Среда, 17.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.73	117.38
	101.05	101.66	101.35
	127	127.76	127.38

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: језик

Наука

14.09.2016 у 22:00

Светски језици сличнији него што се мислило

Упоређујући две трећине различитих светских језика, научници су закључили да речи са истим значењем звуче слично чак и када два језика уопште нису блиска. Ово откриће у супротности је са старом тезом лингвиста који се баве пореклом и еволуцијом светских језика. Они су, наиме, сматрали да међу често коришћеним речима у језицима са различитих страна света, који нису међусобно повезани, нема никакве сличности у гласовима. На пример, речи „птица”, „ндеге” или „тори” значе птица на руском, свахилију и јапанском и уопште не звуче слично. „Идеја да не постоји веза између звука и значења речи стара је више од једног века. Научници често одбацују идеју да су звуци повезани са смислом речи, јер се боје да их то не наведе на погрешан траг. Међутим, мислим да је такав приступ површан”, каже

Култура

11.09.2016 у 18:05

Изабери српски и нећеш погрешити

Изучавање језика је као бављење математиком и музиком у исти мах: узрок увек има последицу, поред правила и чињеница, логика има пресудан значај, а када знање дозволи луксуз опуштања тада речи звуче као моћна композиција. Такав утисак одаје час синтаксе проф. др Зоне Мркаљ, на Филолошком факултету Универзитета у Београду, у оквиру курса за усавршавање лектора, на 46. Међународном скупу слависта, који од 1. до 21. септембра окупља 56 студената српског језика из 18 земаља Европе и света. Млади лектори из Русије, Бугарске, Румуније и Србије на овом курсу, само једном од многих које ће похађати приликом овог 46. традиционалног семинара српског језика, књижевности и културе, усавршавали су своје знање српских реченица и на примерима прозе нашег нобеловца Иве Андрића. Највише је међу

Култура

08.09.2016 у 18:49

И Смедеревци негују српски језик

Смедерево – Акција „Негујмо српски језик” која се, осим заштитом српског језика, бави и општом језичком културом и писменошћу, стигла је до Смедерева. У среду увече у Галерији савремене уметности отворена је изложба постера и фотографија који на аутентичан начин, преко познатих лица, шаљу јавности поруку о значају правилне употребе матерњег језика. Аутор фотографија је наш колега Жељко Јовановић, уредник фотографије листа „Политика”, а дизајн постера урадила је Амалија Витезовић из Библиотеке града Београда. – Пуна галерија показује да је очување српског језика на добром путу, поручила је Миљана Кравић, чланица Градског већа Смедерева, задужена за образовање. Јасмина Нинков, директорка Библиотеке града Београда, нагласила је да је идеја за ову акцију потекла од Владана

Регион

30.07.2016 у 11:09

ЦГ: Посланици подржали повлачење Речника , извињење ЦАНУ

ПОДГОРИЦА – Скупштина Црне Горе је ноћас око два сата иза поноћи усвојила Резолуцију коју су поднели посланици Ник Ђељошај и Генци Ниманбегу, а којом траже повлачење Речника црногорског народног и књижевног језика и извињење Црногорске академије наука и уметности (ЦАНУ), преноси РТЦГ. Након што је усвојен амандман ДПС-а, којим је тражено да се из Резолуције повуче члан који је предвиђао суспензију финансирања ЦАНУ до повлачење Речника, за њу су гласала 42 посланика, нико није био против нити уздржан. У Предлогу резолуције наводи се да представници грађана и народа у Скупштини оцењују непримереним делове Речника који се тичу увредљивих квалификација за Албанце, Бошњаке и припаднике исламске вероисповести. „Црна Гора је привржена уважавању и поштовању свих различитости, стога

Култура

26.06.2016 у 08:15

„Рјечник” подела и покрада у Црној Гори

Подгорица – Најновије капитално дело Црногорске академије наука и уметности –ЦАНУ „Рјечник црногорског народног и књижевног језика” пре него што је стигло до књижара, библиотека и читалаца, нашло се на жестоком удару Исламске заједнице и посланика албанских партија. Највише су их увредиле одреднице речи агарјани и албанизација. Бошњаци у Црној Гори тврде да их неке одреднице вређају, а као пример наводе да се реч „агарјани” у „Рјечнику” описује као –„муслиман, неверник, безбожник, Турчин”. Оно преко чега Албанци кажу да неће прећи је „лоше појашњен термин албанизација који је описан у `Рјечнику` као наметање албанског језика, културе и обичаја другим народима”. Шта им још смета За Албанце и Муслимане у „Рјечнику” су спорне, како се чуло у јавности, и речи: бамбрек –

Култура

23.06.2016 у 14:00

Конфучије и Конфуције – како год вам је драго

Ђинђуву и ђинђуху, сув и сух, искоришћавати и искориштавати – честе недоумице код говорника српског језика стварају свакодневне расправе поводом језичке исправности, па и свађе по интернету, а уствари – у праву су и једни и други. Кад посета председника Кине, Си Ђинпинга Србији побуди ванредну пажњу српске јавности, исход су новине пуне текстова поводом важности партнерства Кине и Србије, кинеских духовних вредности и традиције. У припреми посете вођене су расправе поводом транскрипције с кинеског језика и адаптације у српском. Договорисмо се некако да је председник Кине Си Ђинпинг (поред бројних грешака Сиј Ђинпинг, Кси Ђинпинг), но Конфуције, у језичку савест просечног говорника српског језика убачен и прихваћен као Конфучије, сад је водећа недоумица у редакцијама српских новина.

Култура

09.06.2016 у 22:05

Укидање другог језика у школама било би цивилизацијско назадовање

Сваки модел образовања који намеће само један језик као једини вредан учења доводи релативно малобројне културне и језичке заједнице у однос извесне интелектуалне зависности. Немогућност сагледавања феномена из различитих углова доводи до губљења критичког духа. Посебно је важно и на којим језицима смо ми способни да квалитетно представимо своју културу и не само културу, каже др Љиљана Ђурић са Катедре за романистику Филолошког факултета Универзитета у Београду, која је недавно на симпозијуму „Језик у образовању” у САНУ говорила о страним језицима у језичкој образовној политици Србије. Наша саговорница се залаже за неговање вишејезичности у складу са концепцијом Савета Европе, али и истиче да код нас постоји огроман раскорак између декларативног и стварног стања. Док се пропагира

Друштво

06.06.2016 у 22:00

Говори антисрпски да те цео свет разуме

Потезање најтеже артиљерије против неистомишљеника, страних плаћеника и аутошовиниста или великосрпских четника и геноцидних фашисти, постало је нека врста нове нормалности у Србији. Недавно је чак и реч кроатофил добила негативно значење, иако у преводу значи љубав према Хрватима. Али је и ова реч проглашена говором мржње, за разлику од увреда које се упућују већинском народу. Колико нам је познато, никада ниједна невладина организација никога није пријавила за говор мржње према Србима. Ниједном суду у Србији није запао случај у ком би морао да утврди да ли постоји „антисрпски говор мржње”. „Политика” је проверила – у пракси Повереника за заштиту равноправности, до сада није поднета ниједна притужба за говор мржње према већинском становништву.

Култура

27.04.2016 у 09:53

Језик је највеће и најсавршеније чудо

Овогодишња девета трибина Библиотеке САНУ била је посвећена књизи академика Матије Бећковића „Три поеме”, коју је објавила Српска књижевна задруга. Све три поеме: „Господе помилуј” , „Учини ми љубав” и „Слава теби Боже”, објављене су првобитно у „Политици”. О књизи су говорили Миро Вуксановић, Јован Делић и Стојан Ђорђић, а песник је казивао своје стихове. Академик Миро Вуксановић, у уводном слову, говорио је како Матија Бећковић нешто обично и свакодневно премешта у необично, преоблачи у ново и друкчије, са истим, али поетизованим значењем. Његове речи расту и постају новост, око њих бива лепше, као да се не мења само звук, као да се мењају и боје, а осећање бива какво није било. Све то може Матија Бећковић, једноставно као и сви који умеју. Он је у поеми „Учини ми љубав”, већ у првом

Култура

22.04.2016 у 21:14

Мит да је црногорски језик аутохтон

Подгорица – Језичке политике у државама бивше Југославије су националистичке, студенти монтенегристике у Црној Гори уче митове, а не научне истине, док Факултет за црногорски језик на Цетињу „ствара болесне људе”, саопштила је професорка Филолошког факултета Универзитета Црне Горе Рајка Глушица на првој регионалној конференцији „Језици и национализам” која је одржана у подгоричком Центру за грађанско образовање. Глушица је један од најугледнијих професора на Филолошком факултету и била је међу првим заговорницима да се српски језик преименује у црногорски, али без „нових слова и језичке присиле попут насилног јотовања и оних речи које то никада нису могле ни бити”. „Језичке политике у државама након Југославије су националистичке”, оценила је у уводном излагању Глушица. Она

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

17.06.2026 у 02:36

Рики Мартин први пут наступио у Србији

17.06.2026 у 02:23

Два гола Халандa за победу Норвешку против Ирака

17.06.2026 у 02:08

„Ростех” уводи вештачку интелигенцију у рат против беспилотних летелица

17.06.2026 у 01:46

Сунчано и топло, до 31 степен

17.06.2026 у 01:18

Лавров: Није лоше да Украјина уђе у ЕУ– тако би се Унија распала

17.06.2026 у 00:51

Три особе из јужног Велса ухапшене, заплењено 12 тона канабиса