Уторак, 16.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.73	117.38
	101.05	101.66	101.35
	127	127.76	127.38

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: филозофија

Друштво

18.08.2019 у 23:30

Сократ из Бора дрма младе из дремежа

У Бору ће до краја године почети с радом прва мала градска филозофска школа, намењена основцима и средњошколцима. На идеју о њеном покретању је дошао Иван Вучковић, тридесетдвогодишњи мастер филозофије и професор у неколико борских средњих школа, чији су га ученици већ бирали за најдражег наставника. Неки од њих су, штавише, под Ивановим менторством освајали и награде на такмичењима у писању филозофских есеја. Такође, поједини Вучковићеви бивши ђаци су се под његовим утицајем определили за студије филозофије. За наш лист, Вучковић наводи да су све то били мотиви због којих је одлучио да покрене „своју” школу.

Култура

12.06.2019 у 17:23

Симон Вејл о укидању политичких партија

Када филозофски, мистички и акскетски дух, какав је била Симон Вејл, промишља јавни и политички живот свога доба, а то је било тешко време Другог светског рата, закључци су далекосежни и бескомпромисни. Нема лакшег пута у њеним текстовима „Личност и свето”, „Боримо ли се за правду” и „О укидању политичких партија”, у књизи названој управо по овом последњем есеју (у издању „Службеног гласника”), а постоје само разлози истине и гласови чистоте у сваком човеку: „Зашто ми се наноси зло?”. Ове текстове, из последње фазе ауторкиног живота, читамо у преводу Небојше Здравковића, уз уредничку пажњу Јовице Аћина. Симон Вејл (1909–1943) била је једна од првих жена која је завршила најугледнију школу за филозофију у Француској – Екол нормал суперијер, заједно са Симон де Бовоар. Била је

Култура

08.05.2019 у 12:14

Слобода и коктели са соком од кајсија

Жан Пол Сартр прича о томе да је човек сопствена протејска креација, слободан до стрепње која ствара вртоглавицу, чак и онда када се чини да нема ниједну могућност избора. Саговорници примећују неправилне црте овог човека, његова уста која личе на рибља, али све им је то неодољиво; због ствари које слушају они су опијени. Сартров глас саопштава да изборе треба правити тако као да се чине у име целокупног човечанства, без изговора да је људско биће жртва околности, што је „лажна егзистенција, одсечена од аутентичности”. Сартров глас, тако жив, који као у трансу слушаоца враћа чак до идеја Ничеа, Кјеркегора, Блеза Паскала, или Светог Августина, па све до праведног Јова, није усамљен. Део је креативне буке париског кафеа „Флора”. Или неког другог где су се окупљали егзистенцијалисти и

Култура

03.04.2019 у 20:00

Рефлекс против општег цинизма

Овогодишњи Сајам књига у Паризу недавно је затворен уз овације посетилаца и професионалне публике. Иако је званични домаћин сајма био Султанат Оман, са бројним оријенталним посластицама и традиционалним француским вином, акценат и тема овог књижевног скупа била је Европа и њена књижевна и геополитичка будућност. У оквиру занимљивих панела на ту тему истакнуто место заузео је разговор најважнијег живог немачког филозофа Петера Слотердијка и француског коментатора и писца Франсоа Оно Ди Биота. У једночасовном разговору који су водила ова два интелектуалца, на Биотово питање „куда се креће Европа после Брегзита”, Слотердијк је мудро указао на опрезност баратања нестабилним појмовима као што су „Брегзит” и „Грегзит” и да ће нам бити потребан најмање један век да бисмо схватили шта се на економско-политичкој сцени

Култура

29.03.2019 у 20:00

Хришћанство је лек против нихилизма

Словеначки филозоф, песник, преводилац и публициста Горазд Коцијанчич био је ових дана гост– предавач Института за европске студије у Београду, а овом приликом посетио је и Матицу српску у Новом Саду где је такође одржао предавање. Реч је о једном од најистакнутијих хришћанских филозофа Европе, о човеку који говори дванаест језика, о полихистору, преводиоцу целокупних дела Платона, због чега је 2005. године проглашен личношћу године у Словенији. Такође, Коцијанчич је превео дела Дионисија Ареопагите, Еваргије Понтијски, дела ранога хришћанства, светих отаца православне и католичке цркве, текстове Соловјова, Рилкеа, Ничеа, Левинаса, Ранера, и других. Код нас су преведене његове књиге „Certamen Spirituale”, „Посредовања, Увод у хришћанску философију”... У данашњим европским друштвима

Београд

04.03.2019 у 22:00

Од „Балканских источника” до заборава

Више пута због бунтовничког става робовао је по којекаквим казаматима, Гаврила Принципа је подучавао латинском језику, а упркос томе што је ослепео пре тридесете године, у завештање нам је оставио најзначајнија дела класичне филологије и велики допринос археологији, балканологији, етнологији, историји религије… Ове године обележава се пола века од како је изашло дело „Балкански источници” Милана Будимира, великана кога је шира јавност готово заборавила. Реч је о књизи која је синтеза целог његовог научног рада дугог четири деценије, а бави се значајем старог и новог Балкана за нас, али и за цео свет.

Култура

07.11.2018 у 11:57

Сећање на Ђорђа Оцића

Овогодишња међународна културно-књижевна манифестација „Јесен у Ердабову” у Даљу, одржана недавно, започета је откривањем спомен-плоче на родној кући Ђорђа Оцића (1934–2008), писца и филозофа, креатора митског топонима „Ердабово” (Ердут–Даљ–Борово–Вуковар). Ова манифестација установљена 2014. године на научном скупу „Повратак у Ердабово” поводом 80 година од рођења српског књижевника, први пут је одржана 2015. и спада у догађаје значајне за културу Срба у Хрватској. Отварајући манифестацију испред Оцићеве куће, Ђорђе Нешић, књижевник и управник Културно научног центра „Милутин Миланковић” (центар је и главни организатор ове манифестације), прочитао је одломак из романа Ђорђа Оцића у коме се препознаје опис куће на коју је плоча постављена. Спомен-плочу свечано су открили др

Култура

14.07.2018 у 22:00

Знање треба да дотакне човеково срце

Раул Форне-Бетанкур (1946) кубански је филозоф познат по студијама из области културе, посебно по залагањима за интеркултурални дијалог у оквиру латиноамеричке филозофије. Ових дана био је гост Друштва хиспаниста Србије у Београду, као и Специјалног издања Међународне летње школе Латиноамеричких студија. Раул Форне-Бетанкур отишао је са Кубе после револуције, филозофију је студирао у Шпанији, на Универзитету у Саламанки. Од 1972. године живи у Немачкој где је био руководилац латиноамеричког одсека на католичком институту града Ахена. Предавао је на универзитетима у Ахену и Бремену, као и у Мексику и Бразилу. Као мислилац припада усмерењу филозофије ослобођења, религије ослобођења, као и интеркултурној филозофији Латинске Америке. На Форне-Бетанкура утицали су Маркс, Сартр, Хосе

Култура

28.04.2018 у 22:00

Монтењ је као огледало сваке епохе

Мишел де Монтењ (1533–1592), окружен делима Платона, Цицерона, Овидија, Вергилија, Теренција, Плаута, усамљен је у свом замку писао есеје, у добу у којем су још вештице спаљиване на ломачама, док се ширио задах верске мржње између католика и калвиниста. Шеснаести век изнедрио је Леонардову генијалност, Макијавелијев цинични опортунизам; било је то време Микеланђела, Коперника, Кеплера, Шекспира, Сервантеса, али и тријумф празноверја, магије, неслободе, хаоса. Монтењ је стоички подносио тај век, и као човек васпитан у једноставности хуманистичког духа није желео да носи његове маске. Повукао се са дужности у парламенту Бордоа и посветио се својим

Култура

19.03.2018 у 22:00

Исаија Берлин мислиоце делио на јежеве и лисице

Једно од важних теоријских питања Исаије Берлина (1909–1997) бави се тиме у којој врсти света је политичка филозофија могућа. Одговор који је дао гласи: „Само у свету у којем се циљеви сударају”. Из овог става може да уследи дијалектика његовог филозофског мишљења која се у појединачном и друштвеном смислу супротставља свакој унапред задатој схеми. То значи да човек коме је друштво прописало да буде слободан у ствари није слободан, а да је друштво које је фанатично усмерено ка једном циљу на погрешном путу. Схватање слободе Исаије Берлина, страсног поштоваоца људских права, извире из разноврсности људског искуства. У часопису „Градац” посвећеном Берлину (који је приредио Мухарем Баздуљ), може се пронаћи податак да је овај историчар идеја сматрао да Велика Британија није либерална због

Претходна Следећа

1
2
3
4
5
6
7
8
9

Почетна / Тагови

16.06.2026 у 15:56

Хеликоптером превезени дете и мајка из Бањалуке у Београд

16.06.2026 у 15:53

Сремска Митровица добија модеран музеј сећања на страдале родољубе

16.06.2026 у 15:52

Смотрич: Израел преузима овлашћења над светилиштем у Хеброну од Палестинске управе

16.06.2026 у 15:50

Динамичне промене на робним тржиштима у мају

16.06.2026 у 15:49

Десет милиона динара за дигитализацију биоскопа у Деспотовцу

16.06.2026 у 15:48

Тино Ливраменто због повреде пропушта СП