Аутор: Зоран Ђорђевић Коментари 18.06.2026 у 20:00 Бунтовник без разлога Млади данас излазе пред институције тражећи одговорност, док њихови родитељи код куће страхују да ће им деца платити цену туђих амбиција Коментари 21.05.2026 у 20:00 Хладна будућност топлих заблуда Постоји једна врста политичке топлоте која народу кратко прија, а државу дугорочно разара Коментари 16.04.2026 у 20:00 Између није правац У миру сви могу да тргују. У миру сви могу да разговарају са свима. У миру и неодлучност уме да личи на софистицираност Коментари 21.03.2026 у 20:00 Kако се у доба вештачке истине брани људска част Најопаснија промена нашег времена није то што се свет убрзао, већ то што је изгубио сведоке Коментари 21.02.2026 у 21:00 Досада као отпор: тајна дисциплина слободног човека Постоји један грех нашег времена који нико не признаје: бојимо се празнине Коментари 17.01.2026 у 20:00 Мир у сефу времена „Ако је 2026. година ’победе’, онда смо већ изгубили: време је да спор закључамо у сеф, а животе извучемо из ровова.” Коментари 20.12.2025 у 20:00 Друштво се лечи тачношћу Не, не недостаје нам информација, недостаје нам миран ослонац у којем информација постаје знање, а знање одлука Коментари 22.11.2025 у 22:00 Мали мозак моћи: између оданости и послушности Постоје речи које у политици звуче племенито, а троше се брже него ситан новац: пријатељство, поверење, оданост, поштење Коментари 18.10.2025 у 20:00 О правди, неправди и нади једног обичног човека Постоји тренутак у дану кад се, између јутарње кафе и вечерњих вести, човек запита: Где смо то стигли и куда идемо? Није то питање политике, него душе. Јер све што нас данас боли – неправда, себичност, похлепа, заборав, није само последица одлука власти, већ и огледало нас самих. Ја, иако сам био министар, данас о свему размишљам као обичан човек који гледа Србију из свог дворишта, с надом да ће неко данас пружити руку уместо прста и упалити светло тамо где други гасе наду. Наша земља је много пута у историји била на раскршћу. И готово увек смо бирали тежи пут, не само зато што смо храбри, већ зато што нисмо умели другачије. Србија је као стари брод: носи се с таласима, шкрипи, али не тоне. Ипак, сваки пут када помислим да смо научили лекцију из прошлости, видим како понављамо исте