Створени услови за нормативну граматику

Пре неколико година био је протест љубитеља ћирилице против Клајна у Кнез Михаиловој улици између зграде САНУ и њеног Института за српски језик. Трајао је осам дана и прикупљено је око 5000 потписа којима се тражи његова одговорност као главног рецензента Правописа српског језика и одговрност проф Мате Пижурице као главног редактора зато што су увели правописну норму по којој је и ова хрватска абецеда стандардно писмо српског језика. Они су се усудили да се тиме супротставе уставној норми по којој је у службеној употреби уз српски језик само ћирилица. Клајн је јавно рекао да је латиница већ победила и да је ћирилица остала још само као режимско писмо. Модерна србистика није могла да у протеклих 200 година испили ниједног истински српског лингвисту јер су њени ауторитети Белић и Ивић сербокроатисти ( југословени), а то је и Клајн.

Uz svo postovanje prema SANU kao instituciji koja predstavlja najumnije ljude Srbije koji su se i licno i profesionalno dokazali u zemlji ali i inostranstvu ali... Cinjenica je da je to decenijama samo debatni klub koji ne preuzima liderstvo u obnovi Srbije, koji svojim licnim primerom promovise tradicionalne vrednosti Srpske drzave i drustva radi na njenoj viziji buducnosti ali i promociji u svetu. Dokaz za to je i birokratki odnos ove komisije prema tako vaznom nacionalnom pitanju jer narod bez svog jezika- pisma i kulture nije nista a bez svoje tradicije osudjeni smo na tiraniju velikih naroda bez sopstvenog kulturnog i nacionalnog bica.

Ако хоћемо поштено и нормално стручно да гледамо на тај Одбор за стандардизацију српског језика, тај Одбор практично ништа ново није урадио за српски језик. Одбор се 20 година, ето, бави и даље "српскохрватским језиком" само под формално другим називом, тј. изворним називом српски језик. Али ништа ново и боље није урађено. Српска језичка наука је у Одбору наставила да се бави, уникатно у свету и Европи, двописмом, наставила је да "чува" српско писмо без његовог суверенитета, чак је наставила да и даље обмањује српски народ да #има два писма" (а заиста нема два, хрватска латиница суверено влада међу Србима и данас чак у 90 одсто случајева). Одбор чак омета српске државнике који су се усагласили да нормално у српском језику службено буде једно писмо, српско писмо (ћирилица), српски лингвисти у Одбору то су изиграли у Правопису српског језика (Матица српска, 2010) да остане уникатно двоазбучје, па је чак преименовала хрватску абецеду. Има још много, али овде нема места.

После 20 година тек су створени услови...?

Жалости наша, председник Одбора за стандардизацију српскога језика је италијаниста! Ако модерна србистика за ових готово двеста година није испилила макар пет, данас живих, србиста високог светског реномеа, онда нам не треба ни тај Одбор.