Tag: umetnost

Specijalno za Politiku iz Firence Marinu Abramovićupoređuju sa jednom velikom mačkom koja je imala sedam života i koja je isto toliko puta ponovo procvetala. Inkarnacija performansa: brutalna, mistična, egzibicionista, harizmatična, tokom poslednje četiri decenije svojim telom označila je istoriju umetnosti. Sa umetnicom razgovaramo uoči prijema nagrade za karijeru Lorenzo il Magnifico...

Kada je januara prošle godine Žan Albu, francuski filozof i strastveni sakupljač eksperimentalne umetnosti, rešio da rasproda svoju kolekciju radova novih realista, na aukciju je iznesen i vrlo specifičan artefakt, čiji je prvi vlasnik bio jedan od najizlaganijih novorealističkih umetnika, Arman. Radilo se, naime, o ostacima jela, nakon obeda, na tanjiru, uz odložen escajg, dve pepeljare, par...

Generacija našeg sagovornika Slobodana Šijana – kako ovaj istaknuti filmski stvaralac svedoči u svojoj nedavno objavljenoj monografiji „Filmski letak 1976–1979. (i komentari)” u izdanju „Službenog glasnika” – stasala je u vreme kada su srpskim filmom vladali Živojin Pavlović, Aleksandar Saša Petrović i Dušan Makavejev. Ali, pre nego što će zauzeti svoje...

Na Venecijanskom bijenalu 2003. sarajevski umetnik Jusuf Hadžifeizović je u svom video-radu tematizovao odnos Srba i Bošnjaka i posledice srpske hegemonije kroz seriju viceva. Jedan vic skraćeno i prepevano glasi:   Srbin: Ko ste vi, bre, niko i ništa. Bez nas ne možete ništa da postignete. Bošnjak odgovara: Nije baš tako, eto prvi smo u Evropi u košarci za invalide: Srbin: Eto, pa i za to...

U „Politici”  je 15. januara 1936. godine uoči otvaranja Muzeja kneza Pavla zabeležena ova vest: Prestonica je, najzad, dobila muzej koji će je dostojno reprezentovati. Muzej će nositi ime svoga Stvaraoca Njegovog Kraljevskog Visočanstva Kneza Namesnika. Pet dana kasnije, naš list je zabeležio da je kroz muzej prošlo 20.000 posetilaca. Muzej kneza Pavla kao simbol...

Poznato je da suočavanje sa činom koreografisanja teško podleže izvesnim, normativnim putokazima, a pomisao da formalno obrazovanje može imati odlučujuću ulogu u, teorijski tako teško uhvatljivom procesu, kakvo je koreografsko stvaralaštvo, bila bi samo posledica suštinskog nerazumevanja prirode ove umetnosti. Pa ipak, predstava „Solo za tri vizije” autora i izvođača Miloša Sofrenovića...

Poznato je da suočavanje sa činom koreografisanja teško podleže izvesnim, normativnim putokazima, a pomisao da formalno obrazovanje može imati odlučujuću ulogu u, teorijski tako teško uhvatljivom procesu, kakvo je koreografsko stvaralaštvo, bila bi samo posledica suštinskog nerazumevanja prirode ove umetnosti. Pa ipak, predstava „Solo za tri vizije” autora i izvođača Miloša Sofrenovića...

Od našeg dopisnika Beč – „Umetnik u fokusu”bečkog Muzeja primenjene umetnosti ove jeseni je Britanac Lijam Gilik koji već decenijama daje značajan doprinos u domenu skulpture, dizajna, arhitekture i naučnih spisa. Njegove modularne instalacije čistih formi se ne mogu videti samo po izložbenim prostorima svetskih galerija i muzeja, već i na ulicama Londona, Brisela,...

Od našeg dopisnika Beč – „Umetnik u fokusu”bečkog Muzeja primenjene umetnosti ove jeseni je Britanac Lijam Gilik koji već decenijama daje značajan doprinos u domenu skulpture, dizajna, arhitekture i naučnih spisa. Njegove modularne instalacije čistih formi se ne mogu videti samo po izložbenim prostorima svetskih galerija i muzeja, već i na ulicama Londona, Brisela,...

Moji albanski prijatelji i ja pokazali smo da Srbi i Albanci mogu da sarađuju, oborili neke predrasude o iskonskom neprijateljstvu dva naroda i verujem da smo ovim filmom zadali težak udarac ultranacionalistima sa obe strane – kaže reditelj Goran Paskaljević na početku razgovora za naš list, početkom ove nedelje, uoči odlaska na jubilarni, 50. po redu Solunski festival, gde mu je upravo...