Tesli možda izmakne „Snaga i svetlost”

Umesto da postane novo sedište Muzeja Nikole Tesle, Termoelektrana „Snaga i svetlost” na Dorćolu mogla bi da bude transformisana u javni objekat namenjen kulturnim delatnostima i mladim preduzetnicima iz takozvanih kreativnih industrija. To je najnovija ideja koja se kuva u gradskoj kuhinji za slučaj da se odustane od predloga da u to zdanje, spomenik kulture, bude preseljen Muzej Nikole Tesle iz Krunske ulice.

Vlada, koja o izmeštanju muzeja treba da da poslednju reč, odluku još nije donela, što ne znači, kako kaže Marko Stojčić, glavni gradski urbanista, da grad ne može da planira kako da preuredi zdanje na trasi budućeg linijskog parka. Taj prostor između Beton hale i Pančevačkog mosta slovi za jedan od najznačajnijih gradskih projekata i njegovo preuređenje trebalo bi da počne sledeće godine.

− Ideja je da termoelektrana „Snaga i svetlost” bude višenamenski objekat javne namene, što ne isključuje Teslin muzej u njemu ako se na kraju tako odluči. Na toj parceli neće biti gradnje drugih objekata. Eksterijer zdanja bio bi obnovljen u izvornom obliku, a enterijer prilagođen budućoj nameni. Zasad ne znamo da li će grad sređivati taj objekat ili ćemo tražiti partnera i još nemamo gotov model prema kojem bi takav kulturni centar mogao da se sam izdržava i da grad nema drugih troškova osim sređivanja – ističe Stojčić i dodaje da je plan da obnova tog spomenika kulture bude završena kada i linijski park, što bi trebalo da bude 2023. godine.

Izradu idejnog rešenja za sređivanje 4,6 kilometara obale uz Dunav finansira kupac „Marine Dorćol”. Ta lokacija se naslanja na plac na kojem je „Snaga i svetlost” i vlasnik „Marine Dorćol” obavezan je da rekonstruiše kran stare centrale i crpnu stanicu i da uredi privezište za čamce, koje će potom predati gradu na održavanje.

Kako je nedavno za „Politiku” potvrdio Peter Dajko, direktor kompanije „Sebre Marina Dorćol”, koja je prošlog septembra kupila četiri hektara na kojima će graditi stambeno-poslovni kompleks, oni će obnoviti kran koji prelazi preko njihove lokacije, a ispod njega će biti veliki javni i zeleni trg, tako da će kran biti vidljiv sa svih strana.

Termoelektrana „Snaga i svetlost” zauzima značajno mesto u društvenoj i graditeljskoj prošlosti Beograda.

Posle njene izgradnje, navodi gradski Zavod za zaštitu spomenika kulture, prvi put se koristila niskonaponska distributivna mreža za napajanje naizmeničnom strujom, a potom je između dva svetska rata veoma doprinela unapređenju elektroenergetskog sistema Beograda.

Biser industrijske arhitekture

Termoelektrana „Snaga i svetlost” podignuta je na desnoj obali Dunava između 1930. do 1932. godine, prema projektu Švajcarskog društva za elektrifikaciju i saobraćaj iz Bazela. Sastoji se iz zgrade elektrane, portalnog krana sa rukavcem, pumpne stanice i filterskog postrojenja. U zgradi elektrane izdvajaju se tri celine: hala kotlarnice, mašinska sala i komandno-šalterska sala.

− Portalni kran sa rukavcem predstavlja veliku mostnu, rešetkastu konstrukciju. Kreće se dužinom rukavca od pumpne stanice do Dunava (140 metara) pomoću dva sopstvena elektromotora po šinama položenim uz elektranu i rukavac. Pumpna stanica, sa unutrašnjim instalacijama sa pumpama i cevovodima, i filtersko postrojenje sa bazenima za filtraciju nalaze se na kraju rukavca – navodi se na sajtu gradskog Zavoda za zaštitu spomenika kulture.

Arhitektura termoelektrane odražava modernistička shvatanja, aktuelna za evropsku graditeljsku produkciju međuratnog perioda. Primena savremenih materijala, čelika i stakla, bezornamentalne ravne zidne površine, stavljanje funkcije objekta u prvi plan, kao i jednostavni geometrijski oblici, ukazuju na uticaje stila bauhaus.

Za spomenik kulture zdanje je proglašeno 2013. godine. 

Ko sve čeka zaostavštinu genija

Osim Termoelektrane „Snaga i svetlost”, za novu adresu Muzeja Nikole Tesle u opticaju je i zdanje bivše Glavne železničke stanice u Savskom amfiteatru. Na osnovu dosadašnjih izjava nadležnih, ona je i najizglednija za buduće sedište Teslinog muzeja.

Prema Prostornom planu područja posebne namene „Beograda na vodi”, bivša Glavna železnička stanica viđena je za muzej, a iza nje je planirana galerija, koja tek treba da bude izgrađena.

Od prošlog leta, kada je obznanjeno da bi Teslina zaostavština mogla da bude premeštena u zgradu na novom Savskom trgu, stručna javnost se pita zašto za tako važan projekat poput novog Teslinog muzeja nije raspisan arhitektonski konkurs. Mnogi su skeptični kada je reč o zgradi Glavne železničke stanice jer ona, između ostalog, ima prostorna ograničenja i spomenik je kulture od velikog značaja, što znači da ne može biti velikog „poigravanja” sa reorganizacijom prostora.