Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.05	101.66	101.35
127	127.76	127.38

Srbija

04.03.2017 u 14:00

Novosađani rado uče kineski

Novi Sad – Novosađani rado uče kineski jezik, a zainteresovani su i za aktivnosti koje se vezuju za kinesku kulturu, kaže za „Politiku” profesorka kineskog jezika Nataša Pešić na Konfucijevom institutu Univerziteta u Novom Sadu. Sedište instituta je na Filozofskom fakultetu, gde se i za mlađe i za starije sugrađane organizuju kursevi ovog jezika, kao i osam besplatnih kurseva upoznavanja kineske kulture, na kojima mogu da saznaju mnogo toga o tradicionalnoj ceremoniji pripremanja i posluživanja čaja, umetnosti rezanja papira, kaligrafiji, slikarstvu, vezu kineskih čvorova, o plesu i pop muzici, kao i o borilačkoj veštini laganih i gracioznih pokreta tai či. Razlozi i motivi zbog kojih Novosađani žele da upoznaju jezik i kulturu ove zemlje Dalekog istoka su različiti, a profesorka

Region

13.12.2016 u 09:06

„Avion” na crnogorskom postao „avijon”

Od našeg stalnog dopisnika Podgorica – Vekovi su potvrdili kako jedan narod ima budućnost ako se uzdiže na vrednosti postojanja, ponajpre pismu i jeziku. A pismo i jezik u Njegoševoj Crnoj Gori skoro tri decenije čereče, od prve đačke knjige – bukvara do univerzitetskih udžbenika. Nakon što je vlast uvela crnogorski jezik, novu azbuku sa 32 slova, abecedu u školskim dnevnicima i u svim institucijama uvela latinicu kao zvanično i jedino pismo, usledio je, blago rečeno, novi skandal – crnogorski bukvar na jeziku koji ni najveći lingvisti ne umeju da „prevedu”. Nemali broj roditelja burno reaguje nakon što je u bukvarima svojih prvaka pokušao, bez uspeha, ne samo da pročita nasilnu ijekavizaciju, već i umetanje dva nova, crnogorska slova – ź i ś. Sa ova dva „slova” prepravljene su

Život i stil

21.11.2016 u 21:00

Srbi na 17. mestu po znanju engleskog jezika

Što je zemlja severnije, engleski se govori tečnije. Tako bi ukratko mogla da se prokomentariše lista poznavanja jezika koji nema najviše govornika na svetu kao maternji, ali dominira u poslovnom svetu, na internetu i u pop-kulturi. Listu je sastavila privatna kompanija „Obrazovanje prvo” (Education First – EF), koja se bavi podučavanjem jezika. Indeks je u obzir uzeo rezultate onlajn testova skoro milion odraslih osoba iz 72 zemlje. To znači da rezultati ne pokazuju znanje celokupnog stanovništva, već smo onih koji su tokom 2015. godine uradili njihov standardni test – EFSET. Engleski kao nematernji najtečnije govore Holanđani, pa onda Danci i Šveđani. Srbija je na solidnom 17. mestu u grupi zemalja sa „visokim” znanjem. Lista koju kompanija „Obrazovanje prvo” objavljuje

Beograd

16.11.2016 u 23:35

Drugarski razgovor bez mnogo izgovorenih reči

Kako se na znakovnom jeziku kaže dobar dan, mama, tata, brat, sestra, drug, škola, đak, nastavnik, volim te, hvala... mališani vrtića i studija za decu „Zmaj” naučili su od predškolaca i školaraca osmoletke „Stefan Dečanski” za decu oštećenog sluha. Međunarodni dan tolerancije bio je povod da se okupe i druže devojčice i dečaci, njihovi vaspitači, učitelji i nastavnici. Ugnezdili su se u čitalačkom kutku knjižare „Papirna krila – Akademija” na glavnoj gradskoj štrafti. Gotovo da se nisu čuli, a i te kako su razgovarali: radoznalim pogledima, drugarskim zagrljajima, iskrenim osmesima – univerzalnim jezikom prijateljstva. – Ovaj susret možda najbolje ilustruje detalj iz svetski priznatog pedagoškog pristupa „Ređo Emilija”, koji se zove po istoimenom gradu u Italiji. A on kaže

Društvo

13.11.2016 u 18:00

Strani jezik treba učiti od vrtića

Engleski jezik je đacima u školi i životu postao uobičajen poput „četkice za zube”, što je dobro, ali je znanje još jednog stranog jezika neophodnost u savremenom svetu. Imamo moderne programe u nastavi stranih jezika, nastojimo da osavremenimo i programe za nacionalne manjine, ali je problem fond časova i međupredmetna saradnja. Stručnjaci zato predlažu veći broj časova stranog jezika, jer je nastava sa jednim ili dva časa neefikasna, zatim raniji početak učenja stranog jezika i „spuštanje” u vrtiće, kombinaciju sa drugim predmetima tokom školovanja... Ovo su samo neke od preporuka koje su se mogle čuti na tribini o reformi osnovne škole koju je organizovao Odbor za obrazovanje Srpske akademije nauka i umetnosti, a prenela prof. dr Julijana Vučo, član Nacionalnog prosvetnog saveta i

Društvo

24.10.2016 u 14:30

Bugari koji pišu latinicom

Zrenjanin – Selo Belo Blato kod Zrenjanina je višenacionalna zajednica. Događa se da se na porodičnim slavama priča započne na jednom a onda završi na drugom jeziku, a da sagovornici to i ne primete. U seoskoj školi nastava se odvija stalno na tri jezika i još na dva fakultativno. Pored ostalih i na posebnom bugarskom, jer u selu žive Bugari Palćani, jedinstveni narod čiji su preci primili katoličanstvo, imaju svoj jezik i identitet koji uspešno čuvaju kroz istoriju. Palćane zovu još i Banatski Bugari, a Zrenjaninac Slobodan Vasić, sociolog, nedavno je odbranio doktorsku tezu pri ACIMSI-ju, Centru za interdisciplinarne studije Univerziteta u Novom Sadu, u kojoj se bavio identitetom Banatskih Bugara. Prema njegovim rečima Bugari Palćani ili Banatski Bugari predstavljaju grupu potomaka

Društvo

16.10.2016 u 16:00

Ogledalo srpskog domaćina

Kada su u pitanju dvojezični rečnici, njihova je upotreba svim korisnicima potpuno jasna: u njima su reči prevedene sa jednog jezika na drugi i za njima ćemo posegnuti onda kada ne znamo šta neka strana reč znači. Sa druge strane, sa jednojezičnim rečnicima stvari stoje donekle drugačije. Korisnici obično znaju da u ovoj vrsti leksikona mogu naći objašnjenja nekih manje poznatih reči, u prvom redu dijalektizama, pokrajinizama, arhaizama, istorizama i sl., ali najčešće nisu svesni obilja drugih podataka koje u njima mogu pronaći. Verovatno im je najmanje poznata činjenica se preko definicija i primera kojima se one potkrepljuju mogu upoznati sa

Kultura

10.10.2016 u 22:05

Srpski književni jezik i jezik književnosti

O odnosu književnog jezika kao normiranog, polifunkcionalnog i elastično stabilnog tipa jezika kojim se u svim sferama jezičkog opštenja koristi jedna društvena zajednica i jezika književnosti kao jezika poetskih i proznih umetničkih dela – ne samo da je pisano dosta nego i vrlo nesaglasno. Dva su suprotstavljena stanovišta – po jednom: književni jezik i jezik književnosti zapravo su sinonimi jer znače isto, po drugom: jezik književnosti u stvari i ne pripada književnom u statusu standardnog jezika. Između tih suprotstavljenih stanovišta nalazi se veći broj „pomiriteljskih” teorija, od kojih najviše pristalica bez sumnje ima ona po kojoj jezik književnosti predstavlja samo jednu od sfera upotrebe književnog jezika – njegov poseban, književnoumetnički, funkcionalni

Kultura

08.10.2016 u 09:15

Razlika između listopada i oktobra

„Ako odem u hrvatsku prodavnicu i pazim da li ću da izgovorim reč „tisuća” ili „hiljada”, ja više nisam slobodan čovek. Ili ako u Beogradu kažem „listopad” umesto „oktobar”. Tragedija u Jugoslaviji dovela je do toga da nam je oteta sloboda da govorimo i mislimo slobodno – rekao je preksinoć Vuk Perišić, pravnik i prevodilac iz Hrvatske, na tribini „Ko kome krade jezik”, u okviru dvodnevne konferencije „Jezici i nacionalizmi”, održanoj u krcatom Centru za kulturnu dekontaminaciju. Ako bi nam neko rekao da je cela tragedija sa Jugoslavijom bila samo ružan san, nastavio je Perišić, i da će sve biti kao pre, „ja se i tada neću izlečiti od stalnog opreza jesam li upotrebio ovu ili onu varijantu”. – Zamislite kad bi u Francuskoj zabranili neke reči, pa kad čujete kako neko govori, kažete

Srbija

26.09.2016 u 17:23

Bratstvo i jedinstvo na evropskim jezicima

Belo Blato – Današnji Dan evropskih jezika posebno je obeležen u selu koje se nalazi u priobalju reka Tise i Begeja. U ovdašnjoj školi koja još uvek nosi ime „Bratstvo i jedinstvo” nastava se izvodi na tri, a povremeno i na pet jezika, pa đaci i nastavnici obavezno prirede neko podsećanje na dan koji je ustanovilo Veće Evrope da bi se podsetilo na multikulturalnost našeg kontinenta. U beloblatskoj školi nastava se odvija na srpskom, mađarskom, slovačkom, a povremeno preko seminara i na bugarskom i romskom. To je posledica činjenice da je selo kroz istoriju naseljavala sirotinja koja je radila na okolnim imanjima bogatih veleposednika i mahom obrađivala zemlju i bavila se baštovanstvom. Kad su se veleposednici povukli, seljani su se na posnoj zemlji bavili ribarenjem i trskom, po čijoj

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: jezik