Среда, 17.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа
Латиница
accessibility-tools
Politika logo
Дигиталне читуље Дигиталне читуље Дигитално издање Дигитално издање

Таг: језик

Друштво
16.12.2015 у 19:20
Учесници пројекта „Сачувајмо српски језик” гости „Политике”
Наша редакција угостила je наше лингвисте, учеснике пројекта „Сачувајмо српски језик”. Била је то прилика да још једном разговарамо о томе шта смо добро урадили у овој акцији, а шта нисмо и да чујемо предлоге за то шта би „Политика” могла с тим у вези да пише убудуће. У разговору су учествовали Милорад Дешић, Милош Ковачевић, Срето Танасић, Рада Стијовић, Милан Стакић, Вељко Брборић, Марија Ђинђић, Марина Николић, Марина Спасојевић, Виктор Савић, Јелена Радојковић, Борис Хлебец, Александар Вулетић, Љиљана Смајловић, Батић Бачевић и Градимир Аничић.
Друштво
08.12.2015 у 10:05
Српско-руске језичке везе
По­ре­ђе­ње свог је­зи­ка са стра­ним раз­от­кри­ва у ма­тер­њем је­зи­ку осо­би­не на ко­је без по­зна­ва­ња друк­чи­је је­зич­ке ствар­но­сти чо­век ни­кад не би обра­тио па­жњу. Срп­ски је­зик је и сли­чан ру­ском и раз­ли­чит од ње­га. До­бро су по­зна­те ре­чи ко­је у два је­зи­ка зву­че исто а зна­че раз­ли­чи­те ства­ри као што су срп. вре­дан и рус. вред­ный  ‘ште­тан, зао’, срп. пра­ви и рус. пра­вый ‘де­сни’, срп. по­ку­ша­ти и рус. по­ку­ша­ть ‘по­је­сти’ (за­то се Ру­си ко­ји уче срп­ски сме­ју кад им про­фе­сор ка­же: „по­ку­шај­те“, ис­при­чај­те о сво­јој по­ро­ди­ци). Оп­шти ути­сак је да је у гра­ма­ти­ци срп­ски лак­ши од ру­ског: у фо­не­ти­ци ру­ски има мно­го ви­ше су­гла­сни­ка, у де­кли­на­ци­ји и кон­ју­га­ци­ји срп­ски има мно­го јед­но­став­ни­ја пра­ви­ла
Друштво
07.12.2015 у 09:05
Ничим неоправдано писање
Како је могућа конструкција „ничим неизазвана резолуција СБ УН о Сребреници”, ваљда треба ничим изазвана, кажу неки новинари у нашој редакцији. „То је проблем са дуплом негацијом у српском језику“, кажем им. Потом зову телефоном професора Ивана Клајна да провере да ли сам им добро рекао. Кажу да их прогањају читаоци „за ту неправилност и неписменост“, зивкају телефоном и критикују. Моле ме да о томе напишем текст и то што тврдим објасним и њима и неповерљивим читаоцима, јер таква конструкција није логична. И ево, пишем и образлажем.  А да ли је логична или није, просудите сами. Реч је о језику, није о математици нити филозофији. Нажалост, у нашим медијима, и штампаним и електронским, много је запањујућих грешака са којима граматичари не желе да се мире. Деведесетих година прошлог
Коментари
06.12.2015 у 08:15
Договоримо се о предмету спора
Да бисмо могли расправљати о проблемима који су пред нама, предлажем да дефинишемо предмет спора и своје полазне позиције. А ја велим, између осталог, и као дијалектолог: 1) „босанскога језика” нема ни у Сарајеву ни у Новом Пазару, нити игде другде по дуњалуку на коме људи данас клањају или се крсте; и велим тако имајући увид и у историју проблема и у размештај становништва по Србији (и Црној Гори), Босни (и Херцеговини) и Хрватској до почетка 20. века, као и то да су до тада „муслимани” знали да воде порекло од „православних праоца” и да је њихов језик био „чисто српски”; и не знам које „релевантне институције међународне заједнице” могу те чињенице „променити” или их прогласити небитнима и уместо њих инсталирати оне које улазе у ред беспослица и измишљотина, тј. фалсификата; 2) до
Друштво
06.12.2015 у 12:05
Шеровање језика
Прича се да је на овогодишњем Сајму књига у Београду једна од најпродаванијих књига била књига једне јутјуберке и модне блогерке. Јутјуб је један од најпосећенијих сајтова за гледање видео-клипова и слушање музике. Са његовом популарношћу у језике улази и специфична терминологија. И пред српским језиком је велики изазов – како прилагодити термине који се користе на Јутјубу, а пореклом су из енглеског језика. Блогови (пре свега персонални, односно лични), који су и до сада постојали на интернету, на Јутјубу постају влогови. Влог је скраћеница која означава видео-блог, видео који приказује нечије занимљиве доживљаје (путовања, дружења, забаве), али и свакодневицу. Постоји разлика између влога и тематских видеа. Неки од типова видеа су: различите врсте челинџа – какав је био рецимо Ice
Магазин
04.12.2015 у 12:23
Билингвисти се брже опорављају од можданог удара
Лондон – Људи који говоре два или више језика много брже се опорављају од можданог удара него они који говоре само један, тврде британски научници. Премда се чини ирелевантном за физичко здравље, способност комуницирања на два језика заправо штити мозак против разарајућих оштећења менталних функција. Истраживачи са Универзитета у Единбургу открили су да се 40 одсто двојезичних пацијената потпуно опоравило после можданог удара, док је тај проценат био упола мањи међу онима који говоре само један језик.   „Никада није касно да предузмете мере које ће максимизирати когнитивне капацитете вашег мозга”, навела је др Меган Ленехан са аустралијског Универзитета Тасманије. Истраживачи су такође открили да се код људи који говоре више од једног језика деменција јавља неколико
Култура
05.12.2015 у 09:05
Дух самопорицања не походи ли нам и етимологију?
Као што то су­ге­ри­шу и по­је­ди­ни при­ло­зи овом те­мат­ском ни­зу, срп­ски је­зик нам је до­бра­но угро­жа­ван: с ра­зних стра­на, на раз­ли­чи­те на­чи­не, из раз­ли­чи­тих узро­ка и са по­сле­ди­ца­ма ко­је уве­ли­ко урушаваjу тај та­ко бит­ни стуб на­шег иден­ти­те­та. У мно­штву не­по­жељ­них окол­но­сти и де­ша­ва­ња ко­ја из­ра­жа­ва­ју и ис­хо­ду­ју ква­ре­ње и по­ти­ски­ва­ње на­шег је­зи­ка, ла­ко је пре­по­зна­ти оп­ште не­мар­но од­но­ше­ње пре­ма ње­му, те и рав­но­ду­шност мно­гих пре­ма ње­го­вој ка­кво­ћи и ста­ту­су, уз про­ја­вљи­ва­ње, кад-кад и где-где, и не­ра­зум­не сум­њи­ча­во­сти у по­гле­ду ње­го­вих вред­но­сти те и ме­ста у ши­ро­кој по­ро­ди­ци је­зи­ка. Не­ки ње­го­ви ко­ри­сни­ци, пот­це­њу­ју­ћи га и ума­њу­ју­ћи, чи­ни­ли би пре­ма ње­му – углав­ном
Култура
04.12.2015 у 08:15
Зашто аутогол не би био згодитак?
