Петак, 12.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.73	117.38
	101.13	101.74	101.43
	127.07	127.83	127.45

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Мирослав Лазански

Колумнисти

20.03.2016 у 09:40

Кад ордени говоре

Да бисте схватили неки рат, или неку војну операцију, понекад је довољно анализирати одликоване припаднике оружаних снага. Ко су, на којим су функцијама, из којих команди и јединица долазе и где се налазе те команде и јединице. Већ и ти подаци могу дати делимичну слику неког рата и начина употребе борбених снага. У Грегоријанској дворани Великог кремаљског дворца председник Русије и главнокомандујући Владимир Путин одликовао је 17 припадника руских оружаних снага, који су се ових дана вратили из Сирије. Том приликом руски председник је нагласио „да ако буде потребно Русија може појачати своје снаге у Сирији за два часа, као и да је операција до сада коштала око 500 милиона долара, што је све из ставке за редовну обуку и вежбе текућег војног буџета“. Путин је истовремено нагласио да

Свет

15.03.2016 у 22:05

Какво повлачење из Сирије

Одлука председника Владимира Путина да руска војска почиње са повлачењем свог контингента из Сирије више је дипломатска порука и политички маркетинг него реалан војни план. Иако руски председник објашњава ову одлуку „испуњењем циља”, ситуација на терену далеко је од оствареног. Наиме, Исламска држава још није поражена, Алепо није заузет, сиријско-турска граница није затворена. Истина, руска је авијација својим ефикасним бомбардовањем очувала сиријског председника у Дамаску, дала је пуну подршку сиријској копненој војсци да напредује на неколико фронтова, али су копнене снаге Сирије некако споро напредовале. Ослобађале су неке виталне саобраћајнице, па их онда опет губиле. Са друге стране, Москва је још у септембру прошле године своју ваздушну кампању у Сирији ограничила на три до

Свет

13.03.2016 у 22:00

Ракета из пакета

Како се могло догодити да две ракете, по свему судећи америчке, типа АГМ-114 „хелфајер”, буду укрцане у контејнер на редовном лету „Ер Србије” из Бејрута за Београд? Како је могуће да те ракете у Бејруту буду декларисане као макете, а на аеродрому у Београду се испостави да имају бојеве главе? Ко је стварни пошиљалац ракетног пакета из Бејрута, а ко стварна адреса примаоца, која држава и који град? Одговори на та питања објасниће целу причу око ракета у авиону „Ер Србије”. Пројектил АГМ-114 је производ америчке компаније „Локид Мартин”, деценијама су у наоружању америчке и британске војске, као и армија многих држава на Блиском истоку. То је противоклопна ракета високе прецизности, крајњег домета од осам километара и пробија сваки оклоп еквивалента од метар панцирног челика. Ракета се

Колумнисти

13.03.2016 у 09:15

Има рата, нема рата

„Спремајте се за рат”, изјавио је пре неколико дана оснивач приватне обавештајне агенције „Стратфор” Џорџ Фридман. Наиме, он сматра „да се у сваком столећу дешава системски рат, јер сваки међународни систем има и судбинске недостатке”. По речима Фридмана, у данашњем свету нестабилности у први план избијају регионалне силе као што су Јапан, Пољска и Турска, па он очекује и поморски рат између Јапана и САД. То каже оснивач ЦИА у сенци, а све донедавно је Јапан називао „непотопљивим носачем авиона Америке”. Или Џорџ Фридман само успешно експлоатише одређене страхове? Или жели да нас подсети на не тако далеку прошлост: неки нови економски крах, нова депресија, неки нови Хитлер... Заправо, приче о трећем светском рату трају још од 1945. и као тескобно обележје времена у којем живимо.

Колумнисти

06.03.2016 у 09:05

Криза јужног крила НАТО-а

„Било би корисно сести за сто и поновно размотрити припадништво Турске организацији НАТО”, изјавио је у августу 1987. тадашњи турски председник Кенан Еврен. Еврен је био бесан због резолуције Европског парламента у којој се Турска осуђује због става према Курдима и Јерменима, па је у свом говору изнео прикривену претњу која је у седишту НАТО-а дочекана прилично хладнокрвно. Јер, Турској је потребан НАТО, као што ни јужно крило НАТО-а не може без Турске. Од тада су прошле године, односи Турске са Америком и НАТО-ом пролазили су кроз различите фазе, питање односа Турске и Грчке стално оптерећује јужни бок НАТО-а, а сада је дошла и криза односа између Турске и Русије. Односно, може ли се Турска одлучити за самосталну војну конфронтацију с Русијом и како би у таквој ситуацији реаговали САД

Теме недеље.

29.02.2016 у 09:15

Атомске бомбе чувају мир

Великог светског рата између САД и Русије неће бити, јер нуклеарни паритет чува светски мир. Заправо, и Руси и Американци су свесни да било који оружани сукоб између њих – наравно не кад је у питању инцидент с рушењем овог, или оног, авиона, чега је било и у време Хладног рата – дакле сваки конвенционалан сукоб, може ескалирати у тактички, па онда и у стратешки нуклеарни рат. Практично то изгледа овако – дође до директног или посредног оружаног сукоба неке чланице НАТО-а с Русијом. Русија, као војно јача, стиче предност, НАТО је у дилеми да ли да притекне у помоћ својој чланици.

Колумнисти

28.02.2016 у 08:15

Како се праве докази

Које доказе Вашингтон може да понуди Београду а да јавност Србије поверује како амерички авиони заиста нису убили двоје претходно отетих српских држављана у Либији? Наиме, ако Пентагон тврди да су српскe таоцe претходно убили отмичари, па су онда накнадно пребачени и подметнути на место које је бомбардовала америчка авијација, таква теза има безброј лоших места. Да ли су то отмичари унапред знали коју ће локацију бомбардовати Американци, па су пребацили већ убијене српске држављане на то место? И шта би тиме отмичари добили? Двоје мање, или више, отетих и убијених људи у Либији, да неће то можда побољшати, или смањити „углед” отмичара-терориста? Или су терористи-отмичари одмах кад су чули да су амерички авиони бомбардовали околину Сабрате пожурили да убију наше држављане и онда их

Уводник

22.02.2016 у 22:28

Слађана

Слађану Станковић и Јовицу Степића лично сам познавао. Током моје три посете Либији у време рата 2011. године Слађану сам упознао у амбасади Србије, пили смо заједно кафу, омогућила ми је да ратне извештаје за „Политику” шаљем са компјутера у амбасади, јер интернета на другим местима у Триполију није било. Била је рачунополагач амбасаде, врло поверљива и одговорна особа у ситуацији где је наш војни изасланик, после првих борби, отишао „на саветовање” у Београд и више се никада није вратио. А Слађана је остала усред рата... Била је дивна особа, увек се благо смешила, некако меланхолично весела. Једноставно храбра жена. У то време наших људи је било доста у Либији, од грађевинаца до медицинског особља, амбасада је радила на њиховој заштити, а свако ко је хтео кући то му је било и

Колумнисти

21.02.2016 у 08:15

Вештина балансирања

Тешка срца и са болом у души морам да признам и обзнаним свим читаоцима „Политике”, који су тражили да се изјасним, како се Споразум између владе Србије и НАТО-а за подршку и набавке, НСПО, искључиво односи на област сарадње у логистичкој подршци, што је све побројано у члану 2. овог споразума. Такође, са одређеним весељем истичем да сумњиви споразум није извршног карактера, већ подразумева у члану 3 да ће се за конкретну сарадњу, под условом да постоји обострани интерес, морати склапати конкретни уговори. Што значи да ће сваки пуковник Џон из НАТО-а морати да нашем заставнику Жики предочи конкретан уговор о конкретној сарадњи пре него што завири у неко наше војно складиште, које дужи заставник Жика. Стигматизовани споразум ствара и оквир у којем Србија унапређује логистичку

Колумнисти

14.02.2016 у 08:15

Касно се сетили

Србија је послала протестну ноту Хашком трибуналу. Касно? Или, боље икад него никад? Или, ко је поставио оне људе у средњовековним црно-црвеним одорама, који се клањају по три четири пута једни другима, да суде Србима у Хагу? Истина не само Србима, али ипак претежно Србима. Који после серијски умиру у хашком притвору. Кажу да је те судије поставио Савет безбедности УН у време када је у Кремљу столовао весељак, који се није либио да и припит попут мечке јавно заигра пред западним спонзорима његове тадашње државе. „Ко је заправо поставио Немце за судије народима?”, љутио се у 12. веку енглески схоластичар Џоан Салсбери због светског поретка који су Немци смишљали. Огорчење овог Енглеза ишло је на рачун цара Фридриха Барбаросе, јер је овај претендовао на сва овлашћења, јер је сазивао

Претходна Следећа

Почетна / Мирослав Лазански

12.06.2026 у 12:30

Станковићева сеча у најави

12.06.2026 у 12:23

Компаније користе ВИ да смање трошкове и отпусте хиљаде радника

12.06.2026 у 12:20

У Мркоњић Граду обележене 34 године од убиства полицајаца у Шебезима код Лисковице

12.06.2026 у 12:20

Преминуо култни британски уметник Дејвид Хокни

12.06.2026 у 12:17

Фландрија издваја 10 милиона евра за развој вештачке интелигенције у образовању

12.06.2026 у 12:12

Савет безбедности УН разматра мандат тужиоца Сержа Брамерца