Utorak, 09.06.2026.

Kursna lista

	Kup.	Prod.	Sred.
	117.03	117.73	117.38
	101.45	102.06	101.75
	127.32	128.08	127.7

Digitalne čitulje

Digitalno izdanje

Autor: Miroslav Lazanski

Kolumnisti

20.03.2016 u 09:40

Kad ordeni govore

Da biste shvatili neki rat, ili neku vojnu operaciju, ponekad je dovoljno analizirati odlikovane pripadnike oružanih snaga. Ko su, na kojim su funkcijama, iz kojih komandi i jedinica dolaze i gde se nalaze te komande i jedinice. