četvrtak, 04.03.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
ponedeljak, 28.12.2020. u 08:56 Olga Janković
PRIČE IZ VELIKOG RATA

Pet voštanica

Милоје, један од петорице палих Радичевића из Каоне (Фото „Драгачевци овенчани Карађорђевом звездом”)

Pet sinova otadžbini odgajila je Stanojla s mužem Radičem Radičevićem, opremila i ispratila u rat. Otišli su najstariji Pavle i Marko, kapetani prve klase. Za njima Miloje, inženjer i kapetan druge klase, za ovim Vasilije, učitelj, i najzad najmlađi Radoš.

Od njih petorice sa bojišta se vratio najstariji Pavle, na bolovanje da vida rane, a ostala četvorica pala su slavno, zapisao je sveštenik i pisac Milisav D. Protić Gučanin, pa nastavlja: „Prvo je pao Marko, pa onda srednji i najmlađi – istog dana. Miloje na Šapcu. Radoš na Žarkovu, a učitelj Vasilije od velikih ratnih napora umro je u Trsteniku. Majka nije bila te sreće ni da joj prvenac Pavle zapali sveću. Austrijanci 1915. u Kaoni ubiše i njega, prvu i poslednju nadu Stanojlinu.”

„Sa pet sveća i pananija došla je da prekadi podušja sinovima, poređala pet čaša ukuvane pšenice i izvadila pet sveća. Dok je pop Uroš Ocokoljić čitao, Stanojla je uzdisala i do zemlje se klanjala, krsteći se i moleći se Bogu. Ono što je za divljenje i primer junaštva, pričao je pop Uroš, Stanojla je poput Jugovića majke ’i tu majka tvrda srca bila, i od sebe suzu ne pustila’...” Gledali su taj prizor austrijski vojnici, zapisao je Miloje Radičević (mlađi) „i shvatili da nikad ne mogu pokoriti ovaj narod, a ubijali su nevine od Goračića do Kaone i Dubca, neke odveli u Guču i tu kasnije obesili”, sve to zabeleženo je među koricama knjige „Dragačevci ovenčani Karađorđevom zvezdom”.

Sveću je majka zapalila i pananiju pripremila i za sina Miloja, istaknutog socijalistu, koji je u Kaonu i sela Gornjeg Dragačeva doneo te ideje, još kao student tehnike na Visokoj školi u Beogradu. Da su prihvaćene pokazalo se na Vaskrs 1909, kada je u njegovom selu osnovana mesna organizacija Srpske socijaldemokratske stranke, a Miloje na sabor kod crkve sa socijalistima došao noseći crveni barjak.

Prednjačio je i na nakon što je napisao diplomski rad i otišao kao rezervni oficir u Prvi balkanski rat, u kome je pisao dnevnik, ali sudbina tog Radičevićevog rukopisa nije poznata, dok je u Drugom balkanskom ratu protiv Bugara teže ranjen u ruku i onesposobljen za pisanje. Po diplomiranju zaposlio se u Ministarstvu građevina Vlade Srbije, a već u prvoj godini Velikog rata bio na komandnom mestu čete u Desetom pešadijskom puku prvog poziva, kao kapetan druge klase.

„Bio je izuzetno hrabar kao vojnik i umešan komandir svoje jedinice”, navodi se dalje, te da je poginuo u žestokom borbenom okršaju kod Šapca 1914. godine i osta zapisano da je svojim držanjem zaslužio Zlatnu oficirsku Karađorđevu zvezdu sa mačevima. Roditelji su njegovo telo preneli u rodno selo i tu sahranili.

„Div-junake, vitezove Karađorđeve zvezde sa mačevima, najvišeg odličja oslobodilačkih ratova od 1912. do 1918. godine, rodilo je podneblje u kome žive ljudi koji su od davnina poznati po oslobodilačkom duhu, radišnosti, čestitosti i poštenju. U balkanskim i Prvom svetskom ratu, Dragačevci su masovno učestvovali i – ginuli: živote je slobodi darovalo 3.240 ratnika. Oni su se iskazali junaštvom, a najistaknutiji, od kojih su neki preživeli žestoke ratne okršaje, uvršteni su u ovu knjigu – pamćenicu, spomenicu, nezaboravnicu”, pišu Radovan M. Marinković, Nika – Nikola Stojić, Joviša M. Slavković i Zoran Marinković, autori knjige „Dragačevci ovenčani Karađorđevom zvezdom”, u izdanju Biblioteke Opštine Lučani. 

Komеntari5
ea592
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

slobista
Slava im i hvala.
Пантелија
СЛАВА ИМ И ХВАЛА! Боже мили, зар су ово дични преци недостојних потомака који данас блену у "Фарме", "Парове" и "Задруге", диве се старлетама и криминалцима а кафанске певаче и музиканте сахрањују у алеје великана.
Francesco
Boba ili kako se već zoveš, dobar deo oficirskog kadra SHS je vojsku služilo u AU monarhiji, a nemali je broj onih koji su ceo rat proveli na strani iste. Tako da te floskule o austrougraskom kaplaru bezveze potežeš. Štaviše, postoji samo jedno svedočanstvo o navodnom učešću Josipa Broza u prvom svetskom ratu i to sa fotografije na kojoj se jasno vidi da to nije on. Nije stvorio državu neprijateljima nego tebi, a šta ja mogu što nisi sposoban ni da okrečiš ono što je Tito napravio.
slobista
Sav komentar je na mjestu, ali ovo sa alejom velikana je "konac koji dijelo krasi". Cestitam.
Darko
Tesko je zamisliti ,sa danjasnjih moralnih i patriotskih nacela,koliko su te generacije volele Srbiju i sa kakvom pozrtvovanoscu se borile za nju. Slava im!!! Danas je vrhunski podvig sto pre prodati neki deo njenih bogatstava,naravno radi "sveopsteg napretka".

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja