sreda, 17.10.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 11:09
FORMULE ŽIVLjENjA

Generacija Z

Tipični pripadnik stvarni svet zamenjuje digitalnim, a roditeljski dom shvata kao neku vrstu tvrđave koja je sigurno i udobno mesto, izbegavajući svaki izlazak
Autor: Zoran Milivojevićponedeljak, 08.01.2018. u 08:00
(Срђан Печеничић)

Nakon generacije Y (ipsilon) ili „milenijalaca”, koji su rođeni u periodu od 1980. do sredine devedesetih, došla je generacija Z (zet), koja obuhvata rođene od sredine devedesetih do danas. Najstariji pripadnici generacije Z su danas na početku svojih dvadesetih godina. Pojam generacija je definisan veoma široko i obuhvata samo neke dominantne trendove i karakteristike, tako da ne opisuje sve svoje pripadnike. Uprkos tome, proučavanje generacija može biti veoma korisno, naročito kada upozorava na neke zabrinjavajuće podatke.

Veoma jasnu sliku osobina pripadnika generacije Z u SAD je donelo najnovije istraživanje Džin Tvengi, profesora psihologije iz San Dijega, koje je izložila u svojoj knjizi „iGen” (ajdžin engleski izgovor za „iGen”, skraćenicu za internet generaciju). Ista autorka je prethodno proučavala generaciju Y i svoje istraživanje objavila u knjizi „Generacija Ja”. Ukratko, dok su osobine pripadnika generacije Y uglavnom rezultat „razmažujućeg” roditeljskog vaspitnog stila, pripadnici generacije Z imaju osobine koje su rezultat „prezaštićujućeg” vaspitnog stila.

Opasnost izvan porodičnog doma

Za razliku od prethodnih „milenijalaca” iz generacije Y, koji su izrazito samopouzdani i koji imaju veoma visoko mišljenje o sebi iako ga ne mogu opravdati postignućima u realnom svetu, pripadnici generacije Z imaju nisko samopoštovanje i samopouzdanje i žive u simbiotskom odnosu sa svojim roditeljima.

Ono što povezuje tipičnog pripadnika generacije Z ili „ajdžina” i njihove roditelje jeste uverenje da je svet izvan porodičnog doma veoma opasan. Zato se roditeljski dom shvata kao neka vrsta tvrđave koja je sigurno i udobno mesto. Izbegavaju svaki izlazak u svet jer ga povezuju sa neželjenim rizikom. Kako tipičnom predstavniku ove generacije nedostaju socijalne veštine, on se izvan svog doma u kontaktu sa vršnjacima oseća neprijatno i ugroženo zbog čega ne želi da napusti sigurnost i udobnost svog doma. Ako izlazi, često to čini zajedno sa roditeljima.

S obzirom na ove okolnosti, tipičan „ajdžin” ne želi da odraste. Nezainteresovan je za one aktivnosti koje vode ka samostalnosti, preuzimanju odgovornosti i odraslosti. Zbog toga je njihov emocionalni i socijalni razvoj usporen, u proseku oko tri godine u odnosu na prethodne generacije. Tako, tipičan petnaestogodišnjak je na nivou od 12 godina, a osamnaestogodišnjak je na nivou od 15 godina. Kod njih adolescencija počinje tek u dvadesetim godinama.

S obzirom na to da „ajdžener” ne želi da odraste, kod njega izostaje tinejdžerska pobuna protiv roditeljskog autoriteta koja je u svojoj osnovi pokušaj mlade osobe da se „oslobodi” od roditeljske vlasti i postigne samostalnost.

Glavna osobina tipičnog „ajdženera” jeste u tome što je stvarni svet zamenio digitalnim svetom. On praktično sve slobodno vreme provodi za ekranom, i to prvenstveno svog „pametnog telefona”. Tako, na primer, učenik četvrtog razreda srednje škole u proseku troši preko dva sata u slanju poruka preko telefona, dva sata je na internetu, sat i po igra igrice i pola sata provodi u video-ćaskanju, što čini šest sati dnevno.

Tvengi je našla veoma snažnu korelaciju između stepena zadovoljstva životom i vremena provedenog za ekranima: što više vremena provode u digitalnom svetu to su nesrećniji, a što više vremena provode u komunikaciji „oči u oči” sa stvarnim ljudima, to su srećniji. Zaključak je da su pripadnici generacije Z značajno nesrećniji od pripadnika prethodnih generacija.

Digitalne granice

Pored toga, pripadnike ove generacije muče veoma izražena osećanja usamljenosti, strepnje, stida i depresivnosti. U skladu sa tim, primećeno je da je kod njih izrazito povećana depresivnost, ali i sklonost samoubistvima.

Šta iz istraživanja Džin Tvengi mogu naučiti naši roditelji? Na prvom mestu je to da ne smeju dozvoliti svojoj deci da stvarni svet zamene digitalnim svetom. Da bi se dete pravilno razvijalo, ono mora biti aktivno u stvarnom svetu izvan porodičnog doma. Recept je jednostavan: postavite im „digitalne granice” od 90 minuta dnevno, kontrolišite upotrebu mobilnog i terajte ih u spoljašnji svet.


Komentari4
2cae9
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Svetlana Nikolić
Kao X roditelj pripadnika i Y i Z generacije moram primetiti sledeće: VOLIM IH I VASPITAVAM ISTOM LJUBAVLJU I PAŽNJOM! Ponosna sam na upornost i realne procene Y ćerke, dirnuta sam empatijom i snagom emocija Z sina... Dvoje potpuno različite dece odgajila sam na isti način, u istoj sobi, u istom gradu. Razlikuje se samo količina i kvalitet prisutne tehnologije u našim životima. Moji strahovi su izvor moje potrebe da ih zaštitim, ali i potiču iz one slabe kontrolisanosti, karakteristične za moju generaciju. Teško je naći PRAVU MERU i u korišćenju pametne tehnologije, i u pokušajima da se uplićete u tok života svoje dece. Verujem da se lični primer (do sada) pokazao kao najbolji učitelj!
Marija Pržić
Dolazim do saznanja, od starijih poznanika koji imaju decu u osnovnoj da je doslo vreme da decu za kaznu izbacuju u dvoriste da bi se igrala loptom sa drugom decom, ja sam rasla u vremenu kada je kazna bila da sedim kuci i ne mogu napolje.
Вукица
„Слабо контролисана“ Х, „размажена“ Y, „презаштићена“ Z генерација... Деца нам, полако, али сигурно, удаљавајући се од родитеља, вршњака, па и од самих себе, губе све оне особине и способности, које су људском роду омогућиле да опстане до дана данашњег. Ако, неким чудом, врло брзо не дође до потпуног преокрета, бојим се да ће и кратки грчки алфабет, којим се нови нараштаји именују, остати неискоришћен до краја.
S. Terzic
Snazna, mudra i finkcionalna formula i poruka ovog sve boljeg i altuelnijeg autora upucena svim roditeljima ovog virtuelnog digitalnog vremena glasi: "Postavite deci 'digitalne granice' od 90 minuta dnevno, kontrolisite upotrebu mobilnog, i terajte ih u spoljasnji svet".

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja