Tag: jezik

Kritika jezika nije nova stvar. O jeziku se i ranije raspravljalo sa istim žarom kao što se to čini i danas. Naročito mnogo se kudi jezik mladih. „Kevo, brate, skuvaj mi fuka“, obraća se sin majci, a ona nam ovu rečenicu prosleđuje uz kritički komentar. Da li je u govoru mladih žargon ono što smeta? Žargon sam po sebi nije problem. I ranije su mladi, i ne samo oni, u međusobnoj komunikaciji...

Obeležavanje stote godišnjice rođenja Skendera Kulenovića u najznačajnijim ustanovama kulture i nauke bilo je prilika da se njegovo delo sagleda u celini, a naročito da se pogovori o onome o čemu se malo zna. A malo se, npr., zna da je Kulenović bio izvanredan jezički stručnjak. Svoje „izuzetno jezičko čulo“, svoje „znanje jezika na granici bića i ne-bića“, kako bi rekao Radomir Konstantinović, on...

Od našeg stalnog dopisnika

Podgorica – Vest koja je osvanula ovih dana da je Njegošev „Gorski vijenac” preveden na crnogorski jezik izaziva najviše podsmeha među poznavaocima Njegoševog dela, profesorima Filozofskog fakulteta u Nikšiću, piscima, pesnicima, ali i zabrinutost da se tim „crnogrski govoro-slovci” ne povedu i započnu crnogrčenje dela Andrića, Crnjanskog, Marka...

Ovde nije reč o prevodu, ni Crnogorci ga nisu tako predstavili, već o usklađivanju sa crnogorskim pravopisom i uvođenju dva nova slova u tekst „Gorskog vijenca”. Nešto, ipak, čini celu stvar smešnom. „Gorski vijenac” ima 17.170 reči a izmenjeno je nekih sedamdesetak, što bi bilo izmena od 0,004 odsto – komentariše za naš list lingvista Vlado Đukanović dodajući da ne očekuje da Crnogorci sada...

Ove godine srpska kultura slavi više značajnih godišnjica. Da pomenemo samo neke – sto godina od rođenja Meše Selimovića i Skendera Kulenovića i dve stotine godina od „rođenja“ jedne za srpsku pismenost vrlo značajne knjige „Salo debeloga jera libo (ili) azbukoprotres“ Save Mrkalja. Svaki od ove trojice autora dao je i, nevelik po obimu ali velik po značaju, doprinos negovanju, razvoju ili...

Možda bi posledice napada Al Kaide na SAD 11. septembra 2001. godine bile blaže da su američke tajne službe na vreme prevele presretnute poruke na arapskom jeziku koje su ukazivale na ovaj pakleni plan. Poznavanje jezika oduvek je bilo od izuzetnog značaja za (kontra)obaveštajni rad, bez obzira da li se radi o prevodu tajno snimljenih razgovora ili čitanju imejl poruka. Amerikanci su nekada za...

 Nedavno je iz štampe izašlo nešto izmenjeno i dopunjeno izdanje Pravopisa Matice srpske iz 1993. godine, jedinog zvaničnog našeg pravopisa, o čemu smo već obavestili čitaoce. Ovom prilikom ćemo se zadržati na nekim izmenama koje donosi. Počećemo od velikog slova. U starijem izdanju Pravopisa nije bilo dovoljno precizirano kako treba pisati veliko početno slovo verskih objekata koji u svom imenu...

  „Želim da se negde uz posao ostvarim i na tom nekom drugom planu. Idemo u Institut. Nema nikog. Njima negde odgovara više popodne. Čini mi se da je to nekako njima najzgodnije vreme” – ovo je početak jednog informativnog televizijskog priloga. Sličan je i završetak: „Evo nekako ovim ćemo završiti priču”. Ne bi bilo vredno pomena da ovakav način izražavanja nije postao manir u savremenom...

Na upravo završenom Sajmu knjiga u Beogradu pojavilo se dugo očekivano izmenjeno i dopunjeno izdanje Pravopisa srpskoga jezika Matice srpske iz 1993. godine M. Pešikana, J. Jerkovića i M. Pižurice. Ovo novo izdanje priredili su M. Pižurica, M. Dešić, B. Ostojić i Ž. Stanojčić (recenzenti su I. Klajn i D. Ćupić, s tim što je, po rečima samih autora, udeo I. Klajna u vidu sugestija i direktnih...

Kineski jezik nije ni po čemu sličan bilo kom drugom stranom jeziku koji se uče u našim školama. Da biste mogli reći da ga dobro znate treba da naučite između 2.500 i 3.000 znakova, ali sve to nije nikakva prepreka dovoljno radoznalim đacima. Kada su u Trinaestoj beogradskoj gimnaziji odlučili da u saradnji sa Institutom „Konfucije“ organizuju sekciju za kineski jezik i kulturu, prijavio se...