sreda, 20.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:47

Leskovac posle napada na Rome

U ovom gradu bilo je sporadičnih sukoba između Srba i Roma, ali oni nisu inspirisani nacionalnom netrpeljivošću
Autor: D. Kocićutorak, 14.05.2019. u 19:33
Детаљ из ромског насеља – секундарна сировина (Фото: Роминфомедија)

Leskovac U Leskovcu, u tri naselja žive Romi. Najnovija dešavanja, u pojedinim sredstvima informisanja predstavljena su kao da su huligani opremljeni noževima, palicama i drugom sredstvima, toliko zapretili žiteljima Podvorca (gde žive i Srbi), da su se svi uplašili i počeli da beže „glavom bez obzira”.

Prema saopštenju PU, u dva izdvojena slučaja, van romskih naselja, sedam maloletnih osoba učestvovalo je u incidentu u kojem su napadnuti pripadnici romske nacionalnosti. Kako smo već javili, policiji je prijavljen i treći događaj, odnosno da je na veselju u romskom naselju nekoliko ženskih osoba romske nacionalnosti napalo više nepoznatih muškaraca. Radom na ovoj prijavi, i posle obavljenog razgovora sa organizatorom proslave i nekoliko gostiju, utvrđeno je da nije bilo napada.

Gradonačelnik Leskovca dr Goran Cvetanović u jučerašnjem saopštenju naglašava: „Najoštrije osuđujem napade na pripadnike romske nacionalne manjine. Grad Leskovac ulaže napore kako bi se položaj Roma poboljšao i pruža podršku njihovoj inkluziji. Romi su ravnopravni građani. Lokalna samouprava se trudi da Romima obezbedi adekvatne uslove za život i rad, a najvažnije je da se svi naši građani osećaju sigurno. Imam poverenje u rad nadležnih institucija i verujem da će slučaj napada biti rešen i da će biti preduzete sve mere da se ne ponovi.”

Godinama, pa i decenijama, u Leskovcu, kao i drugde u Srbiji, bilo je sporadičnih sukoba između Srba i Roma, ali kako je više puta naglašavano i na zvaničnim sastancima u lokalnoj samouprava i romskim mesnim zajednicama, nisu bili organizovani i inspirisani nacionalnom ili verskom netrpeljivošću.

Pre osam godina na zidu zgrade na trgu Marko Crni, u kojoj se okupljaju mladi Romi, u leskovačkom naselju Podvorce, bio je ispisan grafit uvredljive sadržine i to na engleskom jeziku „welcome to GTA – cigani teritory”.

Grupa navijača „Leskovački vukovi”, koja je pomenuta u nekim novinskim izveštajima, navela je na svom fejsbuk nalogu: „Želimo da se obratimo svima i da kažemo da naša grupa nema nikakve veze sa tim napadima, sa grupom od 50 huligana koja je šipkama i noževima napala Rome (ako je uopšte i došlo do tog napada), kao što pišu mediji. Mi se kroz to naselje vraćamo već šest godina i nikad nije bilo problema!”

Ovogodišnje obeležavanje Međunarodnog dana Roma u svečanoj sali grada Leskovca možda na najbolji način odslikava odnose Srba i romske zajednice. Zamenica gradonačelnika dr Jasmina Ranđelović, koja je predstavnicima romske nacionalnosti čestitala praznik, u svoje ime i u ime gradonačelnika Leskovca dr Gorana Cvetanovića, kazala je: „Zadatak Leskovca je da svim građanima obezbedi adekvatne uslove u kojima će raditi i na taj način doprineti razvoju grada i države u kojoj žive, ali i razvoju njih samih. Srbija je jedna od retkih država u kojoj nacionalne manjine imaju podjednake uslove za život i delovanje, te i za obrazovanje i školovanje.”

Ona je dodala da su Romi poznati po svojoj okretnosti, talentu za pesmu, igru, a najviše po svom veselom duhu, koji je njihov saveznik u svim teškim vremenima, koje su kao nacija doživeli u raznim ratovima.

Direktor Doma kulture Roma u Leskovcu Srećko Živković zahvalio je zamenici gradonačelnika dr Jasmini Ranđelović na toplom prijemu i lepim rečima.

Na području grada Leskovca, prema poslednjem popisu, živi oko 8.000 pripadnika romske nacionalne manjine. Svetski dan Roma obeležava se u čast Prvog svetskog kongresa Roma, održanog 8. aprila 1971. godine u Londonu, kada je za himnu Roma izabrana pesma „Đelem đelem”, i ustanovljena romska zastava plavo-zelene boje sa točkom u sredini.

