Уторак, 16.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.73	117.38
	101.05	101.66	101.35
	127	127.76	127.38

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: језик

Култура

06.07.2021 у 20:00

Има ли спаса за студије србистике

Ових дана је завршен први конкурсни рок на факултетима у Србији, а интересовање кандидата за студије српског језика и књижевности, или српске књижевности и језика, никада није било мање. Према подацима објављеним на сајтовима високошколских установа – Филолошког факултета у Београду, Филозофског факултета у Новом Саду и Филозофског факултета у Нишу – за ове основне студије на 393 слободна места, на сва три поменута факултета, пријавило се укупно 128 кандидата. Дакле, ни трећина од планираног броја! Додуше, на неким факултетима кандидати наводе још другу и трећу жељу, што коначан исход уписа тек незнатно може да поправи. Пад интересовања за студије српског језика и књижевности прати се већ неколико година уназад, али оно што недостаје нису статистички подаци већ критичка анализа ових

Регион

29.06.2021 у 18:30

И Португалци тврде да је македонски језик бугарски

Македонски језик је некада био бугарски, изјавила је португалска државна секретарка за европска питања Ана Паула Закаријас и изазвала бурне реакције у Скопљу. Македонски премијер Зоран Заев најавио је да ће министарство иностраних послова те државе реаговати на изјаву португалске секретарке за европска питања, Ане Пауле Закаријас, која је рекла да је „македонски језик некада био бугарски". „Преговори Северне Македоније и Бугарске су тешки... Очигледно су повезани са језиком у Северној Македонији, који је некада био бугарски", рекла је Португалка. Почетак преговора Северне Македоније и Албаније са Европском унијом блокиран је већ месецима, јер Бугарска инсистира да се претходно реши низ питања везаних за македонски национални идентитет и језик. Европске дипломате, који већ

Друштво

22.06.2021 у 08:52

Јединство бриге о српском језику, књижевности и култури

Тршић – Декларација о канону српске књижевности усвојена је на Другој интеркатедарској србистичкој конференцији, која је завршена прекјуче у Научно-образовно-културном центру „Вук Караџић” у Тршићу. Јединство бриге о српском језику, књижевности и култури, очување целине српске књижевности (у свим епохама њеног трајања и на целокупном простору њеног стварања) и представљање те целине на свим образовним нивоима, тек су почетак низа основних циљева ове декларације. У овом документу, у који је „Политика” имала ексклузиван увид, међу циљевима се истиче и повећање броја часова и додељивање натпредметног статуса српском језику и књижевности. Декларација о канону српске књижевности наглашава и потребу систематичног, организованог и дуготрајног институционалног рада (од основне школе до

Писма читалаца

16.06.2021 у 14:15

Картагина мора пасти

Прочитах са задовољством и с гневом „Политикину” тему недеље „Удар на већ рањени српски језик” (13. јун). Са задовољством, јер су чињеницама десетковани смисао и сврха Закона о родној равноправности, а с гневом због потпуног игнорисања науке при његовој изради. Петоро неупитних стручњака коментарисало је одредбе тог закона, указујући на погубан покушај идеологије да пресуђује у ствари чије су настајање и развој без икакве везе с политиком. И то кроз „идеолошко учитавање у лингвистичку материју” и „буквализам и механицистичко прекрајање система језика” (Виктор Савић). Ако овај закон обавезује све грађане Србије, а морало би, да ли се односи на све службене језике и „одакле неком право да интервенише у језичку структуру мађарског, румунског, албанског...” (Исидора Бјелаковић)? „Где је

Друштво

10.06.2021 у 09:08

Како се каже за жене у родно сензитивном језику – борци или боркиње

Када је др Валентина Бошковић Марковић, професорка енглеског језика на Универзитету „Сингидунум” у Београду, пре шест година спровела истраживање у жељи да сазна да ли њени студенти користе родно сензитиван језик, чак 97 одсто њих одговорило је да никад није чуло за појам родно осетљив језик. Шест година касније више од половине њих не само да је чуло за овај појам већ је умело и да га објасни. Како у разговору за наш лист истиче др Валентина Бошковић Марковић, охрабрује и податак да је у односу на 2015. годину употреба погрдних назива за именовање жена значајно смањења – садашњи академци не само да не користе термине као што су „половњача” и „торокуша”, већ врло често и не знају њихово значење. Занимљиво је и то што су пре само шест година службеницу МУП-а студенти називали „пандурком”,

Писма читалаца

03.06.2021 у 13:12

Уродњавање језика

Месецима слушам и читам о Закону о родној равноправности и нервирам се. Ни на крај ми памети наравно није да имам било шта против равноправности жена и мушкараца, ни на крај ми памети није ни да оправдавам било какво насиље над слабијима, али ничим не успевам да оправдам то што се овим законом најављује насиље над српским језиком. Пошто се обично руководим ставом „у се и у своје кљусе”, села сам и прочитала текст закона. Кључни захтев који се тражи/подразумева овим законом јесте захтев који је стављен у наслов овога текста: процес уродњавања мора се спровести на свим нивоима – и то поновљено 12 пута. Реч уродњавање не постоји ни у једном од шест прегледаних речника српскога језика (Речник САНУ још није стигао до У), а није ни могла да буде записана, јер је превод енглеског израза

Писма читалаца

02.06.2021 у 12:18

Језичка родна равноправност на штету жена

У последњих сто година српски језик полако губи своју природу: најпре губи писмо, а све потоње је само наставак затирања. Сложенице престају то да буду, калемљењем вештачких нагласака, као што су: исТОимено, лабоРАторија, саНАторијум... а тек генитиви – маТУраната, коМАНданата, ватРОгасаца... Потом наилази време транспарентних англицизама: где дестинација едукације по дифолту хармонизује бенефите... Међутим, жене и мушкарци су и даље изједначени у својим професијама као лекари, инжењери, пољопривредници, васпитачи, психолози... од којих су неки називи професија временом природно добили свој облик у женском роду, јер складно и лепо звуче, спретни за изговор. Али не, и даље све то звучи исувише природно – исувише српски. Зато се уводи васпитна мера „језичке родне равноправности”, коју

Друштво

01.06.2021 у 10:30

Ломићемо језик због родне осетљивости

Приморавање становништва на употребу искључиво родно осетљивог језика повлачи за собом дубоке резове у норми стандардног српског језика, упозоравају из Матице српске Данас на снагу ступа Закон о родној равноправности, срочен тако да еминенти зналци и чувари српског језика не могу да зажмуре над одредбама које искључиво налажу употребу родно осетљивог језика. По слову закона то је „језик којим се промовише равноправност жена и мушкараца и средство којим се утиче на свест оних који се тим језиком служе у правцу остваривања равноправности, укључујући промене мишљења, ставова и понашања у оквиру језика којим се служе у личном и професионалном животу”. Формулације у закону које обавезују да се у службеној употреби једино користе форме родно осетљивог језика које се, између осталог, односе на

Друштво

01.06.2021 у 09:42

Закон о родној равноправности ступио на снагу, што мењају нови прописи

Повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић рекла је да би Закон о родној равноправности, који је данас ступио на снагу, требало да донесе бољу уравнотеженост мање заступљеног пола и бољи родни баланс у свим областима. „Уравнотеженост оба пола постоји ако је тај проценат 40 до 50 процената. Нижи проценти представљају родни дисбаланс, па није битно да ли су у питању мушкарци или жене. Погрешна је перцепција да се ради о равноправности жена, већ се ради о равноправности свих нас”, истакла је Бранкица Јанковић за РТС, преноси Танјуг. Истакла је да верује да смо сви сагласни да су најбољи радни колективи где постоји баланс, али да се то не може постићи преко ноћи. „Као што неће довести до баланса ни у правосуђу. Имате 75 процената (жена) судија, али знате због чега, зато

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

16.06.2026 у 18:37

Швајцарски парламентарци говорили о борби за права Срба на Косову и Метохији

16.06.2026 у 18:34

Адриана Вилагош тријумфовала у Острави

16.06.2026 у 18:29

Тањга: Призвао сам Ференцварош, наш циљ је да прођемо даље

16.06.2026 у 18:27

Москва забринута због сукоба на Блиском истоку

16.06.2026 у 18:25

Енглески дефанзивац Трево Чалоба мења повређеног Ливрамента на Мундијалу

16.06.2026 у 18:25

Изложба „Предели сликани срцем” у Кући Ђуре Јакшића