Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.13	101.74	101.43
127.07	127.83	127.45

Region

29.06.2021 u 18:30

I Portugalci tvrde da je makedonski jezik bugarski

Makedonski jezik je nekada bio bugarski, izjavila je portugalska državna sekretarka za evropska pitanja Ana Paula Zakarijas i izazvala burne reakcije u Skoplju. Makedonski premijer Zoran Zaev najavio je da će ministarstvo inostranih poslova te države reagovati na izjavu portugalske sekretarke za evropska pitanja, Ane Paule Zakarijas, koja je rekla da je „makedonski jezik nekada bio bugarski". „Pregovori Severne Makedonije i Bugarske su teški... Očigledno su povezani sa jezikom u Severnoj Makedoniji, koji je nekada bio bugarski", rekla je Portugalka. Početak pregovora Severne Makedonije i Albanije sa Evropskom unijom blokiran je već mesecima, jer Bugarska insistira da se prethodno reši niz pitanja vezanih za makedonski nacionalni identitet i jezik. Evropske diplomate, koji

Društvo

22.06.2021 u 08:52

Jedinstvo brige o srpskom jeziku, književnosti i kulturi

Tršić – Deklaracija o kanonu srpske književnosti usvojena je na Drugoj interkatedarskoj srbističkoj konferenciji, koja je završena prekjuče u Naučno-obrazovno-kulturnom centru „Vuk Karadžić” u Tršiću. Jedinstvo brige o srpskom jeziku, književnosti i kulturi, očuvanje celine srpske književnosti (u svim epohama njenog trajanja i na celokupnom prostoru njenog stvaranja) i predstavljanje te celine na svim obrazovnim nivoima, tek su početak niza osnovnih ciljeva ove deklaracije. U ovom dokumentu, u koji je „Politika” imala ekskluzivan uvid, među ciljevima se ističe i povećanje broja časova i dodeljivanje natpredmetnog statusa srpskom jeziku i književnosti. Deklaracija o kanonu srpske književnosti naglašava i potrebu sistematičnog, organizovanog i dugotrajnog institucionalnog rada (od osnovne škole do

Pisma čitalaca

16.06.2021 u 14:15

Kartagina mora pasti

Pročitah sa zadovoljstvom i s gnevom „Politikinu” temu nedelje „Udar na već ranjeni srpski jezik” (13. jun). Sa zadovoljstvom, jer su činjenicama desetkovani smisao i svrha Zakona o rodnoj ravnopravnosti, a s gnevom zbog potpunog ignorisanja nauke pri njegovoj izradi. Petoro neupitnih stručnjaka komentarisalo je odredbe tog zakona, ukazujući na poguban pokušaj ideologije da presuđuje u stvari čije su nastajanje i razvoj bez ikakve veze s politikom. I to kroz „ideološko učitavanje u lingvističku materiju” i „bukvalizam i mehanicističko prekrajanje sistema jezika” (Viktor Savić). Ako ovaj zakon obavezuje sve građane Srbije, a moralo bi, da li se odnosi na sve službene jezike i „odakle nekom pravo da interveniše u jezičku strukturu mađarskog, rumunskog, albanskog...” (Isidora

Društvo

10.06.2021 u 09:08

Kako se kaže za žene u rodno senzitivnom jeziku – borci ili borkinje

Kada je dr Valentina Bošković Marković, profesorka engleskog jezika na Univerzitetu „Singidunum” u Beogradu, pre šest godina sprovela istraživanje u želji da sazna da li njeni studenti koriste rodno senzitivan jezik, čak 97 odsto njih odgovorilo je da nikad nije čulo za pojam rodno osetljiv jezik. Šest godina kasnije više od polovine njih ne samo da je čulo za ovaj pojam već je umelo i da ga objasni. Kako u razgovoru za naš list ističe dr Valentina Bošković Marković, ohrabruje i podatak da je u odnosu na 2015. godinu upotreba pogrdnih naziva za imenovanje žena značajno smanjenja – sadašnji akademci ne samo da ne koriste termine kao što su „polovnjača” i „torokuša”, već vrlo često i ne znaju njihovo značenje. Zanimljivo je i to što su pre samo šest godina službenicu MUP-a studenti nazivali „pandurkom”,

Pisma čitalaca

03.06.2021 u 13:12

Urodnjavanje jezika

Mesecima slušam i čitam o Zakonu o rodnoj ravnopravnosti i nerviram se. Ni na kraj mi pameti naravno nije da imam bilo šta protiv ravnopravnosti žena i muškaraca, ni na kraj mi pameti nije ni da opravdavam bilo kakvo nasilje nad slabijima, ali ničim ne uspevam da opravdam to što se ovim zakonom najavljuje nasilje nad srpskim jezikom. Pošto se obično rukovodim stavom „u se i u svoje kljuse”, sela sam i pročitala tekst zakona. Ključni zahtev koji se traži/podrazumeva ovim zakonom jeste zahtev koji je stavljen u naslov ovoga teksta: proces urodnjavanja mora se sprovesti na svim nivoima – i to ponovljeno 12 puta. Reč urodnjavanje ne postoji ni u jednom od šest pregledanih rečnika srpskoga jezika (Rečnik SANU još nije stigao do U), a nije ni mogla da bude zapisana, jer je prevod engleskog izraza

Pisma čitalaca

02.06.2021 u 12:18

Jezička rodna ravnopravnost na štetu žena

U poslednjih sto godina srpski jezik polako gubi svoju prirodu: najpre gubi pismo, a sve potonje je samo nastavak zatiranja. Složenice prestaju to da budu, kalemljenjem veštačkih naglasaka, kao što su: isTOimeno, laboRAtorija, saNAtorijum... a tek genitivi – maTUranata, koMANdanata, vatROgasaca... Potom nailazi vreme transparentnih anglicizama: gde destinacija edukacije po difoltu harmonizuje benefite... Međutim, žene i muškarci su i dalje izjednačeni u svojim profesijama kao lekari, inženjeri, poljoprivrednici, vaspitači, psiholozi... od kojih su neki nazivi profesija vremenom prirodno dobili svoj oblik u ženskom rodu, jer skladno i lepo zvuče, spretni za izgovor. Ali ne, i dalje sve to zvuči isuviše prirodno – isuviše srpski. Zato se uvodi vaspitna mera „jezičke rodne

Društvo

01.06.2021 u 10:30

Lomićemo jezik zbog rodne osetljivosti

Primoravanje stanovništva na upotrebu isključivo rodno osetljivog jezika povlači za sobom duboke rezove u normi standardnog srpskog jezika, upozoravaju iz Matice srpske Danas na snagu stupa Zakon o rodnoj ravnopravnosti, sročen tako da eminenti znalci i čuvari srpskog jezika ne mogu da zažmure nad odredbama koje isključivo nalažu upotrebu rodno osetljivog jezika. Po slovu zakona to je „jezik kojim se promoviše ravnopravnost žena i muškaraca i sredstvo kojim se utiče na svest onih koji se tim jezikom služe u pravcu ostvarivanja ravnopravnosti, uključujući promene mišljenja, stavova i ponašanja u okviru jezika kojim se služe u ličnom i profesionalnom životu”. Formulacije u zakonu koje obavezuju da se u službenoj upotrebi jedino koriste forme rodno osetljivog jezika koje se, između ostalog,

Društvo

01.06.2021 u 09:42

Zakon o rodnoj ravnopravnosti stupio na snagu, što menjaju novi propisi

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković rekla je da bi Zakon o rodnoj ravnopravnosti, koji je danas stupio na snagu, trebalo da donese bolju uravnoteženost manje zastupljenog pola i bolji rodni balans u svim oblastima. „Uravnoteženost oba pola postoji ako je taj procenat 40 do 50 procenata. Niži procenti predstavljaju rodni disbalans, pa nije bitno da li su u pitanju muškarci ili žene. Pogrešna je percepcija da se radi o ravnopravnosti žena, već se radi o ravnopravnosti svih nas”, istakla je Brankica Janković za RTS, prenosi Tanjug. Istakla je da veruje da smo svi saglasni da su najbolji radni kolektivi gde postoji balans, ali da se to ne može postići preko noći. „Kao što neće dovesti do balansa ni u pravosuđu. Imate 75 procenata (žena) sudija, ali znate zbog čega,

Pisma čitalaca

31.05.2021 u 12:14

Sačuvajmo naš jezik i od zakonskog nasilja

Ugledni lingvisti su, još prilikom pripreme Zakona o rodnoj ravnopravnosti, ukazivali da on predstavlja poseban vid nasilja nad srpskim jezikom. Sada kada su ga narodni poslanici i usvojili. Sreto Tanasić, predsednik Odbora za standardizaciju našeg jezika, s pravom ukazuje na činjenicu da je taj dokumenat guran po najbržoj proceduri, a nikako da se pripremi, mnogo važniji Zakon o srpskom jeziku i pismu u službenoj upotrebi. U oba slučaja, podrazumeva se, da jezik treba da kreiraju stručnjaci, a ne političari. Činjenica je, već duže vreme, kako smo dospeli u situaciju da dobijamo neke nove, dvosmislene ili rogobatne nazive zanimanja kojima se, sasvim normalno i uspešno bave i pripadnice lepšeg pola, poput ovakvih: dopisnica, ovog puta ne kao vrsta poštanskog pisma, nego

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: jezik