sreda, 12.12.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 13:38
FORMULE ŽIVLjENjA

Projekcija

Reč je o psihološkom mehanizmu kojeg često nismo svesni, a događa se kada ne reagujemo na stvarnost, već naša reakcija dolazi iz naše prošlosti, pa sećanje koje je pobuđeno sličnošću dovodi do iskrivljavanja stvarnost i naše neadekvatne reakcije
Autor: Zoran Milivojevićponedeljak, 16.04.2018. u 08:00
(Срђан Печеничић)

Iako se ljudi međusobno veoma razlikuju, ponekad se dogodi da sretnemo neku osobu koja zapanjujuće liči na neku drugu osobu koju smo sreli nekada ranije u životu. Ponekad nas na nekog drugog podseti samo neki detalj, kao što su izgled, način govora, oblačenje, boja glasa nove osobe. Kada se u komunikaciji sa novom osobom pojavi ovakva sličnost sa nekom drugom osobom, tada se u našoj svesti pojavi slika ili, tačnije, predstava te druge osobe. Tada se u našem umu događa zanimljiv fenomen: naša psiha reaguje istovremeno na obe predstave, to jest na obe osobe. Pojednostavljeno možemo reći da je to kao da se pred nama istovremeno nalaze obe osobe.

Prijatna sećanja

Tako, na primer, ako smo ranije u životu imali pozitivno iskustvo sa nekom konkretnom osobom, tada susret sa njenim „dvojnikom” pobuđuje sećanje na to iskustvo, a zatim to prijatno sećanje „boji” našu emocionalnu reakciju na njenog „dvojnika” u sadašnjosti. Slično, ako smo ranije imali neprijatno iskustvo, tada i na „dvojnika” u sadašnjosti reagujemo neprijatnošću.

Problem sa takvom našom reakcijom na nečijeg „dvojnika” jeste to što je ta nova osoba nije „zaslužila” nekim svojim stvarnim ponašanjem. Zato u takvim situacijama mi ne reagujemo na stvarnost već naša reakcija dolazi, bar u izvesnoj meri, iz naše prošlosti. Sećanje koje je pobuđeno sličnošću čini da mi iskrivljujemo stvarnost, a kako naša reakcija ne odgovara stvarnosti, naša reakcija je neadekvatna.

Kada kažemo da nas neko jako podseća ili asocira na nekog drugog tada pokazujemo da smo svesni da dve osobe dovodimo u vezu, što znači da možemo biti svesni da „mešamo” reakciju na sadašnju osobu sa reakcijom koju smo imali na osobu iz prošlosti. A kada smo svesni svojih mentalnih procesa, tada se možemo truditi da razdvojimo sadašnjost od prošlosti i da damo šansu novoj osobi da je doživimo kao različitu od osobe na koju nas podseća.

Češća je situacija da nismo svesni ovog psihološkog mehanizma i da ne znamo da je naša reakcija na datu osobu u stvari „mešana” reakcija. U tom slučaju govorimo o psihičkom mehanizmu koji se zove projekcija. Mehanizam je dobio takvo ime jer se objašnjava time da smo mi na novu osobu nesvesno projektovali onu raniju osobu.

Bez obzira na to da li je projekcija pozitivna ili negativna, njena posledica je neki „višak” u našem reagovanju na novu osobu, a za koji nemamo razlog u njenom ponašanju. Ne znajući da mi reagujemo i na nekog drugog iz naše prošlosti, često smatramo da je ovaj „višak” naše reakcije rezultat naše intuitivne sposobnosti procenjivanja ljudi.

Idealno bi bilo kada neko nikada ne bi projektovao i ne dozvoljavao da mu sličnost jedne osobe sa nekom drugom pomuti doživljavanje stvarnosti. Ali ljudi nisu idealni, tako da projekcije nisu retke. Ako neko veoma često projektuje, tada on često iskrivljuje stvarnost, što znači da su njegove reakcije često neprimerene. Što je osoba manje realistična i više reaguje neadekvatno, to će više problema imati u kretanju u stvarnom svetu, posebno u odnosu sa ljudima. Zato je cilj ličnog rasta i razvoja, emocionalnog sazrevanja, kao i savetodavnog i psihoterapijskog rada da se smanje ili eliminišu projekcije.

