Sreda, 17.06.2026. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Ćirilica
accessibility-tools
Politika logo
Digitalne čitulje Digitalne čitulje Digitalno izdanje Digitalno izdanje

Tag: jezik

Društvo
16.12.2015 u 19:20
Učesnici projekta „Sačuvajmo srpski jezik” gosti „Politike”
Naša redakcija ugostila je naše lingviste, učesnike projekta „Sačuvajmo srpski jezik”. Bila je to prilika da još jednom razgovaramo o tome šta smo dobro uradili u ovoj akciji, a šta nismo i da čujemo predloge za to šta bi „Politika” mogla s tim u vezi da piše ubuduće. U razgovoru su učestvovali Milorad Dešić, Miloš Kovačević, Sreto Tanasić, Rada Stijović, Milan Stakić, Veljko Brborić, Marija Đinđić, Marina Nikolić, Marina Spasojević, Viktor Savić, Jelena Radojković, Boris Hlebec, Aleksandar Vuletić, Ljiljana Smajlović, Batić Bačević i Gradimir Aničić.
Društvo
08.12.2015 u 10:05
Srpsko-ruske jezičke veze
Po­re­đe­nje svog je­zi­ka sa stra­nim raz­ot­kri­va u ma­ter­njem je­zi­ku oso­bi­ne na ko­je bez po­zna­va­nja druk­či­je je­zič­ke stvar­no­sti čo­vek ni­kad ne bi obra­tio pa­žnju. Srp­ski je­zik je i sli­čan ru­skom i raz­li­čit od nje­ga. Do­bro su po­zna­te re­či ko­je u dva je­zi­ka zvu­če isto a zna­če raz­li­či­te stva­ri kao što su srp. vre­dan i rus. vred­nый  ‘šte­tan, zao’, srp. pra­vi i rus. pra­vый ‘de­sni’, srp. po­ku­ša­ti i rus. po­ku­ša­tь ‘po­je­sti’ (za­to se Ru­si ko­ji uče srp­ski sme­ju kad im pro­fe­sor ka­že: „po­ku­šaj­te“, is­pri­čaj­te o svo­joj po­ro­di­ci). Op­šti uti­sak je da je u gra­ma­ti­ci srp­ski lak­ši od ru­skog: u fo­ne­ti­ci ru­ski ima mno­go vi­še su­gla­sni­ka, u de­kli­na­ci­ji i kon­ju­ga­ci­ji srp­ski ima mno­go jed­no­stav­ni­ja pra­vi­la
Društvo
07.12.2015 u 09:05
Ničim neopravdano pisanje
Kako je moguća konstrukcija „ničim neizazvana rezolucija SB UN o Srebrenici”, valjda treba ničim izazvana, kažu neki novinari u našoj redakciji. „To je problem sa duplom negacijom u srpskom jeziku“, kažem im. Potom zovu telefonom profesora Ivana Klajna da provere da li sam im dobro rekao. Kažu da ih proganjaju čitaoci „za tu nepravilnost i nepismenost“, zivkaju telefonom i kritikuju. Mole me da o tome napišem tekst i to što tvrdim objasnim i njima i nepoverljivim čitaocima, jer takva konstrukcija nije logična. I evo, pišem i obrazlažem.  A da li je logična ili nije, prosudite sami. Reč je o jeziku, nije o matematici niti filozofiji. Nažalost, u našim medijima, i štampanim i elektronskim, mnogo je zapanjujućih grešaka sa kojima gramatičari ne žele da se mire. Devedesetih godina prošlog
Komentari
06.12.2015 u 08:15
Dogovorimo se o predmetu spora
Da bismo mogli raspravljati o problemima koji su pred nama, predlažem da definišemo predmet spora i svoje polazne pozicije. A ja velim, između ostalog, i kao dijalektolog: 1) „bosanskoga jezika” nema ni u Sarajevu ni u Novom Pazaru, niti igde drugde po dunjaluku na kome ljudi danas klanjaju ili se krste; i velim tako imajući uvid i u istoriju problema i u razmeštaj stanovništva po Srbiji (i Crnoj Gori), Bosni (i Hercegovini) i Hrvatskoj do početka 20. veka, kao i to da su do tada „muslimani” znali da vode poreklo od „pravoslavnih praoca” i da je njihov jezik bio „čisto srpski”; i ne znam koje „relevantne institucije međunarodne zajednice” mogu te činjenice „promeniti” ili ih proglasiti nebitnima i umesto njih instalirati one koje ulaze u red besposlica i izmišljotina, tj.
Društvo
06.12.2015 u 12:05
Šerovanje jezika
Priča se da je na ovogodišnjem Sajmu knjiga u Beogradu jedna od najprodavanijih knjiga bila knjiga jedne jutjuberke i modne blogerke. Jutjub je jedan od najposećenijih sajtova za gledanje video-klipova i slušanje muzike. Sa njegovom popularnošću u jezike ulazi i specifična terminologija. I pred srpskim jezikom je veliki izazov – kako prilagoditi termine koji se koriste na Jutjubu, a poreklom su iz engleskog jezika. Blogovi (pre svega personalni, odnosno lični), koji su i do sada postojali na internetu, na Jutjubu postaju vlogovi. Vlog je skraćenica koja označava video-blog, video koji prikazuje nečije zanimljive doživljaje (putovanja, druženja, zabave), ali i svakodnevicu. Postoji razlika između vloga i tematskih videa. Neki od tipova videa su: različite vrste čelindža – kakav je bio recimo Ice
Magazin
04.12.2015 u 12:23
Bilingvisti se brže oporavljaju od moždanog udara
London – Ljudi koji govore dva ili više jezika mnogo brže se oporavljaju od moždanog udara nego oni koji govore samo jedan, tvrde britanski naučnici. Premda se čini irelevantnom za fizičko zdravlje, sposobnost komuniciranja na dva jezika zapravo štiti mozak protiv razarajućih oštećenja mentalnih funkcija. Istraživači sa Univerziteta u Edinburgu otkrili su da se 40 odsto dvojezičnih pacijenata potpuno oporavilo posle moždanog udara, dok je taj procenat bio upola manji među onima koji govore samo jedan jezik.   „Nikada nije kasno da preduzmete mere koje će maksimizirati kognitivne kapacitete vašeg mozga”, navela je dr Megan Lenehan sa australijskog Univerziteta Tasmanije. Istraživači su takođe otkrili da se kod ljudi koji govore više od jednog jezika demencija javlja
Kultura
05.12.2015 u 09:05
Duh samoporicanja ne pohodi li nam i etimologiju?
Kao što to su­ge­ri­šu i po­je­di­ni pri­lo­zi ovom te­mat­skom ni­zu, srp­ski je­zik nam je do­bra­no ugro­ža­van: s ra­znih stra­na, na raz­li­či­te na­či­ne, iz raz­li­či­tih uzro­ka i sa po­sle­di­ca­ma ko­je uve­li­ko urušavaju taj ta­ko bit­ni stub na­šeg iden­ti­te­ta. U mno­štvu ne­po­želj­nih okol­no­sti i de­ša­va­nja ko­ja iz­ra­ža­va­ju i is­ho­du­ju kva­re­nje i po­ti­ski­va­nje na­šeg je­zi­ka, la­ko je pre­po­zna­ti op­šte ne­mar­no od­no­še­nje pre­ma nje­mu, te i rav­no­du­šnost mno­gih pre­ma nje­go­voj ka­kvo­ći i sta­tu­su, uz pro­ja­vlji­va­nje, kad-kad i gde-gde, i ne­ra­zum­ne sum­nji­ča­vo­sti u po­gle­du nje­go­vih vred­no­sti te i me­sta u ši­ro­koj po­ro­di­ci je­zi­ka. Ne­ki nje­go­vi ko­ri­sni­ci, pot­ce­nju­ju­ći ga i uma­nju­ju­ći, či­ni­li bi pre­ma nje­mu
Kultura
04.12.2015 u 08:15
Zašto autogol ne bi bio zgoditak?
U pred­ve­čer­je Dru­gog svet­skog ra­ta u „Na­šem je­zi­ku”, či­ji je iz­da­vač bi­lo Lin­gvi­stič­ko dru­štvo u Be­o­gra­du, nje­gov ured­nik Dra­gu­tin Ko­stić, koji je kao potpredsednik Jugoslovenskog  nogometnog saveza s našom reprezentacijom bio na Olimpijskim igrama 1920. u Antverpenu, pred­lo­žio je da se u fud­ba­lu ume­sto auto­gol upo­tre­blja­va zgo­di­tak. U oba slu­ča­ja je pre­sud­na sre­ća. U pr­vom u fud­ba­lu, u dru­gom na lu­tri­ji. Pred­log ni­je na­i­šao na ozbilj­ni­ji od­jek. Mo­žda za­to što je rat na­me­tao raz­mi­šlja­nje o dru­gim stva­ri­ma, a mo­žda i za­to što je kod Hr­va­ta zgo­di­tak po­go­dak, pa bi u srp­sko­hr­vat­skom je­zi­ku to uno­si­lo za­bu­nu. Što je­dan pred­log ni­je pri­hva­ćen – ni po ja­da. Ne­vo­lja je što po­sle nje­ga ni­je bi­lo
Kultura
03.12.2015 u 08:05
Kako govori naš narod
Gri­go­ri­je Bo­žo­vić (1880–1945), vr­hun­sko pe­ro na­šeg li­sta, do­ku­men­ta­ri­stič­kom pro­zom ob­ja­vlji­va­nom na stra­ni­ca­ma „Po­li­ti­ke” za­vre­deo je čast da, tek na po­čet­ku ovog ve­ka do­du­še, bu­de uva­žen kao je­dan od naj­bo­ljih srp­skih knji­žev­ni­ka u pro­šlom. U tim tek­sto­vi­ma, štam­pa­nim iz­me­đu dva svet­ska ra­ta, red za re­dom ni­žu se dra­gu­lji na­rod­nog je­zi­ka i mu­dro­sti nje­go­ve. Ta­ko je na­vek, u no­vin­skim pri­po­ve­sti­ma, sa­ču­va­no je­zič­ko bla­go, da ne mi­ne i ne ne­sta­ne, da ne ustuk­ne pred obi­ča­ji­ma no­vog do­ba i tu­đi­ca­ma ko­je nas sa te­le­vi­zi­je pro­go­ne od zo­re ra­ne. Ka­kva je, re­ci­mo, „im­ple­men­ta­ci­ja” (bu­di­bok­sna­ma). Elem, ka­ko je go­vo­rio naš na­rod pre sa­mo osam­de­set le­ta u pri­po­vet­ka­ma
Kultura
02.12.2015 u 09:05
Kako je pravilno reći: hleb, ’leb ili ’lebac – ako si gladan
Gle­dao sam pre ne­ko­li­ko go­di­na na jed­nom od naj­bo­ljih te­le­vi­zij­skih ka­na­la, na Dis­ka­ve­ri­ju, do­ku­men­tar­ni film Bi-Bi-Si­ja o dvo­ji­ci po­sta­ri­jih lju­di – bi­će da su ima­li vi­še od de­ve­de­set go­di­na – ka­ko raz­go­va­ra­ju u ne­koj austra­lij­skoj pre­ri­ji, na ne­kom svom, ma­ter­njem, je­zi­ku. I to ne bi bi­lo ni­šta neo­bič­no da re­por­ter (ko­ji je sni­mao taj raz­go­vor) ni­je re­kao ka­ko njih dvo­ji­ca raz­go­va­ra­ju je­zi­kom ko­ji sa­mo oni zna­ju – osta­li sa­ple­me­ni­ci su ne­sta­li umi­ra­njem ili na­pu­šta­njem rod­nog kra­ja u po­tra­zi za bo­ljim ži­vo­tom ili na­rod­ski re­če­no – hle­bom.  I dok sam gle­dao ka­ko mir­no se­de i raz­go­va­ra­ju, autor te do­ku­men­tar­ne dra­me je re­kao: „A kad je­dan od ove dvo­ji­ce sta­ra­ca na­pu­sti ovaj
Početna / Tagovi
17.06.2026 u 23:22
Francuska policija ovlašćena da koristi vodene topove protiv tražilaca azila
17.06.2026 u 23:06
Ruski avion sa 189 putnika nestao sa radara
17.06.2026 u 22:56
Vučić sutra sa predsednikom Državnog zbora Slovenije
17.06.2026 u 22:53
Iranska agencija Tasnim objavila pun tekst Memoranduma Irana i SAD
17.06.2026 u 22:44
Novo iznenađenje na Mundijalu: fudbaleri DR Kongo zaustavili Portugal i Ronalda
17.06.2026 u 22:44
Kasem: Između Libana i Izraela mora se postići recipročna bezbednost
Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Developed by: NewTec Solutions  &  TNation