна банка наводи да је у последњем кварталу прошле године учешће лоших зајмова, познатијих по скраћеници НПЛ, повећано за 0,3 одсто и да је у новембру износило 22,3 одсто. Бранко Грегановић, председник Извршног одбора НЛБ банке каже да је „ограничени” део НПЛ кредита још увек у билансима банака. – Банке су у последњих неколико година те износе свеле на ниво

Економија

16.03.2016 у 20:35

Зашто је замена кредита – немогућа мисија

Када је 2012. године после избора нова власт ангажовала бившег директора Међународног монетарног фонда Доминик Строс Кана чули смо да би његов посао требало да буде „препакивање” јавног дуга, односно замена скупих зајмова јевтинијим. Строс Кан је нестао с наше сцене без објашњења, па не знамо да ли је то због тога што је увидео да поверени посао не може да одради или је посреди нешто друго. Идеја о замени скупих зајмова јевтинијим актуелизована је након што је Европска централна банка својим мерама додатно оборила цену новца у еврозони што има за последицу још ниже камате на задуживање.

Економија

07.03.2016 у 22:00

Кредити и за старије од 80 година

Када су банке почетком прошле деценије почеле да долазе на наше тржиште старијима од 65 година веома нерадо су отварале врата својих пословница. Они су, због доби, за њих били ризични клијенти. Сада више није тако. Да ли је криза променила гледање банкара на пензионере и старије људе, јер имају редовне приходе док многи млади немају, или је, можда, конкуренција учинила своје, тек пензионери сада могу да добију не само краткорочне зајмове попут готовинских или потрошачких, већ и стамбене који су на дуже стазе. Истина за вољу, цена позајмљеног новца за пензионере је већа него за остале клијенте, као и цена осигураног зајма. У случају отплате стамбеног кредита банке се не задовољавају само хипотеком на купљеној некретнини, већ траже и друга средства обезбеђења попут тога да неко јемчи за

Економија

25.01.2016 у 22:05

Кредитирање, али не по сваку цену

Банкари с поприличним оптимизмом гледају на годину пред нама. Једноставно, кад има економског раста има и посла за њих. Очекују раст кредитне активности, повећање пласмана, али уз наду да ће успешније и јевтиније него до сада решавати наплату проблематичних зајмова. Ако ништа друго, најзад су добили повољнији порески третман када такве зајмове отписују из својих биланса. Сем тога, увелико је почела и продаја тих кредита фондовима који желе да их купе и наплате. Маринос Ватис, председник Извршног одбора Војвођанске банке, каже да ће наставити с кредитирањем привреде и појединаца, при чему су и даље усредсређени на сектор малих и средњих предузећа и малог бизниса. – Када је у питању кредитирање клијената, квалитет кредитне способности остаје кључан при доношењу одлука, тако да нећемо

Економија

26.12.2015 у 09:05

Нема инвестиција, па нема ни кредита

Кредити привреди и становништву већ годинама стоје у месту. На годишњем нивоу зајмови се смање или повећају за по проценат, што не утиче на општи утисак по коме код нас нема привредног раста зато што нема инвестиција. Подразумева се – оних из кредита. Због тога се неретко прст упире у банке за које важи да много више воле да, због сигурности, пласирају новац у државне дужничке папире и у репо операције централне банке којима она повлачи вишак непласираног банкарског новца. Пре неколико дана и Јоргованка Табаковић, гувернер Народне банке (НБС), саопштила је да банке у репо операцијама држе десетине милијарди динара. Колико су то позамашна средства илустровала је тиме што су банке прошле године, када је држава субвенционисала кредите, пласирале привреди преко 130 милијарди динара

Економија

04.12.2015 у 14:32

Табаковић: Банке добро капитализоване и отпорне на шокове

БЕОГРАД – Гувернер Народне банке Србије (НБС) Јоргованка Табаковић изјавила је данас да ни централна банка ни Влада немају право да донесу закон о конверзији кредита везаних за швајцарски франак, јер би то било неуставно. Табаковић је, на новинарско питање о радикализацији протеста удружења банкарских клијената Ефектива због кредита у „швајцарцима”, подсетила да је НБС још у јулу 2013. године дала препоруке банкама за решавање тог проблема, које је мањи део њих и прихватио, додајући да је централна банка тиме урадила све што је до ње. Поступајући по тим препорукама „враћено је 5,13 милијарди динара или по основу неоправданог, једностраног подизања камата, или по основу олакшавања кредита у швајцарским францима”, рекла је она. „НБС од тога не може више, а не очекујем ни да Влада

Економија

02.12.2015 у 10:05

Дужи рок за отплату швајцарца

Протест дужника у швајцарцима окупљених у удружењу „Ефектива” прошлог викенда очигледно је натерао Министарство финансија да најзад саопшти препоруке које је радна група „спремила” дужницима и банкарима, а на које се чекало недељама. Сада су на потезу банке да их примене, јер ипак ради се само о препорукама. Другим речима, дужници су препуштени милости банака које ће да израчунају да ли им се исплати да дужницима дају неке од предложених погодности. Препоруке Министарства финансија своде се на то да банке својим клијентима омогуће репрограм, што подразумева продужетак рока отплате. То су банке и до сада омогућавале на основу раније датих препорука Народне банке Србије. Новина је то што је министарство навело и критеријуме за одлагање плаћања дуга. Да је кредит узет за куповину првог

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

20.06.2026 у 22:13

Мушкарац погинуо у судару аутомобила и аутобуса код Ниша

20.06.2026 у 22:07

Нови нестанак струје у нуклеарној електрани Запорожје

20.06.2026 у 21:58

Обележено 13 година рада КУД „Српски вез” у Куманову

20.06.2026 у 21:49

Премијер Пакистана и начелник генералштаба путују у Швајцарску на преговоре

20.06.2026 у 21:45

Вучић: Показаћемо да се љубављу побеђује, почиње много нових пројеката

20.06.2026 у 21:29

САД приморале Израел да обустави нападе на Јужни Либан