Нови закон за стару ћирилицу

У изјави за „Политику”, министар Владан Вукосављевић напомиње да је циљ измена закона да се подстакне употреба ћирилице не само у службеном него и у јавном простору. „Ћирилица је већ  има своје место у службеној комуникацији, али ми желимо да охрабримо да се она што више користи у медијима, телевизијама за националном фреквенцијом, на уплатницама, на робним етикетама”, додаје министар културе након конференције за новинере посвећеној изменама Закона о службеној употреби језика и писма. 

Вукосављевић напомиње да те измене свакако нису усмерене, нити су дискриминаторске према латиници, као глобалном писму која доминира у јавној употреби, већ се њима само охрабрује употреба ћирилице, која јесте веома битан део нашег културног идентитета.

Он као својеврстан парадокс истиче да су садашњим Законом предвиђене казне за непоштовање шрава националних мањина на употребу језика или писма, али не постоје јасне мере којим се штити положај  ћирилице.

„Надам се да ће сви имати разумевања што чинимо све да ћирилица  једног дана не остане мртво писмо”, рекао је Вукосављевић и додао да    

Министарство има “пуно поверења у стручни суд и  репутацију наших најеминетнијих стручњака који су били у нашој експертској групи”,  

Чланови радне групе су  шеф катедре за српски језик Филолошког факултета у Београду Вељко Брборић, редовни професори Филолошког факултета  у Београду Милош Ковачевић и Александар Милановић, професор Филозофског факултета Универзитета у Нишу др Срето Танасић, посебни саветник министра културе и информисања др Драган Хамовић и саветници у Министарству културе и информисања Оливера Игњатовић и Марко Деспотовић.

Како преноси Тањуг, члан радне групе Александар Милановић  рекао је да у Уставу већ стоји да је српски језик службени језик, а ћирилица службено писмо и оценио да се „прашина подигла” из недовољног познавања врховног закона. „Закон о језику и писму мора да проистекне из Устава и задржавање статуса ћирилице у новом предлогу није иновација. Ћирилица није питање само српске прошлости, а део, чини ми се, неблагонанамерне јавности поставља као аксиом чињеницу да су се Срби одвикли ћирилице и да је она део митологизиране прошлости”, приметио је Милановић.

На питање новинара шта ће се предузети у случају иностраних компанија и продавница чији су називи на латиници, министар Вукосављевић је подсетио да су пре Другог светског рата називи страних компанија били на ћирилици, што је случај и данас у Русији, “јер им је тржиште примамљиво па се прилагођавају”.

Он је, међутим, додао да је питање колики утицај ми можемо имати на то, али да се мерама предвиђају пореске олакшице за домаће компаније и радње које своје називе исписују на ћирилици.

Да смо регулисали употребу српског језика и дефинисали шта су мањински језици, не бисмо данас имали „потребу да преводимо са српског на српски само под другим именом и плаћамо преводиоце за то”, напоменуо је др Срето Танасић.

Ковачевић је нагласио да предлог измена и допуна Закона „преписује Повељу о мањинским језицима у њеном изворном облику и одређује шта јесу мањински језици, као и суштински део Декларације о заједничком језику да је ово један језик и да унутар њега не може бити превођења”.

Шта доносе измене Закона?

Предложеним допунама прецизира се да се службена употреба језика и писма односи и на образовне установе, медије, привредна предузећа и јавне установе свих врста.

Подразумева се и употреба службеног језика и писма у правном промету између правних субјеката односно када је бар једна страна домаћи правни субјекат. Одредба се посебно односи на обележја предузећа и сличних субјеката (назив фирме, седиште, делатност), затим називе робе и услуга, упутства за употребу, информација о својствима робе и услуга, гаранцијске услове, понуде, фактуре, рачуне и потврде.

Изменама се предвиђа и оснивање Савета за српски језик и дефинише друштвена брига о службеном језику и матичном писму.