У пред­ве­чер­је Дру­гог свет­ског ра­та у „На­шем је­зи­ку”, чи­ји је из­да­вач би­ло Лин­гви­стич­ко дру­штво у Бе­о­гра­ду, ње­гов уред­ник Дра­гу­тин Ко­стић, који је као потпредседник Југословенског  ногометног савеза с нашом репрезентацијом био на Олимпијским играма 1920. у Антверпену, пред­ло­жио је да се у фуд­ба­лу уме­сто ауто­гол упо­тре­бља­ва зго­ди­так. У оба слу­ча­ја је пре­суд­на сре­ћа. У пр­вом у фуд­ба­лу, у дру­гом на лу­три­ји. Пред­лог ни­је на­и­шао на озбиљ­ни­ји од­јек. Мо­жда за­то што је рат на­ме­тао раз­ми­шља­ње о дру­гим ства­ри­ма, а мо­жда и за­то што је код Хр­ва­та зго­ди­так по­го­дак, па би у срп­ско­хр­ват­ском је­зи­ку то уно­си­ло за­бу­ну. Што је­дан пред­лог ни­је при­хва­ћен – ни по ја­да. Не­во­ља је што по­сле ње­га ни­је би­ло
Култура
03.12.2015 у 08:05
Како говори наш народ
Гри­го­ри­је Бо­жо­вић (1880–1945), вр­хун­ско пе­ро на­шег ли­ста, до­ку­мен­та­ри­стич­ком про­зом об­ја­вљи­ва­ном на стра­ни­ца­ма „По­ли­ти­ке” за­вре­део је част да, тек на по­чет­ку овог ве­ка до­ду­ше, бу­де ува­жен као је­дан од нај­бо­љих срп­ских књи­жев­ни­ка у про­шлом. У тим тек­сто­ви­ма, штам­па­ним из­ме­ђу два свет­ска ра­та, ред за ре­дом ни­жу се дра­гу­љи на­род­ног је­зи­ка и му­дро­сти ње­го­ве. Та­ко је на­век, у но­вин­ским при­по­ве­сти­ма, са­чу­ва­но је­зич­ко бла­го, да не ми­не и не не­ста­не, да не устук­не пред оби­ча­ји­ма но­вог до­ба и ту­ђи­ца­ма ко­је нас са те­ле­ви­зи­је про­го­не од зо­ре ра­не. Ка­ква је, ре­ци­мо, „им­пле­мен­та­ци­ја” (бу­ди­бок­сна­ма). Елем, ка­ко је го­во­рио наш на­род пре са­мо осам­де­сет ле­та у при­по­вет­ка­ма
Култура
02.12.2015 у 09:05
Како је правилно рећи: хлеб, ’леб или ’лебац – ако си гладан
Гле­дао сам пре не­ко­ли­ко го­ди­на на јед­ном од нај­бо­љих те­ле­ви­зиј­ских ка­на­ла, на Дис­ка­ве­ри­ју, до­ку­мен­тар­ни филм Би-Би-Си­ја о дво­ји­ци по­ста­ри­јих љу­ди – би­ће да су има­ли ви­ше од де­ве­де­сет го­ди­на – ка­ко раз­го­ва­ра­ју у не­кој аустра­лиј­ској пре­ри­ји, на не­ком свом, ма­тер­њем, је­зи­ку. И то не би би­ло ни­шта нео­бич­но да ре­пор­тер (ко­ји је сни­мао тај раз­го­вор) ни­је ре­као ка­ко њих дво­ји­ца раз­го­ва­ра­ју је­зи­ком ко­ји са­мо они зна­ју – оста­ли са­пле­ме­ни­ци су не­ста­ли уми­ра­њем или на­пу­шта­њем род­ног кра­ја у по­тра­зи за бо­љим жи­во­том или на­род­ски ре­че­но – хле­бом.  И док сам гле­дао ка­ко мир­но се­де и раз­го­ва­ра­ју, аутор те до­ку­мен­тар­не дра­ме је ре­као: „А кад је­дан од ове дво­ји­це ста­ра­ца на­пу­сти овај
Почетна / Тагови
17.06.2026 у 17:57
Брнабићева најављује најважније изборе у историји Србије
17.06.2026 у 17:51
Потписивање споразума између САД и Ирана могло би бити померено за данас
17.06.2026 у 17:44
ГЗЈЗ: анализа воде из отворених базена показује да је безбедна за купање
17.06.2026 у 17:42
Нови председник ФЕД-а мења правила игре за инвеститоре
17.06.2026 у 17:38
Пољска и Немачка потписале билатерални споразум о одбрани
17.06.2026 у 17:37
Нови мост у Свилајнцу до 1. маја: мајстори користе низак водостај Велике Мораве
Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions  &  TNation