Петак, 12.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.02	117.73	117.37
	101.32	101.93	101.62
	126.88	127.64	127.26

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: градимир аничић

Друштво

15.06.2021 у 07:40

Лингвистика између законске и родне равноправности

Одавно један закон усвојен у Скупштини Србије није изазвао толико негодовање стручне јавности као недавно проглашени Закон о родној равноправности. У овом тексту преносимо други део разговора са еминентним стручњацима вођеним у нашој редакцији, а први део смо објавили јуче на сајту „Политике”. У приручнику се нуди и могућност избора, попут: антрополошкиња/ антропологица, дефектолошкиња/дефектологица, микробиолошкиња/микробиологица, педагошкиња/педагогица... Али, може само еколошкиња, кардиолошкиња, метеоролошкиња, а не и екологица, кардиологица, метеорологица. Зашто? ЈОВАНКА РАДИЋ: То није избор, већ присила да доследно користимо један од облика скованих по „логици” идеологије, а не по логици језика. Ми у дубинским слојевима свести имамо механизме који одлучују о томе који ћемо

Друштво

14.06.2021 у 13:50

Удар на већ рањени српски језик

Одавно један закон усвојен у Скупштини Републике Србије није изазвао толико негодовање стручне јавности као недавно проглашени Закон о родној равноправности. Такође је изазвао и велику пажњу наших читалаца, што се види и по бројним коментарима на сајту „Политике” и у рубрици Међу нама. Критички тонови се углавном не односе на закон у целини, већ на чланове којима се прописује обавезна употреба родно осетљивог језика у органима јавне власти, уџбеницима и наставном процесу, као и у медијима. Негодовањем против закона први се огласио Одбор за стандардизацију српског језика САНУ. Највећи део њихових примедби тиче се дела о родно сензитивном језику, тј. творбе именица женског рода на основу именица мушког рода. Како су истакли, тиме се нарушава структура српског језика и спроводи језички

Друштво

26.09.2017 у 22:00

Можемо бити поносни на своју прошлост

Доктор Марко Поповић је научни саветник у пензији. Ради на проучавању средњовековних градова, а посебно развоја војне архитектуре у Србији и земљама византијског света. Руководио је истраживањима и археолошким ископавањима на више значајних локалитета. Бавио се и заштитом споменика културе и учествовао у изради пројеката за конзерваторско-рестаураторске радове на Београдској тврђави. Аутор је више од 200 научних студија, прилога и чланака. Објавио је и многе монографије о својим истраживањима. Најбољи је наш познавалац живота Срба у средњем веку. Специјално за „Политику” написао је текст „Српски градови у средњем веку”, који у четвртак поклањамо нашим читаоцима.

Друштво

19.09.2017 у 22:00

Историчари пишу за оне који хоће да знају

Доктор Радивој Радић је редовни професор на Филозофском факултету Универзитета у Београду и шеф Катедре семинара за византологију. Предаје и на Филозофском факултету на Палама и гостујући је професор на Богословском факултету у Београду. Учесник је педесетак научних скупова у земљи и иностранству и објавио је преко 200 научних радова. Последњих година доста се бави популаризацијом историје, нарочито византијског периода. У научним круговима се сматра најбољим познаваоцем породичних односа у византијском и српском средњовековном периоду

Друштво

12.09.2017 у 22:00

Мит је у темељу повести

Др Смиља Марјановић Душанић је редовни професор средњовековне историје на Филозофском факултету у Београду. Њен научни и педагошки рад, препознат је и признат и код нас и у свету, а наши читаоци ће захваљујући њеном труду бити у прилици да читају и интересантно штиво „Краљевско крунисање Стефана Првовенчаног”, поводом осам векова од тог догађаја, које у сутрашњем броју објављујемо, као први од четири специјална додатка приређена овим поводом. С обзиром на теме ваших истраживања, на који начин видите менталитет и емоционалност као историјске категорије? Данас су истраживања историје менталитета везана за све боље познавање афективног живота људи у прошлости. Средишњи његов део чине емоције, које су у великој мери зависне од историјског и културног контекста. Оне играју важну улогу у

Култура

17.08.2017 у 22:00

Имена цара Уроша и кнеза Лазара на истом споменику

Почетком маја ове године, на локалитету Доње Црквине у селу Каменица код Крагујевца, на источним обронцима планине Рудник, пронађен је надгробни споменик из времена цара Уроша и кнеза Лазара. Реч је о локалитету на којем су стручњаци Завода за заштиту споменика из Крагујевца током 2015. године довршили заштитна ископавања и конзервацију остатака средњовековне цркве коју је на свом земљишту открио Миомир Пљакић из Крагујевца.

Култура

26.06.2017 у 20:39

Створени услови за нормативну граматику

У понедељак је у малој сали Српске академије наука и уметности одржана седница Одбора за стандардизацију српског језика којој је председавао његов председник, академик Иван Клајн. Разговарано је о томе шта је од оснивања, пре двадесет година, до сада радио и урадио Одбор за стандардизацију српског језика будући да ће у децембру ове године бити свечано обележена двадесетогодишњица постојања одбора.

Култура

24.05.2017 у 23:07

Срби су крштени у шестом веку

Сребреница – Трагом прошлогодишње вести о откривеној цркви из шестог века у Ораховици код Сребренице, крећемо да се на лицу места у то уверимо. На путу од Скелана према Сребрници дочекују нас млади љубазни свештеник, отац Александар и Ивана Грујић, археолог и директор Музеја Херцеговине која руководи ископавањима локалитета. Александар је и заслужан за ово налазиште будући да је постављајући часни крст на локалитету Црквиште, са благословом владике Хризостома и уз помоћ народа који овде живи, не знајући ударио у зидине и место где је био олтар ранохришћанске богомоље.

Култура

09.04.2017 у 08:00

Андрић наш насушни

„Речено је да је освајањем Цариграда ’европском човечанству нанета рана’. Биће да је мало земаља које су овај удар имале теже и болније да осете него што је случај са Босном… По свом садржају и по својој основној замисли, ова расправа је у вези са другим радовима које сам припремио у другом облику и другом приликом“, каже Андрић у свом кратком предговору дисертацији Развој духовног живота у Босни под утицајем турске владавине коју је написао на немачком језику и одбранио 1924. у Грацу једногласном оценом трочлане комисије – изврсно.

Култура

23.11.2016 у 08:23

Српски језик је занемарен од основне школе до факултета

Стање језичке културе у Србији забрињавајуће је најпре због тога што је српском језику посвећен мали број часова, од основне школе до универзитета, у односу на учење страних језика. Због тога су многи факултетски образовани људи у Србији заправо функционално неписмени. Неправилно изговорен или написан српски језик у медијима само је последица лошег институционалног старања о језику уопште, због чега је потребно донети закон о употреби српског језика и писма, основати савет за језик и увести обавезу да новинске и издавачке куће поседују обавезне лекторске службе, закључено је на јучерашњој седници Националног савета за културу, посвећеној анализи стања српског језика у медијима. Поред чланова Националног савета, којим је председавао Милета Продановић, разговору су присуствовали проф. др

Претходна Следећа

1
2

Почетна / Тагови

12.06.2026 у 01:52

Аргентина прва, селекција Шпаније друга, Француска је пала са прве на трећу

12.06.2026 у 01:31

Три црвена картона и победа Мексика против Јужне Африке на отварању СП

12.06.2026 у 01:09

Каласова реаговала на документ француске владе

12.06.2026 у 00:50

Кошаркаши Барселоне победили Тенерифе и повели 2:0 у полуфиналу плеј-офа

12.06.2026 у 00:42

Убијен мушкарац у Параћину

12.06.2026 у 00:24

Приведена двојица директора српских ОШ из Косовске Каменице