Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.74	117.39
100.75	101.36	101.06
127.21	127.98	127.59

Nauka

14.09.2016 u 22:00

Svetski jezici sličniji nego što se mislilo

Upoređujući dve trećine različitih svetskih jezika, naučnici su zaključili da reči sa istim značenjem zvuče slično čak i kada dva jezika uopšte nisu bliska. Ovo otkriće u suprotnosti je sa starom tezom lingvista koji se bave poreklom i evolucijom svetskih jezika. Oni su, naime, smatrali da među često korišćenim rečima u jezicima sa različitih strana sveta, koji nisu međusobno povezani, nema nikakve sličnosti u glasovima. Na primer, reči „ptica”, „ndege” ili „tori” znače ptica na ruskom, svahiliju i japanskom i uopšte ne zvuče slično. „Ideja da ne postoji veza između zvuka i značenja reči stara je više od jednog veka. Naučnici često odbacuju ideju da su zvuci povezani sa smislom reči, jer se boje da ih to ne navede na pogrešan trag. Međutim, mislim da je takav pristup površan”, kaže

Kultura

11.09.2016 u 18:05

Izaberi srpski i nećeš pogrešiti

Izučavanje jezika je kao bavljenje matematikom i muzikom u isti mah: uzrok uvek ima posledicu, pored pravila i činjenica, logika ima presudan značaj, a kada znanje dozvoli luksuz opuštanja tada reči zvuče kao moćna kompozicija. Takav utisak odaje čas sintakse prof. dr Zone Mrkalj, na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, u okviru kursa za usavršavanje lektora, na 46. Međunarodnom skupu slavista, koji od 1. do 21. septembra okuplja 56 studenata srpskog jezika iz 18 zemalja Evrope i sveta. Mladi lektori iz Rusije, Bugarske, Rumunije i Srbije na ovom kursu, samo jednom od mnogih koje će pohađati prilikom ovog 46. tradicionalnog seminara srpskog jezika, književnosti i kulture, usavršavali su svoje znanje srpskih rečenica i na primerima proze našeg nobelovca Ive Andrića. Najviše

Kultura

08.09.2016 u 18:49

I Smederevci neguju srpski jezik

Smederevo – Akcija „Negujmo srpski jezik” koja se, osim zaštitom srpskog jezika, bavi i opštom jezičkom kulturom i pismenošću, stigla je do Smedereva. U sredu uveče u Galeriji savremene umetnosti otvorena je izložba postera i fotografija koji na autentičan način, preko poznatih lica, šalju javnosti poruku o značaju pravilne upotrebe maternjeg jezika. Autor fotografija je naš kolega Željko Jovanović, urednik fotografije lista „Politika”, a dizajn postera uradila je Amalija Vitezović iz Biblioteke grada Beograda. – Puna galerija pokazuje da je očuvanje srpskog jezika na dobrom putu, poručila je Miljana Kravić, članica Gradskog veća Smedereva, zadužena za obrazovanje. Jasmina Ninkov, direktorka Biblioteke grada Beograda, naglasila je da je ideja za ovu akciju potekla od Vladana

Region

30.07.2016 u 11:09

CG: Poslanici podržali povlačenje Rečnika , izvinjenje CANU

PODGORICA – Skupština Crne Gore je noćas oko dva sata iza ponoći usvojila Rezoluciju koju su podneli poslanici Nik Đeljošaj i Genci Nimanbegu, a kojom traže povlačenje Rečnika crnogorskog narodnog i književnog jezika i izvinjenje Crnogorske akademije nauka i umetnosti (CANU), prenosi RTCG. Nakon što je usvojen amandman DPS-a, kojim je traženo da se iz Rezolucije povuče član koji je predviđao suspenziju finansiranja CANU do povlačenje Rečnika, za nju su glasala 42 poslanika, niko nije bio protiv niti uzdržan. U Predlogu rezolucije navodi se da predstavnici građana i naroda u Skupštini ocenjuju neprimerenim delove Rečnika koji se tiču uvredljivih kvalifikacija za Albance, Bošnjake i pripadnike islamske veroispovesti. „Crna Gora je privržena uvažavanju i poštovanju svih

Kultura

26.06.2016 u 08:15

„Rječnik” podela i pokrada u Crnoj Gori

Podgorica – Najnovije kapitalno delo Crnogorske akademije nauka i umetnosti –CANU „Rječnik crnogorskog narodnog i književnog jezika” pre nego što je stiglo do knjižara, biblioteka i čitalaca, našlo se na žestokom udaru Islamske zajednice i poslanika albanskih partija. Najviše su ih uvredile odrednice reči agarjani i albanizacija. Bošnjaci u Crnoj Gori tvrde da ih neke odrednice vređaju, a kao primer navode da se reč „agarjani” u „Rječniku” opisuje kao –„musliman, nevernik, bezbožnik, Turčin”. Ono preko čega Albanci kažu da neće preći je „loše pojašnjen termin albanizacija koji je opisan u `Rječniku` kao nametanje albanskog jezika, kulture i običaja drugim narodima”. Šta im još smeta Za Albance i Muslimane u „Rječniku” su sporne, kako se čulo u javnosti, i reči: bambrek –

