Kup.	Prod.	Sred.
117.05	117.75	117.4
102.44	103.06	102.75
126.63	127.4	127.01

Društvo

18.08.2019 u 23:30

U Boru će do kraja godine početi s radom prva mala gradska filozofska škola, namenjena osnovcima i srednjoškolcima. Na ideju o njenom pokretanju je došao Ivan Vučković, tridesetdvogodišnji master filozofije i profesor u nekoliko borskih srednjih škola, čiji su ga učenici već birali za najdražeg nastavnika. Neki od njih su, štaviše, pod Ivanovim mentorstvom osvajali i nagrade na takmičenjima u pisanju filozofskih eseja. Takođe, pojedini Vučkovićevi bivši đaci su se pod njegovim uticajem opredelili za studije filozofije. Za naš list, Vučković navodi da su sve to bili motivi zbog kojih je odlučio da pokrene „svoju” školu.

Kultura

12.06.2019 u 17:23

Simon Vejl o ukidanju političkih partija

Kada filozofski, mistički i aksketski duh, kakav je bila Simon Vejl, promišlja javni i politički život svoga doba, a to je bilo teško vreme Drugog svetskog rata, zaključci su dalekosežni i beskompromisni. Nema lakšeg puta u njenim tekstovima „Ličnost i sveto”, „Borimo li se za pravdu” i „O ukidanju političkih partija”, u knjizi nazvanoj upravo po ovom poslednjem eseju (u izdanju „Službenog glasnika”), a postoje samo razlozi istine i glasovi čistote u svakom čoveku: „Zašto mi se nanosi zlo?”. Ove tekstove, iz poslednje faze autorkinog života, čitamo u prevodu Nebojše Zdravkovića, uz uredničku pažnju Jovice Aćina. Simon Vejl (1909–1943) bila je jedna od prvih žena koja je završila najugledniju školu za filozofiju u Francuskoj – Ekol normal superijer, zajedno sa Simon de Bovoar. Bila

Kultura

08.05.2019 u 12:14

Sloboda i kokteli sa sokom od kajsija

Žan Pol Sartr priča o tome da je čovek sopstvena protejska kreacija, slobodan do strepnje koja stvara vrtoglavicu, čak i onda kada se čini da nema nijednu mogućnost izbora. Sagovornici primećuju nepravilne crte ovog čoveka, njegova usta koja liče na riblja, ali sve im je to neodoljivo; zbog stvari koje slušaju oni su opijeni. Sartrov glas saopštava da izbore treba praviti tako kao da se čine u ime celokupnog čovečanstva, bez izgovora da je ljudsko biće žrtva okolnosti, što je „lažna egzistencija, odsečena od autentičnosti”. Sartrov glas, tako živ, koji kao u transu slušaoca vraća čak do ideja Ničea, Kjerkegora, Bleza Paskala, ili Svetog Avgustina, pa sve do pravednog Jova, nije usamljen. Deo je kreativne buke pariskog kafea „Flora”. Ili nekog drugog gde su se okupljali egzistencijalisti i

Kultura

03.04.2019 u 20:00

Refleks protiv opšteg cinizma

Ovogodišnji Sajam knjiga u Parizu nedavno je zatvoren uz ovacije posetilaca i profesionalne publike. Iako je zvanični domaćin sajma bio Sultanat Oman, sa brojnim orijentalnim poslasticama i tradicionalnim francuskim vinom, akcenat i tema ovog književnog skupa bila je Evropa i njena književna i geopolitička budućnost. U okviru zanimljivih panela na tu temu istaknuto mesto zauzeo je razgovor najvažnijeg živog nemačkog filozofa Petera Sloterdijka i francuskog komentatora i pisca Fransoa Ono Di Biota. U jednočasovnom razgovoru koji su vodila ova dva intelektualca, na Biotovo pitanje „kuda se kreće Evropa posle Bregzita”, Sloterdijk je mudro ukazao na opreznost baratanja nestabilnim pojmovima kao što su „Bregzit” i „Gregzit” i da će nam biti potreban najmanje jedan vek da bismo shvatili šta se na ekonomsko-političkoj sceni

Kultura

29.03.2019 u 20:00

Hrišćanstvo je lek protiv nihilizma

Slovenački filozof, pesnik, prevodilac i publicista Gorazd Kocijančič bio je ovih dana gost– predavač Instituta za evropske studije u Beogradu, a ovom prilikom posetio je i Maticu srpsku u Novom Sadu gde je takođe održao predavanje. Reč je o jednom od najistaknutijih hrišćanskih filozofa Evrope, o čoveku koji govori dvanaest jezika, o polihistoru, prevodiocu celokupnih dela Platona, zbog čega je 2005. godine proglašen ličnošću godine u Sloveniji. Takođe, Kocijančič je preveo dela Dionisija Areopagite, Evargije Pontijski, dela ranoga hrišćanstva, svetih otaca pravoslavne i katoličke crkve, tekstove Solovjova, Rilkea, Ničea, Levinasa, Ranera, i drugih. Kod nas su prevedene njegove knjige „Certamen Spirituale”, „Posredovanja, Uvod u hrišćansku filosofiju”... U današnjim evropskim društvima

Beograd

04.03.2019 u 22:00

Od „Balkanskih istočnika” do zaborava

Više puta zbog buntovničkog stava robovao je po kojekakvim kazamatima, Gavrila Principa je podučavao latinskom jeziku, a uprkos tome što je oslepeo pre tridesete godine, u zaveštanje nam je ostavio najznačajnija dela klasične filologije i veliki doprinos arheologiji, balkanologiji, etnologiji, istoriji religije… Ove godine obeležava se pola veka od kako je izašlo delo „Balkanski istočnici” Milana Budimira, velikana koga je šira javnost gotovo zaboravila. Reč je o knjizi koja je sinteza celog njegovog naučnog rada dugog četiri decenije, a bavi se značajem starog i novog Balkana za nas, ali i za ceo svet.

Kultura

07.11.2018 u 11:57

Sećanje na Đorđa Ocića

Ovogodišnja međunarodna kulturno-književna manifestacija „Jesen u Erdabovu” u Dalju, održana nedavno, započeta je otkrivanjem spomen-ploče na rodnoj kući Đorđa Ocića (1934–2008), pisca i filozofa, kreatora mitskog toponima „Erdabovo” (Erdut–Dalj–Borovo–Vukovar). Ova manifestacija ustanovljena 2014. godine na naučnom skupu „Povratak u Erdabovo” povodom 80 godina od rođenja srpskog književnika, prvi put je održana 2015. i spada u događaje značajne za kulturu Srba u Hrvatskoj. Otvarajući manifestaciju ispred Ocićeve kuće, Đorđe Nešić, književnik i upravnik Kulturno naučnog centra „Milutin Milanković” (centar je i glavni organizator ove manifestacije), pročitao je odlomak iz romana Đorđa Ocića u kome se prepoznaje opis kuće na koju je ploča postavljena. Spomen-ploču svečano su

Kultura

14.07.2018 u 22:00

Znanje treba da dotakne čovekovo srce

Raul Forne-Betankur (1946) kubanski je filozof poznat po studijama iz oblasti kulture, posebno po zalaganjima za interkulturalni dijalog u okviru latinoameričke filozofije. Ovih dana bio je gost Društva hispanista Srbije u Beogradu, kao i Specijalnog izdanja Međunarodne letnje škole Latinoameričkih studija. Raul Forne-Betankur otišao je sa Kube posle revolucije, filozofiju je studirao u Španiji, na Univerzitetu u Salamanki. Od 1972. godine živi u Nemačkoj gde je bio rukovodilac latinoameričkog odseka na katoličkom institutu grada Ahena. Predavao je na univerzitetima u Ahenu i Bremenu, kao i u Meksiku i Brazilu. Kao mislilac pripada usmerenju filozofije oslobođenja, religije oslobođenja, kao i interkulturnoj filozofiji Latinske Amerike. Na Forne-Betankura uticali su Marks, Sartr,

Kultura

28.04.2018 u 22:00

Montenj je kao ogledalo svake epohe

Mišel de Montenj (1533–1592), okružen delima Platona, Cicerona, Ovidija, Vergilija, Terencija, Plauta, usamljen je u svom zamku pisao eseje, u dobu u kojem su još veštice spaljivane na lomačama, dok se širio zadah verske mržnje između katolika i kalvinista. Šesnaesti vek iznedrio je Leonardovu genijalnost, Makijavelijev cinični oportunizam; bilo je to vreme Mikelanđela, Kopernika, Keplera, Šekspira, Servantesa, ali i trijumf praznoverja, magije, neslobode, haosa. Montenj je stoički podnosio taj vek, i kao čovek vaspitan u jednostavnosti humanističkog duha nije želeo da nosi njegove maske. Povukao se sa dužnosti u parlamentu Bordoa i posvetio se svojim

Kultura

19.03.2018 u 22:00

Isaija Berlin mislioce delio na ježeve i lisice

Jedno od važnih teorijskih pitanja Isaije Berlina (1909–1997) bavi se time u kojoj vrsti sveta je politička filozofija moguća. Odgovor koji je dao glasi: „Samo u svetu u kojem se ciljevi sudaraju”. Iz ovog stava može da usledi dijalektika njegovog filozofskog mišljenja koja se u pojedinačnom i društvenom smislu suprotstavlja svakoj unapred zadatoj shemi. To znači da čovek kome je društvo propisalo da bude slobodan u stvari nije slobodan, a da je društvo koje je fanatično usmereno ka jednom cilju na pogrešnom putu. Shvatanje slobode Isaije Berlina, strasnog poštovaoca ljudskih prava, izvire iz raznovrsnosti ljudskog iskustva. U časopisu „Gradac” posvećenom Berlinu (koji je priredio Muharem Bazdulj), može se pronaći podatak da je ovaj istoričar ideja smatrao da Velika Britanija nije liberalna zbog

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: filozofija