utorak, 25.09.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:25

Uticaj kiše na BDP

Iako su klimatski uslovi u regionu manje-više isti, vreme se na ukupan rezultat naše privrede najviše odrazi zbog velikog udela poljoprivrede u BDP-u, kažu ekonomisti
Autor: Anica Teleskovićpetak, 03.08.2018. u 22:00
Досад најдужа жетва од када се памти (Фото Д.У)

Srbija je fabrika pod otvorenim nebom. Ovako je jednom prilikom Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta, opisao to što rast bruto domaćeg proizvoda (BDP), odnosno sve ono što građani i privreda stvore za godinu dana, u velikoj meri zavisi od vremenske prognoze. Ako su klimatski uslovi u regionu manje-više svuda isti, kako to da se vreme najviše odrazi na ukupan rezultat baš srpske privrede?

Odgovor na to pitanje jeste da je udeo poljoprivrede u našem BDP-u veliki i iznosi nešto više od osam odsto. Tako se prošle godine dogodilo da zbog mraza u januaru i suše u letnjim mesecima poljoprivreda znatno podbaci, pa je rast cele privrede na kraju godine bio manji od dva odsto (1,9 odsto). Ove godine samo po osnovu oporavka poljoprivrede rast BDP-a biće veći za skoro jedan odsto i dostići od 3,5 do četiri procenta, u zavisnosti od toga ko prognozira.

 Pre dve godine vremenske prilike bile su nam naklonjene. Tako se vrlo često spominje izjava predsednika Aleksandra Vučića od 14. juna 2016. godine, prema kojoj je Srbiji „potrebna jedna dobra kiša oko 25. jula” kako bi prinos kukuruza bio dobar i kako bi privredni rast bio veći od 2,5 odsto. Baš kao poručena, kiša je počela da pada tog datuma i skoro cele sedmice kvasila njive sa kukuruzom. Na kraju godine privredni rast iznosio je 2,8 odsto, što je bilo više od plana.

Ekonomista Dragovan Milićević kaže da je kod nas udeo poljoprivrede u nekim godinama čak bio i dvocifren.

– Postoji direktna veza između udela poljoprivrede i razvijenosti neke ekonomije. Što je učešće poljoprivrede veće, to je ekonomija nerazvijenija. U susednoj Albaniji taj udeo je veći od 20 odsto, ali time ne bi trebalo da se tešimo. Jer, u razvijenim evropskim zemljama on iznosi svega nekoliko procenata – kaže Milićević.

Prema podacima Evrostata, prosek u Evropi iznosi tek 1,5 odsto. U Velikoj Britaniji je samo 0,6 odsto. Zanimljivo je, međutim, da je udeo industrije u BDP-u Srbije veći nego u ovoj zemlji koja je nekad bila kolevka industrijske revolucije. Prema podacima Evrostata, u Srbiji udeo industrije u BDP-u iznosi čak 25,9 odsto. Taj udeo je u Velikoj Britaniji dvostruko manji (13 odsto). S druge strane, u ovoj zemlji veći doprinos rastu daju finansijske usluge, sektor informacija i telekomunikacija, pa čak i nauka i tehnologija.

– Dodatni problem u našoj poljoprivredi jeste dominantna sirova proizvodnja, umesto prerađivačke industrije. Takođe, mi smo zemlja sa najnižim nivoom navodnjavanja u Evropi, a naši kanali za odvodnjavanje su neočišćeni i zapušteni – kaže Dragovan Milićević.

Dodaje da ovolika kiša odgovara samo kukuruzu, i to pre nego što počne da zri. Obilne padavine pogoduju i šećernoj repi.

– Rod pšenice smanjen je zbog kiše u julu. Povrtarskim kulturama na otvorenom ovolike padavine ne odgovaraju, jer počinju da trule – navodi Milićević.

Na pitanje kako se obilne padavine odražavaju na bobičasto voće, naš sagovornik odgovara:

– Katastrofa. Malinare ove godine ništa nije zaobišlo. Ni kiša, ni grad. Nema šta ih nije spopalo – ističe Milićević.

I Milan Nedeljković, profesor na FEFA, kaže da što je u nekoj zemlji nivo industrijalizacije veći, manji je uticaj klimatskih uslova na ukupan učinak privrede.

– Kod nas je udeo poljoprivrede u nekim godinama bio čak i dvocifren. Zato su efekti poljoprivrede na BDP kod nas toliko izraženi – kaže Nedeljković.

Kada je o ekonomskom rastu reč, nije suština u tome da rezultat bude impresivan samo u jednom kvartalu, dodaje. Važnije je kakav je trend, odnosno da li je ta stopa rastuća i održiva, zaključuje.

Za mnoge ekonomiste vremenske prilike su samo izgovori. Jer, kako pokazuju računice, čak i da su se prošle godine ti sezonski faktori isključili, naš rast iznosio bi svega 2,8 odsto. To je i dalje daleko manje od regionalnog proseka, koji je u 2017. iznosio 4,5 odsto.

U poslednjih pet, šest godina privredna aktivnost u Srbiji porasla je za nešto više od pet odsto, dok su privrede zemalja centralne i istočne Evrope istovremeno porasle za više od 15 odsto, a Rumunija je, na primer, imala rast od čak 25 odsto.

Ekonomisti stalno ponavljaju i još jednu računicu: da bi Srbija duplirala stope rasta i umesto tri, rasla po stopama od pet, šest i više odsto, neophodno je da se ukupne investicije sa sadašnjih jedva 18 odsto, povećaju na 25 procenata BDP-a.


Komentari2
7ca32
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

marko
Бројеви не лажу, а они кажу да српска пољопривреда има вишегодишњи раст, као и што има константно повећање извоза годинама. Сада видимо да у Европи када је суша исто имају смањење пољопривреде, тако да то није никакава слабост српске пољопривреде већ нормална чињеница. Има се утисак из текста да је српска пољопривред неспособна па скоро и крив за пад БДПа, а упрво је супротоно, није српска пољопривреда крива за велико учешће у БДПу, већ је за то крива неспосбност осталих грана и саме државе. Српска пољопривреда је костатно угрожена од стране државе Србије, и послује у убедљиво најгорем окружењу од свим могућих комшијских и ЕУ пољпривреда. Нису у питању само субвенције, већ и гориво, и остали закони као рецимо о земљишту, о берзи, о резервама, такође се и држава труди да ништа не промени у тржишним условима који су умрежени са договорима, картелима, монополима. Српска пољопривреда опстаје упркос свему, и ако су све околности против ње.
Dejan.R.Tošić
Verovatno bi Indijanska plemena u Arizoni prenela ovakve info.o rastu ili padu BDP države. Zar nije svakom laiku jasno da država jedini realan prihod novostvorene vrednosti rasta BDP ima samo i isključivo samo od Poljoprivrede,ima tu veliku ulogu i EDB,i EMS, sa Hidro i termo elektranama i rudnim kopovima,ali to isključivo pokriva zarade zaposlenih kojih ima 25.000.sve ostalo su ne naplatljiva potraživanja prema Preduzećima kojima upravljaju upravnici državnog kapitala u preduzećima. Dokle ovakav finansijski svrsishodni model uništavanja ekonomije ? Ko to traži ? Ko to dopušta ? Ima li pilota u avionu ?

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja