Ponedeljak, 08.06.2026.

Kursna lista

	Kup.	Prod.	Sred.
	117.03	117.73	117.38
	101.45	102.06	101.75
	127.32	128.08	127.7

Digitalne čitulje

Digitalno izdanje

Tag: gradimir aničić

Društvo

15.06.2021 u 07:40

Lingvistika između zakonske i rodne ravnopravnosti

Odavno jedan zakon usvojen u Skupštini Srbije nije izazvao toliko negodovanje stručne javnosti kao nedavno proglašeni Zakon o rodnoj ravnopravnosti. U ovom tekstu prenosimo drugi deo razgovora sa eminentnim stručnjacima vođenim u našoj redakciji, a prvi deo smo objavili juče na sajtu „Politike”. U priručniku se nudi i mogućnost izbora, poput: antropološkinja/ antropologica, defektološkinja/defektologica, mikrobiološkinja/mikrobiologica, pedagoškinja/pedagogica... Ali, može samo ekološkinja, kardiološkinja, meteorološkinja, a ne i ekologica, kardiologica, meteorologica. Zašto? JOVANKA RADIĆ: To nije izbor, već prisila da dosledno koristimo jedan od oblika skovanih po „logici” ideologije, a ne po logici jezika. Mi u dubinskim slojevima svesti imamo mehanizme koji odlučuju o tome koji ćemo

Društvo

14.06.2021 u 13:50

Udar na već ranjeni srpski jezik

Odavno jedan zakon usvojen u Skupštini Republike Srbije nije izazvao toliko negodovanje stručne javnosti kao nedavno proglašeni Zakon o rodnoj ravnopravnosti. Takođe je izazvao i veliku pažnju naših čitalaca, što se vidi i po brojnim komentarima na sajtu „Politike” i u rubrici Među nama. Kritički tonovi se uglavnom ne odnose na zakon u celini, već na članove kojima se propisuje obavezna upotreba rodno osetljivog jezika u organima javne vlasti, udžbenicima i nastavnom procesu, kao i u medijima. Negodovanjem protiv zakona prvi se oglasio Odbor za standardizaciju srpskog jezika SANU. Najveći deo njihovih primedbi tiče se dela o rodno senzitivnom jeziku, tj. tvorbe imenica ženskog roda na osnovu imenica muškog roda. Kako su istakli, time se narušava struktura srpskog jezika i sprovodi jezički

Društvo

26.09.2017 u 22:00

Možemo biti ponosni na svoju prošlost

Doktor Marko Popović je naučni savetnik u penziji. Radi na proučavanju srednjovekovnih gradova, a posebno razvoja vojne arhitekture u Srbiji i zemljama vizantijskog sveta. Rukovodio je istraživanjima i arheološkim iskopavanjima na više značajnih lokaliteta. Bavio se i zaštitom spomenika kulture i učestvovao u izradi projekata za konzervatorsko-restauratorske radove na Beogradskoj tvrđavi. Autor je više od 200 naučnih studija, priloga i članaka. Objavio je i mnoge monografije o svojim istraživanjima. Najbolji je naš poznavalac života Srba u srednjem veku. Specijalno za „Politiku” napisao je tekst „Srpski gradovi u srednjem veku”, koji u četvrtak poklanjamo našim čitaocima.

Društvo

19.09.2017 u 22:00

Istoričari pišu za one koji hoće da znaju

Doktor Radivoj Radić je redovni profesor na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu i šef Katedre seminara za vizantologiju. Predaje i na Filozofskom fakultetu na Palama i gostujući je profesor na Bogoslovskom fakultetu u Beogradu. Učesnik je pedesetak naučnih skupova u zemlji i inostranstvu i objavio je preko 200 naučnih radova. Poslednjih godina dosta se bavi popularizacijom istorije, naročito vizantijskog perioda. U naučnim krugovima se smatra najboljim poznavaocem porodičnih odnosa u vizantijskom i srpskom srednjovekovnom periodu

Društvo

12.09.2017 u 22:00

Mit je u temelju povesti

Dr Smilja Marjanović Dušanić je redovni profesor srednjovekovne istorije na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Njen naučni i pedagoški rad, prepoznat je i priznat i kod nas i u svetu, a naši čitaoci će zahvaljujući njenom trudu biti u prilici da čitaju i interesantno štivo „Kraljevsko krunisanje Stefana Prvovenčanog”, povodom osam vekova od tog događaja, koje u sutrašnjem broju objavljujemo, kao prvi od četiri specijalna dodatka priređena ovim povodom. S obzirom na teme vaših istraživanja, na koji način vidite mentalitet i emocionalnost kao istorijske kategorije? Danas su istraživanja istorije mentaliteta vezana za sve bolje poznavanje afektivnog života ljudi u prošlosti. Središnji njegov deo čine emocije, koje su u velikoj meri zavisne od istorijskog i kulturnog konteksta. One igraju važnu ulogu u

