Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.33	101.94	101.63
126.77	127.54	127.16

Kultura

31.01.2017 u 07:30

Dom omladine otvara vrata filozofima

Najbolji put u filozofiju vodi kroz upoznavanje sa filozofskim problemima, načinom na koji oni nastaju i na koji se u filozofiji rešavaju. Ciklus tribina „Filozofski problemi” koji upravo započinjemo, zamišljen je iz ove perspektive, pa će i moj cilj biti da kroz prvo predavanje, posvećeno problemu filozofskog skepticizma, zainteresovanoj široj publici predstavim kako sam taj problem, tako i jednu opštiju sliku o tome šta je filozofija i čime se ona bavi, kaže prof. dr Živan Lazović

Kultura

25.01.2017 u 08:30

Ćutanje je vid otpora, a ućutkivanje iskazivanje moći

Ćutanje nije neki od reči ispražnjeni prostor, nego je progutana i promišljena reč, zapisala je svojevremeno Isidora Sekulić. O tom fenomenu ćutanja kao poslednjoj odbrani smislene komunikacije pisala je Zorica Tomić, profesorka kulturologije na Filološkom fakultetu u Beogradu i nekadašnja ambasadorka Srbije pri Unesku, u svojoj novoj studiji pod nazivom „Knjiga o ćutanju” u izdanju „Čigoja štampe”. Knjiga je ušla u širi izbor za nagradu „Nikola Milošević”. – Ćutanje je jedan od najzanimljivijih komunikativnih fenomena. Ono je suptilno i neprimetno pletivo komunikacije. Iako verujemo da komunicirati znači pre svega govoriti, ćutanje je integralni deo komunikacije. Ono može da ima potpuno različita značenja u zavisnosti od konteksta i komunikativnih standarda. Ono je i

Uvodnik

19.12.2016 u 22:00

Kapuljače

Služeći se navijačkim metodama i maskirani plaštom ideološkog aktivizma na krajnjoj desnici i levici, suprotstavljene grupe studenata na Filozofskom fakultetu, uspele su da na nekoliko minuta prekinu tribinu i promociju knjige „Istorija Republike Srpske“. Najavivši akciju nekoliko dana ranije na društvenim mrežama, anarhisti naoružani mobilnim telefonima, snimali su četrdesetak sekundi svoju diverziju, u kojoj su, kao u dobro osmišljenoj teatarskoj podeli, aktivirani i ekstremni desničari. Tako je dvočasovna intelektualna rasprava ostala u senci huliganskih sukoba mladih filozofskih glava prekrivanih kapuljačama. Iako su neki mediji odmah gromoglasno preneli da je grupa mladića izvikivala zlokobne nacističke parole „Hajl Hitler“ i „Zig hajl“, učesnici tribine, istoričari Predrag Marković i

Društvo

19.12.2016 u 08:04

Samootkrivanje na putu zrelosti

Čovek kao večit putnik (homo viator), uvek je samo na putu sazrevanja, odnosno zrelosti. Čovek, ni kao pojedinac, još manje narodi, a tek čovečanstvo, nikad ne ostvaruje punu zrelost. Ali, šta je onda zrelost (pojedinca, naroda, čovečanstva)? Za religiozne ljude u svetu (religiozne, ne samo pobožne!) očekivanje pojedinačnog i/ili grupnog sazrevanja – različito je. Velike azijske religije, sa njihovom dugovečnom verom u karmu i reinkarnaciju, uglavnom su pesimističke religije (što naročito važi za budizam, sledujući Budino učenje, koje je više filozofsko nego religijsko). Ideja „spasenja” jedva da u tim religijama postoji, pa svrha ponavljanih reinkarnacija nije dovoljno jasna. Sve tri monoteističke religije govore, doduše, o spasenju, ali ni u njihovom učenju nije dovoljno jasno gde

Kultura

12.07.2016 u 08:05

Filozofi nisu veći filozofi od pesnika

„Svet knjige” iz Beograda objavio je nedavno knjigu eseja Rista Tubića (1933), našeg poznatog filozofa, književnika i prevodioca, pod naslovom: „U lavirintu stihije savremenog sveta”. U podnaslovu knjige stoji: Pitanja i čuđenja. Autor se, pre svega, čudi što Evropska unija, i ne samo ona, danas pati od ideološke iscrpljenosti i što je njena politika postala nevizionarska delatnost. S padom komunizma postalo je jasno da je politika izgubila svoju veličanstvenu teleološku dimenziju. Šta se tu, u stvari, izgubilo? Nestalo je ono uverenje da se kapitalizam nužno pretvara u komunizam koji više neće biti stvar želje i dobre namere: hteli to ljudi ili ne, bili oni svesni toga ili ne, delovali oni na tome ili ne, ta epoha neumitno dolazi. Dolazi nužno po unapred određenim istorijskim

Kultura

12.06.2016 u 22:04

Kant naš savremenik

U izdanju Zavoda za udžbenike objavljena je knjiga Sima Elakovića, nekadašnjeg redovnog profesora na Filozofskom fakultetu u Beogradu, pod naslovom Kant naš savremenik. U podnaslovu, koji je možda i važniji za određenje sadržaja ove studije o Kantovoj filozofiji, stoji ‒ Kritika etosnog uma kao orijentacija u mišljenju i delovanju. Razmatranja u ovoj knjizi predstavljaju originalno tumačenje Kantove filozofije, a inovativnost Elakovićevih pogleda prezentna je upravo u glavnoj hipotezi ovog dela, koja se sastoji u tome „da se sve tri tzv. velike Kantove Kritike, ali i njegovi pozni spisi daju interpretirati kao jedinstvena (samo)kritika etosnog uma.„ Kako bi testirao glavnu, autor je postavio, ne manje inventivnu, pomoćnu hipotezu, u kojoj se tvrdi da „unutrašnja šema Kantove Kritike čistog uma

Kultura

11.06.2016 u 18:38

Arheolozi možda pronašli Aristotelov grob

Grobnica Aristotela, jednog od najvećih antičkih filozofa, možda je konačno pronađena. Grčki arheolog Kostas Sismanidis ubeđen je da je stara, polusrušena građevina na jednom brežuljku u Stagiri zaista mesto počivališta čoveka kojem svet duguje zahvalnost na uspostavljanju sistema formalne logike. Iako, kako kaže za „Gardijan”, još uvek za to nema snažne dokaze, sve upućuje u tom pravcu, posebno ako se uzme u obzir podatak koji se nalazi u dva pisana izvora – narod Stagire Aristotelov pepeo sa Halkide na Eviji, gde je filozof umro 322 p.n.e., prebacio je u svoju postojbinu. Na samom lokalitetu, prenosi britanski list, nalaze se ostaci na brzinu sagrađenog mauzoleja čija je podna osnova u obliku kvadrata izrađenog od mermera koji potiče iz helenskih vremena dok se oltar nalazi izvan

Najnovije

10.05.2016 u 18:37

Pisac sa nacionalnom ili nacifikovanom penzijom

U nastavku polemike o “Bibliji druge Srbiji, odnosno “Filosofiji palanke” Radomira Konstantinovića, kolumnista Politike odgovara kolumnisti Danasa, korisniku nacionalne penzije Republike Srbije: Legendarna slaba čitanost Konstantinovićeve knjige nije posledica težine već praznine njenog teksta. Ona je pisana tako da elitni čitalac, nezadovoljni slučajni Srbin, stekne utisak da se s mukom "probija kroz tekst", da samo zahvaljujući svom vanserijskom, nepalanačkom umu otkriva poruku koja mu kaže da je mnogo pametan. "Filosofija palanke" nije ni nejasna ni neprozirna već je sva ta prividna, fingirana težina tu nabacivana samo da bi se mistifikovala jedna sasvim jasna i jednostavna, autorasistička poruka. A Bora Ćosić na to poentira: "Srbiju nacifikuje ona sama!" OPŠIRNIJE U

Kultura

20.02.2016 u 09:04

Preminuo italijanski pisac i filozof Umberto Eko

Čuveni pisac, filozof i sociolog Umberto Eko preminuo je u 85. godini, objavili su svetski mediji. Bolovao je od raka i umro u svom domu. Svet je izgubio jednog od najvažnijih ljudi savremene kulture.

Kultura

12.01.2016 u 08:15

Teroristi bez dileme

Knjiga filozofa Petra Bojanića „Nasilje i mesijanizam” nedavno je objavljena kod uglednog francuskog izdavača „Vran”, čije se prostorije i knjižara nalaze na pariskom trgu Sorbona. Bojanić je direktor Instituta za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu, kao i Centra za napredne studije jugoistočne Evrope, Univerziteta u Rijeci. Jedna od institucija kojom Bojanić rukovodi obnavlja silom prilika prekinutu regionalnu saradnju, umrežavajući akademske i univerzitetske centre bivše zajedničke države. Oblasti Bojanićevog filozofskog promišljanja i aktivnog delovanja jesu politička filozofija, socijalna ontologija i etika rata. Na ovim prostorima ratno iskustvo i dalje čini konstitutivni element svih država nastalih nakon raspada Jugoslavije. Da li je moglo drugačije? Naravno da je

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: filozofija