U svemu „vide” stari neuspeh

Ako je devojku koja se u srednjoj školi snažno zaljubila u nekog momka, taj momak iskoristio i zatim grubo odbacio, ona može postati sklona da kasnije u drugim mladićima „vidi” onog prvog mladića koji ju je povredio, zbog čega će imati nesrećan ljubavni život.

Postoje i takve projekcije u kojima ljudi u drugima „vide” sebe, pa zbog sličnosti sa sobom na druge reaguju neopravdano pozitivno ili negativno.

Sposobnost projektovanja je ostatak jednog od prvobitnih načina učenja koji je karakterističan za decu i njihovo konkretno mišljenje. Konkretni um misli u slikama i povezuje ih na osnovu sličnosti. Zato pas, koji takođe misli u slikama, koga je nekada čovek udario štapom će se uplašiti kada vidi drugog čoveka koji mu prilazi sa štapom u ruci.

Upravo zbog toga što je nedovoljno precizno, puno grešaka i pogrešnih povezivanja konkretno mišljenje tokom razvoja biva zamenjeno tačnijim, logičnijim i preciznijim apstraktnim mišljenjem. I zato kada naše „unutrašnje dete” neopravdano intenzivno reaguje na neku novu osobu, treba se zapitati: da li nešto projektujem?


Komentari2
74757
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Petar V. Terzic
Projekcija kao mehanizam Ego odbrane je jedan od najvecih zagadjivaca ljudske psihe. Osoba koja svoje mane pripisuje drugima, cine to kako bi sebe zastitila i kako ne bi bila svesna istih. Takva osoba koja se sluzi projekcijom misli da dobija na sopstvenom znacenju; ona je "kriticar" svega loseg na drugima. Dok mnogi odbrambeni mehanizmi mogu imati neceg pozitivnog, projekcija nema ni jednu pozitivnu socijalno pozeljnu stranu, vec je cesto vrlo pogubna. Osoba koja koristi projekciju, u svom podmuklom naumu, jedino kad omalovazava druge vidi svoj licni dobitak.Kad neka osoba vrsi psihicko i emocionalno nasilje nad drugima, jedno od glavnih oruzja joj je projekcija. Osoba koja se sluzi projekcijom nije u stanju da prihvati svoje mane (zaboga, svi ih imaju), te nije u stanju da racionalna promislja i progresivno menja stvari; njen moto je- svi drugi su krivi, ja nikad! Umesto da koriguje sto ne valja i prihvati licnu odgovornost, ona projekcijom umiruje svoj Ego i psihicki se rasterecuje.
Slavka T.
Po Frojdu, kad imamo neugodne emocije sa kojima se svesno ne zelimo suociti, mi te emocije projektujemo na druge ljude. Ovakav odbranbeni mehanizam omogucuje nam da nasu odgovornost prebacujemo na druge. Gledajuci iz evolucione perspektive, projekcija je jedan od najranijih odbranbenih mehanizama malog deteta koje se nosi sa nepodnosljivim iskustvom i jedini je to nacin niihove komunikacije sa roditeljima. Roditelji brinu za svoju decu i prepoznaju njihove neizrecene potrebe. Uz roditeljsku pomoc deca uce kako da jedu i kako da se obuvaju i odevaju. Paralelno sa tim, deca u razvoju imaju sve manju potrebu za stalnim projektovanjem emocija, sto znaci da pravilno sazrevaju, te svoja osecanja mogu zadrzati za sebe i tako uspesno se nositi sa njima. Samo doslednim i principijelnim ponasanjem roditelji mogu odgajiti svoju decu i formirati emocionalno zrele osobe. Svako roditeljsko mazenje dece i decje nekontrolisano projektovanje njihovih emocija nije dobro ni za decu niti za roditelje.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja