Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.33	101.94	101.63
126.77	127.54	127.16

Kultura

13.05.2021 u 10:08

Marini Abramović nagrada „Princeza od Asturije”

MADRID - Španska fondacija dodelila je umetnici Marini Abramović jednu od najprestižnijih evropskih nagrada za likovnu umetnost „Princeza od Asturije”. U obrazloženju žirija navodi se da je srpska performans umetnica izuzetno posvećena i privržena avangardi u stvaranju intenzivne veze sa gledaocem, što je čini jednom od najinspirativnijih umetnika današnjice. Nagrada „Princeza od Asturije” dodeljuje se svake godine u oblasti umetnosti, društvenih nauka i sporta, prenosi Tanjug.

Kultura

27.04.2021 u 20:00

Srbija u Kreativnoj Evropi

Kreativna Evropa je glavni program Evropske komisije za podršku sektoru kulture i audio-vizuelnim delatnostima. Podržava inicijative sektora za kulturu koje promovišu evropsku saradnju, književno prevođenje i stvaranje mreža i platformi, kao i inicijative audio-vizuelnog sektora koje promovišu razvoj, distribuciju i dostupnost audio-vizuelnih dela. Desk Kreativna Evropa Srbija je implementaciono telo programa Kreativna Evropa oformljeno u okviru Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije 2014. godine. Zadatak Deska je pružanje podrške ustanovama kulture i organizacijama civilnog društva u Republici Srbiji koje žele da obezbede učešće u programu Kreativna Evropa. – U projektima Kreativne Evrope mogu da učestvuju sva pravna lica, dakle, sve organizacije javnog, civilnog i privatnog

Kultura

19.04.2021 u 11:05

Zbirka „Jugoeksporta” data na prodaju

Iz stečaja sistema i korporacije „Jugoeksport”, za 10,4 miliona dinara ponuđeno je na prodaju u paketu 148 artefakata među kojima su dela slavnih slikara Popovića, Lubarde, Konjovića, objavila je Agencija za licenciranje stečajnih upravnika, prenosi Tanjug. Ponuđenu umetničku zbirku „Jugoeksporta” čine 124 likovna dela i 24 dela primenjene umetnosti. Među brojnim poznatim umetnicima koji su prema oglasu autori radova su Petar Lubarda, Mića Popović, Milan Konjović, Lazar Vozarević, Milo Milunović, Peđa Milosavljević, Zora Petrović, Emir Dragulj, Aleksandar Deroko i Ana Kapor. Nikola Kusovac, nekadašnji kustos Narodnog muzeja za Tanjug kaže da je oglašena cena za dela velikana srpskog slikarstva praktično poklon. „Samo jedno delo Popovića, Lubarde, Milunovića, Konjovića premašuje

Kultura

14.04.2021 u 21:15

Biti mlad i slavan u Parizu, kao Vlaho Bukovac

Kao pravi romaneskni junak avanturista živeo je Vlaho Bukovac (1855–1922), slikar, vrsni portretista, virtuoz četkice, majstor svetlosti, kako ga je opisao Marko Car, povodom reizdanja umetnikove knjige „Moj život” u Srpskoj književnoj zadruzi 1924. godine. Upravo je to izdanje poslužilo izdavačkoj kući Gradac za novo, iz 2021. godine. Prvi put, Bukovčev životopis štampan je 1918. godine u Zagrebu. Detinjstvo Bukovca, u rodnom Cavtatu, bilo je teško, ali umetnik je iz tih prvih dana poneo slike koje su postale deo njegove duhovnosti i odnosa prema životu i umetnosti. Pamtio je zvona na katedrali u Dubrovniku, na Dan Svetog Vlaha, a jedan od tih upečatljivih prizora pružila mu je i majka, koja je na razboju tkala pri svetlosti čkiljave sveće. Žene iz Konavla govorile su joj da ima

Kultura

12.04.2021 u 20:00

Tajna skrivena ispod bronze

Intrigantna knjiga „Tajna beogradske Madone – testament lepote Leonarda da Vinčija” (2020), Veselina Cerovića, objavljena je u izdanju „Službenog glasnika”. Autor je u razgovoru za naš list ispričao da je početkom 1971. godine u Beogradu, u salonu jedne stare beogradske dame otkrio bareljef koji je njen životni saputnik, srpski diplomata, doneo dvadesetih godina prošlog veka iz Rima. Zadivljen lepotom Dame koju mu je pokazala gospođa Ana, na njenom licu i naličju nije mogao da uoči nijedan znak, niti jedno slovo koje bi ukazivalo na autora ovog dela. Profil Dame nalazio se u baroknom ramu. Sve je bilo zagonetno. „Madona sa poluotvorenim očima i zagonetnim pogledom koji se večno pamti, osvojila je potpuni mir u salonu u kome se nalazila. Na njenom poprsju zvezde su našle svoje nebo.

Kultura

08.04.2021 u 21:35

Barbeze u epicentru kulture

Olga Kešeljević i Mark Barbeza činili su epicentar kulturnog kruga u kojem su se okupljali znameniti evropski pisci, filozofi i likovni stvaraoci. U tom društvu sretali su se Sartr, Kami, Žan Žene, Arto, Kokto, Simon de Bovoar, Alberto i Dijego Đakometi, Lena Leklerk, Ljubica Cuca Sokić, Nedeljko Gvozdenović, Predrag Milosavljević, Lubarda, Ivan Tabaković i drugi. Par je živeo na relaciji Lion‒Pariz. Bili su dobrotvori, poznati po svojoj umetničkoj zbirci. Njihovoj životnoj priči posvećena je knjiga „Olga Kešeljević i Mark Barbeza: jedna sasvim (ne)obična srpsko-francuska veza” Dijane Metlić, vanredne profesorke istorije umetnosti na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. – Olga Kešeljević bila je istoričarka umetnosti i glumica. Rođena je na Cetinju. Njen deda, pravoslavni prota Krsta Kešeljević,

Kultura

27.03.2021 u 17:50

Džafrijev poklon deci sveta

Specijalno za Politiku Dubai ‒ Njegove slike su u kućama, vilama i penthausima članova kraljevskih porodica, tajkuna, političara i poznatih ličnosti svetskog džet seta. Od Baraka Obame, princa Alberta od Monaka, Bil Gejtsa, Džordža Klunija, Leonarda Dikaprija, Madone i mnogih drugih. I dok njegovo ime nije naročito primećeno, kažu, u muzejima, na bijenalima i sajmovima, Britanac Sača Džafri je i te kako tražen u visokom društvu. Ko je zapravo taj intrigantni i svakako zanimljiv 44-godišnji umetnik čija je slika „Putovanje čovečanstva” pre neki dan, na gala aukciji u balskoj dvorani hotela „Atlantis”, na Palmi u Dubaiju, prodata za fantastičnih 62 miliona dolara. Sav prihod od prodate slike podeljene na 70 delova, a koju je u celosti kupio Andre Abdu, francuski biznismen koji se

Magazin

17.03.2021 u 11:04

Između umetnosti i stvarnosti

Umetnost, izgleda, najviše uzburka kad za svoju temu odabere istoriju, bolje rečeno, neke stvarne događaje ili ličnosti iz prošlosti – i što su nam oni vremenski bliži, to su i reakcije na njih emotivnije. Takav je slučaj i s filmom „Dara iz Jasenovca”, koji se bavi stradanjem Srba pod ustaškom vlašću u Hrvatskoj za vreme Drugog svetskog rata, kroz sudbinu jedne devojčice i njene porodice. Lik Dare zasnovan je na stvarnoj ličnosti, ona je živa i još se dobro seća svega što je proživela. Neke priče nikad ne zastarevaju. Nažalost, ni oprečna mišljenja o tome da li ih je potrebno „baš sada” i „baš ovako” ispričati. Mnogo puta se, u srpskoj i jugoslovenskoj kinematografiji, događalo slično. I tada je bilo glasova koji su hvalili hrabrost i principijelnost autora, i onih koji su osporavali ili

Kultura

12.03.2021 u 20:15

Užasava me pomisao na svet identičnih stvari

Čitati eseje Ljubice Arsić u knjizi „Pročitano sa usana” (u izdanju „Lagune”) znači prepustiti se jednom intelektualnom rolerkosteru, sa pregršt originalnih uvida u mitove, legende, književnost, slikarsku umetnost, film, muziku i teorije moderne kulture, sa finim prelivima, brzim preokretima od tuge do smeha, kao i zadivljujućim poentama. Bilo da piše o slikama Egona Šilea, Mocartovom „Don Đovaniju”, Šekspiru, veštini igranja tanga ili tetoviranja, voajerizmu ili donžuanizmu – kao strahu od žene, istoriji osmeha ili licima pisaca, Ljubica Arsić pravi neverovatne raspone u mišljenju, povezuje epohe, tradiciju i savremenost, i kritički ukazuje na poziciju današnje kulture i čoveka u njoj. Ovi eseji mogu da nas podsete na to zbog čega smo zaljubljeni u književnost i bogatstvo ljudskog duha,

Magazin

22.01.2021 u 20:30

Žene su mangupi i traže svoje mesto u društvu

Milicu Vučković možemo predstaviti na nekoliko načina: kao Beograđanku, koja voli svoj grad, ne namerava da ga napusti, već u njemu pokušava da preživi i „ostane normalna”; kao akademsku slikarku koja iza sebe ima desetak izložbi; kao nagrađivanu spisateljicu; kao majstoricu tetovaže. U svakoj od tih uloga ona se po nečemu izdvaja od drugih, a ipak kao da govori „zajedničkim glasom” umetnika svoje generacije, otvoreno, bez ulepšavanja. Sve je počelo od lampe – Počela sam da crtam od malih nogu. Imali smo jednu žutu lampu u roditeljskom stanu, sada je ona kod mene u kući, uvek sam crtala tu lampu. Umela sam da je prikažem u prostoru, trodimenzionalno, i kada odemo negde u goste, pa kad svi roditelji hvale svoje male „genijalce”, znate već kako to ide, za mene bi moji rekli: „Naša

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: umetnost