Уторак, 16.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.74	117.38
	100.74	101.35	101.05
	127	127.77	127.38

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: језик

Регион

13.12.2016 у 09:06

„Авион” на црногорском постао „авијон”

Од нашег сталног дописника Подгорица – Векови су потврдили како један народ има будућност ако се уздиже на вредности постојања, понајпре писму и језику. А писмо и језик у Његошевој Црној Гори скоро три деценије черече, од прве ђачке књиге – буквара до универзитетских уџбеника. Након што је власт увела црногорски језик, нову азбуку са 32 слова, абецеду у школским дневницима и у свим институцијама увела латиницу као званично и једино писмо, уследио је, благо речено, нови скандал – црногорски буквар на језику који ни највећи лингвисти не умеју да „преведу”. Немали број родитеља бурно реагује након што је у букварима својих првака покушао, без успеха, не само да прочита насилну ијекавизацију, већ и уметање два нова, црногорска слова – з́ и с́. Са ова два „слова” преправљене су познате

Живот и стил

21.11.2016 у 21:00

Срби на 17. месту по знању енглеског језика

Што је земља северније, енглески се говори течније. Тако би укратко могла да се прокоментарише листа познавања језика који нема највише говорника на свету као матерњи, али доминира у пословном свету, на интернету и у поп-култури. Листу је саставила приватна компанија „Образовање прво” (Education First – EF), која се бави подучавањем језика. Индекс је у обзир узео резултате онлајн тестова скоро милион одраслих особа из 72 земље. То значи да резултати не показују знање целокупног становништва, већ смо оних који су током 2015. године урадили њихов стандардни тест – EFSET. Енглески као нематерњи најтечније говоре Холанђани, па онда Данци и Швеђани. Србија је на солидном 17. месту у групи земаља са „високим” знањем. Листа коју компанија „Образовање прво” објављује шесту годину

Београд

16.11.2016 у 23:35

Другарски разговор без много изговорених речи

Како се на знаковном језику каже добар дан, мама, тата, брат, сестра, друг, школа, ђак, наставник, волим те, хвала... малишани вртића и студија за децу „Змај” научили су од предшколаца и школараца осмолетке „Стефан Дечански” за децу оштећеног слуха. Међународни дан толеранције био је повод да се окупе и друже девојчице и дечаци, њихови васпитачи, учитељи и наставници. Угнездили су се у читалачком кутку књижаре „Папирна крила – Академија” на главној градској штрафти. Готово да се нису чули, а и те како су разговарали: радозналим погледима, другарским загрљајима, искреним осмесима – универзалним језиком пријатељства. – Овај сусрет можда најбоље илуструје детаљ из светски признатог педагошког приступа „Ређо Емилија”, који се зове по истоименом граду у Италији. А он каже да деца

Друштво

13.11.2016 у 18:00

Страни језик треба учити од вртића

Енглески језик је ђацима у школи и животу постао уобичајен попут „четкице за зубе”, што је добро, али је знање још једног страног језика неопходност у савременом свету. Имамо модерне програме у настави страних језика, настојимо да осавременимо и програме за националне мањине, али је проблем фонд часова и међупредметна сарадња. Стручњаци зато предлажу већи број часова страног језика, јер је настава са једним или два часа неефикасна, затим ранији почетак учења страног језика и „спуштање” у вртиће, комбинацију са другим предметима током школовања... Ово су само неке од препорука које су се могле чути на трибини о реформи основне школе коју је организовао Одбор за образовање Српске академије наука и уметности, а пренела проф. др Јулијана Вучо, члан Националног просветног савета и продекан

Друштво

24.10.2016 у 14:30

Бугари који пишу латиницом

Зрењанин – Село Бело Блато код Зрењанина је вишенационална заједница. Догађа се да се на породичним славама прича започне на једном а онда заврши на другом језику, а да саговорници то и не примете. У сеоској школи настава се одвија стално на три језика и још на два факултативно. Поред осталих и на посебном бугарском, јер у селу живе Бугари Палћани, јединствени народ чији су преци примили католичанство, имају свој језик и идентитет који успешно чувају кроз историју. Палћане зову још и Банатски Бугари, а Зрењанинац Слободан Васић, социолог, недавно је одбранио докторску тезу при АЦИМСИ-ју, Центру за интердисциплинарне студије Универзитета у Новом Саду, у којој се бавио идентитетом Банатских Бугара. Према његовим речима Бугари Палћани или Банатски Бугари представљају групу потомака Бугара

Друштво

16.10.2016 у 16:00

Огледало српског домаћина

Када су у питању двојезични речници, њихова је употреба свим корисницима потпуно јасна: у њима су речи преведене са једног језика на други и за њима ћемо посегнути онда када не знамо шта нека страна реч значи. Са друге стране, са једнојезичним речницима ствари стоје донекле другачије. Корисници обично знају да у овој врсти лексикона могу наћи објашњења неких мање познатих речи, у првом реду дијалектизама, покрајинизама, архаизама, историзама и сл., али најчешће нису свесни обиља других података које у њима могу пронаћи. Вероватно им је најмање позната чињеница се преко дефиниција и примера којима се оне поткрепљују могу упознати са културом и

Култура

10.10.2016 у 22:05

Српски књижевни језик и језик књижевности

О односу књижевног језика као нормираног, полифункционалног и еластично стабилног типа језика којим се у свим сферама језичког општења користи једна друштвена заједница и језика књижевности као језика поетских и прозних уметничких дела – не само да је писано доста него и врло несагласно. Два су супротстављена становишта – по једном: књижевни језик и језик књижевности заправо су синоними јер значе исто, по другом: језик књижевности у ствари и не припада књижевном у статусу стандардног језика. Између тих супротстављених становишта налази се већи број „помиритељских” теорија, од којих највише присталица без сумње има она по којој језик књижевности представља само једну од сфера употребе књижевног језика – његов посебан, књижевноуметнички, функционални стил. Разматрање

Култура

08.10.2016 у 09:15

Разлика између листопада и октобра

„Ако одем у хрватску продавницу и пазим да ли ћу да изговорим реч „тисућа” или „хиљада”, ја више нисам слободан човек. Или ако у Београду кажем „листопад” уместо „октобар”. Трагедија у Југославији довела је до тога да нам је отета слобода да говоримо и мислимо слободно – рекао је прексиноћ Вук Перишић, правник и преводилац из Хрватске, на трибини „Ко коме краде језик”, у оквиру дводневне конференције „Језици и национализми”, одржаној у крцатом Центру за културну деконтаминацију. Ако би нам неко рекао да је цела трагедија са Југославијом била само ружан сан, наставио је Перишић, и да ће све бити као пре, „ја се и тада нећу излечити од сталног опреза јесам ли употребио ову или ону варијанту”. – Замислите кад би у Француској забранили неке речи, па кад чујете како неко говори, кажете

Србија

26.09.2016 у 17:23

Братство и јединство на европским језицима

Бело Блато – Данашњи Дан европских језика посебно је обележен у селу које се налази у приобаљу река Тисе и Бегеја. У овдашњој школи која још увек носи име „Братство и јединство” настава се изводи на три, а повремено и на пет језика, па ђаци и наставници обавезно приреде неко подсећање на дан који је установило Веће Европе да би се подсетило на мултикултуралност нашег континента. У белоблатској школи настава се одвија на српском, мађарском, словачком, а повремено преко семинара и на бугарском и ромском. То је последица чињенице да је село кроз историју насељавала сиротиња која је радила на околним имањима богатих велепоседника и махом обрађивала земљу и бавила се баштованством. Кад су се велепоседници повукли, сељани су се на посној земљи бавили рибарењем и трском, по чијој је преради

Наука

14.09.2016 у 22:00

Светски језици сличнији него што се мислило

Упоређујући две трећине различитих светских језика, научници су закључили да речи са истим значењем звуче слично чак и када два језика уопште нису блиска. Ово откриће у супротности је са старом тезом лингвиста који се баве пореклом и еволуцијом светских језика. Они су, наиме, сматрали да међу често коришћеним речима у језицима са различитих страна света, који нису међусобно повезани, нема никакве сличности у гласовима. На пример, речи „птица”, „ндеге” или „тори” значе птица на руском, свахилију и јапанском и уопште не звуче слично. „Идеја да не постоји веза између звука и значења речи стара је више од једног века. Научници често одбацују идеју да су звуци повезани са смислом речи, јер се боје да их то не наведе на погрешан траг. Међутим, мислим да је такав приступ површан”, каже

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

16.06.2026 у 07:40

Петер Мађар оживео стари спор са Словачком

16.06.2026 у 07:38

Британија снабдева Украјину обогаћеним уранијумом

16.06.2026 у 07:34

Уругвај испустио победу, Саудијска Арабија освојила важан бод

16.06.2026 у 07:28

Дрон изазвао пожар у складишту нафте у Русији

16.06.2026 у 07:27

Пентагон уложио више од 11 милиона долара у биолошке лабораторије у Украјини

16.06.2026 у 07:20

Живановић ослобођен оптужби за ратни злочин