Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.74	117.39
100.75	101.36	101.06
127.21	127.98	127.59

Kultura

05.10.2021 u 15:15

Loša prezentacija srpske poezije

Berlinska „Kuća za poeziju” (Das Haus für Poesie), koja je nastala transformacijom jedne ranije, vrlo aktivne književne ustanove (LiteraturWERKstatt Berlin), angažovana je na afirmaciji i popularizaciji pesničke umetnosti ne samo nemačkog jezika. Kuća je dobila status nacionalno važne ustanove za brigu o poeziji i uživa finansijsku podršku i grada i države. Pored redovnih predstavljanja novih pesničkih izdanja, s čestim razgovorima o raznim aspektima i problemima pesničkog stvaralaštva, kuća organizuje i jedan od najvećih pesničkih festivala u Evropi. A posebno je zapažen njen portal www.lyrikline.org, ustanovljen pre dvadesetak godina, na kojem je predstavljen ogroman broj svetskih pesnika, koji pišu na preko 50 jezika. To je dakle planetarno vidljiva internetska prezentacija

Kultura

23.09.2021 u 15:10

Svetovi veštačke inteligencije u Muzeju nauke i tehnike

Manifestacija „art+science” (umetnost+nauka), pod sloganom „Svetovi veštačke inteligencije”, biće svečano otvorena u vidu izložbe, večeras u 18 časova, u Muzeju nauke i tehnike u Beogradu. Na još nekoliko gradskih lokacija, kao što su Galerija Instituta Servantes i Centar za promociju nauke (CPN) Mikrogalerija, do 23. oktobra, šestu godinu zaredom biće predstavljeni umetnički radovi inspirisani naučnim temama i aktuelnim fokusnim tačkama današnjice, ostvareni pod mentorstvom naučnika. Na izložbi će moći da se pogledaju dela umetnika poput Žistin Emar, koja kreira iskustvo u kome ljudsko biće i robot pokušavaju da koegzistiraju, a tu su i radovi mnogih drugih autora poput Kerolajn Sinders, Elize Kveste i Patrika Tresea. Njihova dela izlagana su u nekim od najprestižnijih umetničkih

Kultura

02.09.2021 u 20:00

Kulturno nasleđe je priča o budućnosti

Kada je krajem jula Padova, kao svetska prestonica freskopisa iz 14. veka, prepoznata u Unesku i uvrštena na listu svetske kulturne baštine (sa svojih osam lokacija, među kojima su kapela Skrovenji, crkva Eremitani, Galilejeva akademija, palata Rađone itd.), prof. dr Đorđo Andrian bio je veoma ponosan. Sa starosedeocima Padove, svojim sugrađanima, proslavljao je ovo postignuće, na kom je kao koordinator i menadžer projekta „Urbs pikta” (Oslikani grad) i sam radio od 2014. godine. Andrian je profesor Univerziteta u Padovi i Internacionalnog univerziteta u Veneciji, a svojevremeno je šest godina radio pri Unesku. Danas je nezavisni ekspert kad je reč o zaštiti prirode i kulturnog nasleđa. Prve projekte je kao mlad stručnjak ostvario u Africi. Često je na putu, stari automobili su njegova

Kultura

27.08.2021 u 12:47

Umetnost Jozefa Bojsa i Mangelosa u Beogradu

Izložba umetnosti Jozefa Bojsa i Dimitrija Bašičevića Mangelosa „Ko neće da misli, leti napolje! – Jozef Bojs i Mangelos – 100 godina i umetnost danas” otvorena je juče u galeriji Instituta „Gete” u Beogradu. Do 18. septembra će se u čast ovih umetnika organizovati i drugi programi u vidu okruglih stolova, predavanja, projekcija filmova i TV emisija u Umetničkom prostoru U10 i Novoj galeriji vizuelnih umetnosti (NGVU) u Beogradu. Projekat je upriličen povodom stogodišnjice rođenja dva umetnika: Jozefa Bojsa, jednog od najznačajnijih na svetskoj umetničkoj sceni posle Drugog svetskog rata, i Dimitrija Bašičevića Mangelosa, koji pripada najznačajnijim stvaraocima regiona i rodonačelnik je konceptualne umetničke prakse kod nas. Na otvaranju će se publici obratiti Frank Bauman, direktor

Beograd

24.08.2021 u 09:30

Počeo Festival „Fraktal art”

Međunarodni, peti po redu, festival „Fraktal art” u organizaciji istoimenog Udruženja za umetnost, kulturu i turizam, počeo je u Kući kralja Petra na Senjaku i trajaće do subote. Gosti festivala sinoć su bili predstavnici Kulturnog centra „Ćirilica”. Upriličena su predavanja „Očuvanje i zabrana ćirilice kroz vekove” i „Život i delo Save Mrkalja”, kao i promocija knjige „Slikovni bukvar pravoslavlja” Olgice Stefanović. To je likovno delo u kome je sve podređeno poetici slike, ćiriličnom pismu, srpskoj srednjovekovnoj umetnosti i pravoslavnoj veri. Zahvaljujući ilustracijama, čitaoci upoznaju lepotu srpskih fresaka, ikona, rukopisnih knjiga, ornamentike… Pouke duhovnika – svetog vladike Nikolaja Velimirovića i Ave Justina Popovića, kao i osnovne molitve, priče o srpskoj istoriji i

Kultura

19.08.2021 u 21:16

Melodije Anadolije na Petrovaradinu

Veoma je teško realizovati projekte u novonastalim okolnostima. Ipak, uspeli smo da prevaziđemo sve eventualne prepreke i pružimo šansu ne samo Novosađanima već i svim drugim ljubiteljima dobrog zvuka, da čuju Anadolijski duvački kvintet (Anadolu Nefesli Beşlisi), čiji sutrašnji nastup na Petrovaradinu u Novom Sadu za „Politiku” najavljuje Ajšenur Kandemir, novoimenovana direktorka Instituta „Junus Emre” u Beogradu. Reč je o svetski poznatom muzičkom sastavu, sastavljenom od vrhunskih muzičara i profesionalaca. Ovaj duvački kvintet osnovan je 2014. godine, a sa sobom nose medolije Anadolije u novom, modernom ruhu. Gosti iz Turske nastupiće na Petrovaradinskoj tvrđavi u okviru ovogodišnjeg 14. izdanja „Tamburica festa 2021” u Novom Sadu, jednog od najreprezentativnijih festivala etno muzike u

Kultura

18.08.2021 u 11:07

Otvorene Raške duhovne svečanosti

Himnom „Raški uranak” Svetislava Božića, komponovanom na stihove Tiodora Rosića, otvorene su 27. Raške duhovne svečanosti, a kompoziciju je izveo hor „Kir Stefan Srbin”. Kako je saopšteno, novi dobitnik priznanja „Stefan Prvovenčani” je Stefan Milenković. Svečanosti u Raškoj u znaku su slogana „Biti, naravno”, što znači ‒ biti sa kulturom i umetnošću uprkos izazovima našeg doba, uprkos virusu koji je prividno preuzeo kontrolu nad našim životima. Predsednik opštine Raška Ignjat Rakitić manifestaciju je proglasio otvorenom ukazujući na jedinstvenost i kvalitet programa „Raških duhovnih svečanosti”, kao brenda ovog grada, koji podseća na tradicionalne vrednosti, naš kulturni identitet, važne jubileje, ali i na savremeno stvaralaštvo Srbije i sveta. Rakitić je istakao da je i u toku prošle

Beograd

17.08.2021 u 21:38

Ložionica – centar kreativne industrije

Ona je iz prošlog veka, vredna, ali devastirana. On je ovovremenski i treba mu snažna podrška gde će moći da istakne ono najbolje što srpska inovativna delatnost i kreativni biznis mogu da ponude. Zato je on – projekat Kreativno-inovativni multifunkcionalni centar – izabrao nju – ložionicu – za svoje sedište. Pre nego što se preseli u taj kompleks nekadašnjeg železničkog čvora Beograda i simbola progresa u Savskom amfiteatru moraće da ga prepusti u sigurne ruke – arhitektonske. Zbog toga je Vlada Srbije, odnosno njena Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu, u saradnji sa Udruženjem arhitekata Srbije raspisala arhitektonsko-urbanistički konkurs za idejno rešenje budućeg višenamenskog čvorišta na prostoru nekadašnje okretnice, ložionice (staje za lokomotive) i vodotornja

Kultura

09.08.2021 u 14:00

Sadržajan kulturni program u SANU

Srpska akademija nauka i umetnosti u Beogradu tokom avgusta će imati multimedijalni program u vidu koncerata, predavanja, izložbi i pozorišnih predstava, saopštila je ova kulturna ustanova, a preneo je Tanjug. Autorsko tumačenje izložbe „Muzički intermeco – Kolekcija gramofonskih ploča Pavla Beljanskog” Jasmine Jakšić Subić biće organizovano 14. avgusta u Galeriji SANU (prvo je održano prekjuče), dok je predavanje „Muzika i muzičari Pavla Beljanskog” dr Ire Prodanov, kao prateći program postavke, rezervisano za 18. avgust. U prostorijama Biblioteke SANU od 18. avgusta sve do 3. septembra u planu je realizacija izložbe „Vukić Mićović (1896–1981): povodom 125 godina od rođenja”. Na repertoaru SANU su i dva koncerta, a prvo će nastupati kvintet škole za muzičke talente iz Ćuprije 12.

Društvo

25.07.2021 u 19:39

Umetnost oživljava selo

Pirot – Svetski poznati umetnici, vajar i skulptor Zoran Mojsilov, koji živi i stvara u Minesoti, profesor violončela na Akademiji umetnosti u Bazelu Nebojša Bugarski, supružnici i prvaci Beogradske opere Aleksandra Angelov i Miodrag Jovanović, pokrenuli su inicijativu da se uz pomoć kulture oživi selo Vlasi kod Pirota, iz koga oni, ali i mnogi drugi umetnici vode poreklo. Mojsilov, čiji radovi se mogu naći širom SAD, kaže da namerava da dobar deo svojih radova pokloni selu u kanjonu reke Jerme. „Ideje za svoje skulpture crpim iz sredine u kojoj sam odrastao, kao i iz simbola pirotskog ćilima. Zato sam i odlučio da svoje skulpture poklonim selu Vlasi. One će biti deo stalne postavke u objektu seoske škole, koju treba da uz pomoć grada Pirota obnovimo”, kaže Mojsilov za Tanjug. On je

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: umetnost