Танасић на челу Одбора за стандардизацију

Нови председник Одбора за стандардизацију српског језика је проф. др Срето Танасић, његов досадашњи потпредседник, који је заменио академика Ивана Клајна. Академик Предраг Пипер оценио је да проф. др Танасића, поред његове универзитетске каријере, уређивања часописа „Наш језик”, учешћа у бројним научним скуповима, препоручују и чињенице да је одлично сарађивао са академиком Клајном и да је један од најквалификованијих лингвиста. Ова одлука донета је једногласно, током двадесете седнице Одбора, када је и објашњено да је академик Иван Клајн разрешен дужности на основу сопствене молбе. Такође, на овом заседању Одбора једногласно је одлучено да академик Клајн остане његов члан и почасни председник због својих заслуга и угледа који је обезбедио Одбору. Одлука о новом потпредседнику и секретару Одбора биће накнадно донета.

Поводом двадесет година рада Одбора за стандардизацију српског језика, проф. др Срето Танасић подсетио је на његово оснивање 12. децембра 1997. године. Оснивачи Одбора били су три академије наука САНУ, ЦАНУ и АНУРС, Институт за српски језик САНУ и Матица српска, факултети из Србије, Републике Српске и Црне Горе на којима се студира српски језик, те Српска књижевна задруга. Циљ оснивања била је потреба за окупљањем стручњака за српски језик и институција које се научно баве српским језиком на целокупном његовом говорном подручју, као и потребе за језичким планирањем.

– Готово да нема значајнијег питања у вези са функционисањем српског језика, а да се Одбор није оглашавао, писао, предлагао, нудио стручну помоћ, а на подстицај Одбора урађен је низ капиталних дела нужних за осавремењивање језичке норме. Међу њима су „Обратни речник српског језика” Мирослава Николића, „Речник српскога језика” у редакцији Мирослава Николића. У едицији „Прилози граматици српскога језика” објављена је „Творба речи у савременом српском језику”, у две књиге, академика Ивана Клајна, затим „Синтакса савременога српског језика: проста реченица” групе аутора, у редакцији академика Милке Ивић, и други. У штампи је „Сложена реченица у српском језику” групе аутора, у редакцији академика Предрага Пипера – нагласио је Танасић.

Одбор се постојано бавио и статусом неке језичке појаве у стандардном језику, а до сада је укупно 66 саветодавних мишљења објављених у медијима објединио у књизи „Одлуке одбора за стандардизацију српског језика” (НМ Либрис).

Својим присуством овој седници министар Владан Вукосављевић поново је пружио подршку лингвистичкој струци, додавши да нацрт Стратегије развоја културе посебну пажњу посвећује спрском језику и писму. Академик Слободан Реметић подсетио је на то да су српски језик и култура у БиХ угроженији него икада, Милорад Пуповац оценио је да у условима измењеног језичког контекста треба пронаћи и нови модел стандардизације, а професори Милош Ковачевић и Вељко Брборић сугерисали су подмлађивање кадра Одбора и учешће у његовом раду чланова из свих институција које су његови оснивачи.