U Leskovcu je evidentirana 1.221 nezaposlena osoba koja se izjašnjava kao pripadnik romske zajednice, a među njima je 521 ženskog pola. Nezaposlene osobe na evidenciji NSZ čine osam procenata. Kvalifikaciona struktura nezaposlenih Roma u Leskovcu je izuzetno nepovoljna jer oni sa prvim stepenom stručne spreme (nezavršena, delimično i završena osnovna škola) čine 87 odsto od ukupnog broja. U trećem i četvrtom stepenu (srednja stručna sprema) evidentirano je 136 osoba, dok je sa šestim stepenom tri, a sa sedmim stepenom četiri nezaposlene osobe.


Komentari9
027d6
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Zak
Ja sam iz zeke buljubase manja galama nocu ,manje muzika ,mirniji su po ulice nestvaraju buku i ljubazniji su zar sve ovo treba da se desi da se neko upristoji vec jednom
macan curkovic
Romi imaju sva prava u ovoj državi, a koju obavezu ispunjavaju? Ne 80%, tvrdim da 99% njihove populacije ne plaća usluge JKP “Komunalac”, “PWW”-a i Elektrodistribucije, a kada su njihovi radnici dosli da u Podvorcu “iseku” struju brutalno ih je pretukla gomila roma, policija ništa nije smela da preduzme a sutradan u Leskovcu došao ndijski ambasador da zaštiti njihova prava.Uveče jedva možete proći pored trga Crnog Marka, romi u gomili opstruišu saobraćaj a ko ide pešice “zaradi” i pljuvačku na licu ili odeći.Pitanje na kraju-ko je ovde građanin drugog reda…
Невена
А ко је грађанин другог реда?
Preporučujem 2
Београђанин
Када ћемо се овако бринути о нападима на Србе као што се бринемо на нападе на мањине?
Juraj
" (незавршена, делимично и завршена основна школа) чине 87 одсто од укупног броја." To je prava katastrofa. Hitno su potrebni programi doobrazovanja što većeg broja Roma, a naročito mladih Roma. U nihovom zaostajanju za prosekom je glavni razlog njihovog teškog položaja. Zašto se država i NGO više ne angažuju na ovom planu?
Gastarbajter
@Milena i Safet Treba da vas je sramota. Vecina u Srbiji se prema Romima odnosi diskriminatorski. Na primer, iako Romi govore jezik totalno razlicit od srpskog, jos nisam cuo da se njima nudi nastava na svom (romskom) jeziku makar u osnovnoj skoli. Iskljuceni su iz svega. U mnogim opstinama, maticne sluzbe odbijaju da njihovu decu u maticne knjige. Ta deca onda nemaju pristup skolovanju. Kad odrastu, ne mogu da dobiju licna dokumenta. Decji dodatak dobija tek jedna trecina Roma za svoju decu. EU daje svake godine ogromna sredstva za opismenjavanje Roma. Od tih para ministarstvo prosvete placa stotine clanova raznih komiteta i komisija a samo mali deo novca se koristi za opismenjavanje. Glavna razonoda mladih siledzija u celoj zemlji je presretanje (naravno u gomili kao sto rade psi), prebijanje pa i ubistva Roma. Vecina tih zlocina prodje nekaznjena jer vlasti zazmure na to. Polozaj Roma u Srbiji je najveca mrlja na nasem nacionalnom karakteru.
Preporučujem 4
Milena
Nije tačno da im išta fali u školi, osim što pojedini ne žele da uče. Oni Romi koji se potrude i imaju podršku u kući, tj. cene značaj škole, oni i napreduju. Međutim, izgleda da većini njih obrazovanje i napredovanje na društvenoj lestvici nije prioritet. Moja deca su išla u školu na Dorćolu u kojoj je bilo možda najviše romske dece u glavnom gradu, i učiteljice su se veoma veoma trudile oko njih, i oko njihovih roditelja. Jedino što učiteljice nisu mogle da ih dovode u školu, pošto mnogi nisu redovno dolazili, a na času mnogi nisu hteli da slušaju, da pišu, itd. Bukvalno im je sve pruženo na maksimalnom nivou, čak možda i više nego drugoj deci. "Pozitivna diskriminacija" je medveđa usluga koju države čine ovoj manjini, uljuljkuju ih pričama o zaštićenosti i nekim sitnim nadoknadama. Osim toga, mnogi od njih prosto ne žele da se menjaju, žele da zadrže svoj tradicionalni način života, kao što rade i u drugim zemljama gde žive, i imaju prava na to.
Preporučujem 24
Prikaži još odgovora

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja