Таг: језик

Критика језика није нова ствар. О језику се и раније расправљало са истим жаром као што се то чини и данас. Нарочито много се куди језик младих. „Кево, брате, скувај ми фука“, обраћа се син мајци, а она нам ову реченицу прослеђује уз критички коментар. Да ли је у говору младих жаргон оно што смета? Жаргон сам по себи није проблем. И раније су млади, и не само они, у међусобној комуникацији...

Обележавање стоте годишњице рођења Скендера Куленовића у најзначајнијим установама културе и науке било је прилика да се његово дело сагледа у целини, а нарочито да се поговори о ономе о чему се мало зна. А мало се, нпр., зна да је Куленовић био изванредан језички стручњак. Своје „изузетно језичко чуло“, своје „знање језика на граници бића и не-бића“, како би рекао Радомир Константиновић, он...

Од нашег сталног дописника

Подгорица – Вест која је осванула ових дана да је Његошев „Горски вијенац” преведен на црногорски језик изазива највише подсмеха међу познаваоцима Његошевог дела, професорима Филозофског факултета у Никшићу, писцима, песницима, али и забринутост да се тим „црногрски говоро-словци” не поведу и започну црногрчење дела Андрића, Црњанског, Марка...

Овде није реч о преводу, ни Црногорци га нису тако представили, већ о усклађивању са црногорским правописом и увођењу два нова слова у текст „Горског вијенца”. Нешто, ипак, чини целу ствар смешном. „Горски вијенац” има 17.170 речи а измењено је неких седамдесетак, што би било измена од 0,004 одсто – коментарише за наш лист лингвиста Владо Ђукановић додајући да не очекује да Црногорци сада...

Ове године српска култура слави више значајних годишњица. Да поменемо само неке – сто година од рођења Меше Селимовића и Скендера Куленовића и две стотине година од „рођења“ једне за српску писменост врло значајне књиге „Сало дебелога јера либо (или) азбукопротрес“ Саве Мркаља. Сваки од ове тројице аутора дао је и, невелик по обиму али велик по значају, допринос неговању, развоју или...

Можда би последице напада Ал Каиде на САД 11. септембра 2001. године биле блаже да су америчке тајне службе на време превеле пресретнуте поруке на арапском језику које су указивале на овај паклени план. Познавање језика одувек је било од изузетног значаја за (контра)обавештајни рад, без обзира да ли се ради о преводу тајно снимљених разговора или читању имејл порука. Американци су некада за...

 Недавно је из штампе изашло нешто измењено и допуњено издање Правописа Матице српске из 1993. године, јединог званичног нашег правописа, о чему смо већ обавестили читаоце. Овом приликом ћемо се задржати на неким изменама које доноси. Почећемо од великог слова. У старијем издању Правописа није било довољно прецизирано како треба писати велико почетно слово верских објеката који у свом имену...

  „Желим да се негде уз посао остварим и на том неком другом плану. Идемо у Институт. Нема никог. Њима негде одговара више поподне. Чини ми се да је то некако њима најзгодније време” – ово је почетак једног информативног телевизијског прилога. Сличан је и завршетак: „Ево некако овим ћемо завршити причу”. Не би било вредно помена да овакав начин изражавања није постао манир у савременом...

На управо завршеном Сајму књига у Београду појавило се дуго очекивано измењено и допуњено издање Правописа српскога језика Матице српске из 1993. године М. Пешикана, Ј. Јерковића и М. Пижурице. Ово ново издање приредили су М. Пижурица, М. Дешић, Б. Остојић и Ж. Станојчић (рецензенти су И. Клајн и Д. Ћупић, с тим што је, по речима самих аутора, удео И. Клајна у виду сугестија и директних...

Кинески језик није ни по чему сличан било ком другом страном језику који се уче у нашим школама. Да бисте могли рећи да га добро знате треба да научите између 2.500 и 3.000 знакова, али све то није никаква препрека довољно радозналим ђацима. Када су у Тринаестој београдској гимназији одлучили да у сарадњи са Институтом „Конфуције“ организују секцију за кинески језик и културу, пријавио се...