Kultura

23.06.2016 u 14:00

Konfučije i Konfucije – kako god vam je drago

Đinđuvu i đinđuhu, suv i suh, iskorišćavati i iskorištavati – česte nedoumice kod govornika srpskog jezika stvaraju svakodnevne rasprave povodom jezičke ispravnosti, pa i svađe po internetu, a ustvari – u pravu su i jedni i drugi. Kad poseta predsednika Kine, Si Đinpinga Srbiji pobudi vanrednu pažnju srpske javnosti, ishod su novine pune tekstova povodom važnosti partnerstva Kine i Srbije, kineskih duhovnih vrednosti i tradicije. U pripremi posete vođene su rasprave povodom transkripcije s kineskog jezika i adaptacije u srpskom. Dogovorismo se nekako da je predsednik Kine Si Đinping (pored brojnih grešaka Sij Đinping, Ksi Đinping), no Konfucije, u jezičku savest prosečnog govornika srpskog jezika ubačen i prihvaćen kao Konfučije, sad je vodeća nedoumica u redakcijama srpskih novina.

Kultura

09.06.2016 u 22:05

Ukidanje drugog jezika u školama bilo bi civilizacijsko nazadovanje

Svaki model obrazovanja koji nameće samo jedan jezik kao jedini vredan učenja dovodi relativno malobrojne kulturne i jezičke zajednice u odnos izvesne intelektualne zavisnosti. Nemogućnost sagledavanja fenomena iz različitih uglova dovodi do gubljenja kritičkog duha. Posebno je važno i na kojim jezicima smo mi sposobni da kvalitetno predstavimo svoju kulturu i ne samo kulturu, kaže dr Ljiljana Đurić sa Katedre za romanistiku Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, koja je nedavno na simpozijumu „Jezik u obrazovanju” u SANU govorila o stranim jezicima u jezičkoj obrazovnoj politici Srbije. Naša sagovornica se zalaže za negovanje višejezičnosti u skladu sa koncepcijom Saveta Evrope, ali i ističe da kod nas postoji ogroman raskorak između deklarativnog i stvarnog stanja. Dok se propagira

Društvo

06.06.2016 u 22:00

Govori antisrpski da te ceo svet razume

Potezanje najteže artiljerije protiv neistomišljenika, stranih plaćenika i autošovinista ili velikosrpskih četnika i genocidnih fašisti, postalo je neka vrsta nove normalnosti u Srbiji. Nedavno je čak i reč kroatofil dobila negativno značenje, iako u prevodu znači ljubav prema Hrvatima. Ali je i ova reč proglašena govorom mržnje, za razliku od uvreda koje se upućuju većinskom narodu. Koliko nam je poznato, nikada nijedna nevladina organizacija nikoga nije prijavila za govor mržnje prema Srbima. Nijednom sudu u Srbiji nije zapao slučaj u kom bi morao da utvrdi da li postoji „antisrpski govor mržnje”. „Politika” je proverila – u praksi Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, do sada nije podneta nijedna pritužba za govor mržnje prema većinskom stanovništvu.

Kultura

27.04.2016 u 09:53

Jezik je najveće i najsavršenije čudo

Ovogodišnja deveta tribina Biblioteke SANU bila je posvećena knjizi akademika Matije Bećkovića „Tri poeme”, koju je objavila Srpska književna zadruga. Sve tri poeme: „Gospode pomiluj” , „Učini mi ljubav” i „Slava tebi Bože”, objavljene su prvobitno u „Politici”. O knjizi su govorili Miro Vuksanović, Jovan Delić i Stojan Đorđić, a pesnik je kazivao svoje stihove. Akademik Miro Vuksanović, u uvodnom slovu, govorio je kako Matija Bećković nešto obično i svakodnevno premešta u neobično, preoblači u novo i drukčije, sa istim, ali poetizovanim značenjem. Njegove reči rastu i postaju novost, oko njih biva lepše, kao da se ne menja samo zvuk, kao da se menjaju i boje, a osećanje biva kakvo nije bilo. Sve to može Matija Bećković, jednostavno kao i svi koji umeju. On je u poemi „Učini mi ljubav”, već u prvom

Kultura

22.04.2016 u 21:14

Mit da je crnogorski jezik autohton

Podgorica – Jezičke politike u državama bivše Jugoslavije su nacionalističke, studenti montenegristike u Crnoj Gori uče mitove, a ne naučne istine, dok Fakultet za crnogorski jezik na Cetinju „stvara bolesne ljude”, saopštila je profesorka Filološkog fakulteta Univerziteta Crne Gore Rajka Glušica na prvoj regionalnoj konferenciji „Jezici i nacionalizam” koja je održana u podgoričkom Centru za građansko obrazovanje. Glušica je jedan od najuglednijih profesora na Filološkom fakultetu i bila je među prvim zagovornicima da se srpski jezik preimenuje u crnogorski, ali bez „novih slova i jezičke prisile poput nasilnog jotovanja i onih reči koje to nikada nisu mogle ni biti”. „Jezičke politike u državama nakon Jugoslavije su nacionalističke”, ocenila je u uvodnom izlaganju Glušica. Ona

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: jezik