Kultura

17.08.2017 u 22:00

Imena cara Uroša i kneza Lazara na istom spomeniku

Početkom maja ove godine, na lokalitetu Donje Crkvine u selu Kamenica kod Kragujevca, na istočnim obroncima planine Rudnik, pronađen je nadgrobni spomenik iz vremena cara Uroša i kneza Lazara. Reč je o lokalitetu na kojem su stručnjaci Zavoda za zaštitu spomenika iz Kragujevca tokom 2015. godine dovršili zaštitna iskopavanja i konzervaciju ostataka srednjovekovne crkve koju je na svom zemljištu otkrio Miomir Pljakić iz Kragujevca.

Kultura

26.06.2017 u 20:39

Stvoreni uslovi za normativnu gramatiku

U ponedeljak je u maloj sali Srpske akademije nauka i umetnosti održana sednica Odbora za standardizaciju srpskog jezika kojoj je predsedavao njegov predsednik, akademik Ivan Klajn. Razgovarano je o tome šta je od osnivanja, pre dvadeset godina, do sada radio i uradio Odbor za standardizaciju srpskog jezika budući da će u decembru ove godine biti svečano obeležena dvadesetogodišnjica postojanja odbora.

Kultura

24.05.2017 u 23:07

Srbi su kršteni u šestom veku

Srebrenica – Tragom prošlogodišnje vesti o otkrivenoj crkvi iz šestog veka u Orahovici kod Srebrenice, krećemo da se na licu mesta u to uverimo. Na putu od Skelana prema Srebrnici dočekuju nas mladi ljubazni sveštenik, otac Aleksandar i Ivana Grujić, arheolog i direktor Muzeja Hercegovine koja rukovodi iskopavanjima lokaliteta. Aleksandar je i zaslužan za ovo nalazište budući da je postavljajući časni krst na lokalitetu Crkvište, sa blagoslovom vladike Hrizostoma i uz pomoć naroda koji ovde živi, ne znajući udario u zidine i mesto gde je bio oltar ranohrišćanske bogomolje.

Kultura

09.04.2017 u 08:00

Andrić naš nasušni

„Rečeno je da je osvajanjem Carigrada ’evropskom čovečanstvu naneta rana’. Biće da je malo zemalja koje su ovaj udar imale teže i bolnije da osete nego što je slučaj sa Bosnom… Po svom sadržaju i po svojoj osnovnoj zamisli, ova rasprava je u vezi sa drugim radovima koje sam pripremio u drugom obliku i drugom prilikom“, kaže Andrić u svom kratkom predgovoru disertaciji Razvoj duhovnog života u Bosni pod uticajem turske vladavine koju je napisao na nemačkom jeziku i odbranio 1924. u Gracu jednoglasnom ocenom tročlane komisije – izvrsno.

Kultura

23.11.2016 u 08:23

Srpski jezik je zanemaren od osnovne škole do fakulteta

Stanje jezičke kulture u Srbiji zabrinjavajuće je najpre zbog toga što je srpskom jeziku posvećen mali broj časova, od osnovne škole do univerziteta, u odnosu na učenje stranih jezika. Zbog toga su mnogi fakultetski obrazovani ljudi u Srbiji zapravo funkcionalno nepismeni. Nepravilno izgovoren ili napisan srpski jezik u medijima samo je posledica lošeg institucionalnog staranja o jeziku uopšte, zbog čega je potrebno doneti zakon o upotrebi srpskog jezika i pisma, osnovati savet za jezik i uvesti obavezu da novinske i izdavačke kuće poseduju obavezne lektorske službe, zaključeno je na jučerašnjoj sednici Nacionalnog saveta za kulturu, posvećenoj analizi stanja srpskog jezika u medijima. Pored članova Nacionalnog saveta, kojim je predsedavao Mileta Prodanović, razgovoru su prisustvovali

Prethodna Sledeća

1
2

Početna / Tagovi

08.06.2026 u 12:11

Elek: Srpska lista uprkos pritiscima raste iz izbora u izbore

08.06.2026 u 12:10

Cilj neto nulte emisije štetnih gasova do 2050. u avijaciji pod znakom pitanja

08.06.2026 u 12:08

Aragči i Al Tani razgovarali o pregovorima Irana i SAD

08.06.2026 u 12:06

Utopila se devojčica (14) u Velikoj Moravi

08.06.2026 u 12:04

Medojević optužio Markovića: Nastavlja se praksa Milivoja Katnića

08.06.2026 u 12:04

Vučić: Verujem da ćemo i na sledeće izbore izaći zajedno sa PUPS-om