Сећање на Ђорђа Оцића

Овогодишња међународна културно-књижевна манифестација „Јесен у Ердабову” у Даљу, одржана недавно, започета је откривањем спомен-плоче на родној кући Ђорђа Оцића (1934–2008), писца и филозофа, креатора митског топонима „Ердабово” (Ердут–Даљ–Борово–Вуковар).

Ова манифестација установљена 2014. године на научном скупу „Повратак у Ердабово” поводом 80 година од рођења српског књижевника, први пут је одржана 2015. и спада у догађаје значајне за културу Срба у Хрватској.

Отварајући манифестацију испред Оцићеве куће, Ђорђе Нешић, књижевник и управник Културно научног центра „Милутин Миланковић” (центар је и главни организатор ове манифестације), прочитао је одломак из романа Ђорђа Оцића у коме се препознаје опис куће на коју је плоча постављена.

Спомен-плочу свечано су открили др Драган Хамовић, посебни саветник министра културе Републике Србије, и Југослав Весић, начелник општине Ердут.

„И док је био с ове стране живота, Ђорђе Оцић се враћао овој кући, слично свом земљаку и јунаку Милутину Миланковићу који је кући својих предака посветио биране странице, враћао се и одуживао дуг свом леглу, као што је од своје шире домаје обликовао књижевни топоним уграђен у назив ове манифестације. И сада је његова сен негде ту и мотри, када смо пред каменом плочом на зиду Оцића куће, јер, према Чајкановићу, сени се најрадије везују управо за камен”, рекао је Хамовић приликом откривања плоче.

Начелник општине је, поменувши и родну кућу Милутина Миланковића и Владичански двор, као даљске културно-историјске знаменитости, нагласио да је намера заједнице била да се на овај начин одужи Ђорђу Оцићу који је у свом књижевном делу описивао завичај, остајући у нади да ће Даљ остати средиште културе Срба у овом крају.

О значају овог места на десној страни Дунава сведочили су и сведоче бројни писци, а својим књижевним стваралаштвом Ђорђе Оцић је у ванвремену причу о Даљу уткао странице још једног, дунавског, завета.

Оцићевим плодним стваралаштвом преовлађују романи, али је писао и драме, приповетке и књижевност за децу. Лауреат је награде „Милош Црњански” и неколико награда за драме, а његова изабрана дела су 2012. године објавили „Службени гласник” и „Српска књижевна задруга”.

За ових десет година о Оцићу су писали критичари који су његов рад одавно пратили (Марко Недић, Душан Иванић, Јован Пејчић, Добривоје Станојевић, Петар Арбутина...), али се реч о њему проширила и код оних који су се с његовим књижевним делом упознали тек након пишчеве смрти (Славица Гароња Радованац, Светлана Милашиновић, Драгана Тодоресков...).

У оквиру ове манифестације, прво у Културно-научном центру „Милутин Миланковић” у Даљу, а потом и у Етнолошком центру у Белом Манастиру, представљен је зборник радова „Књижевни и критичарски опус Милана Кашанина” са прошлогодишњег научног скупа одржаног у оквиру ове манифестације, а о њему су говорили др Јана Алексић и др Бојан Ђорђевић.

О књизи Срђана Орсића „Лик странца у српском роману 19. века” говорио је Александар Илинчић, док је публику с књигом „Прича о учитељу” упознала њена ауторка Анђелка Павић. Поменувши да је зборник о Кашанину први зборник о овој знаменитој личности српске културе, Јана Алексић је подвукла да је у Даљу на својеврстан начин обједињено стваралаштво ове тројице великана – Миланковића, Кашанина и Оцића.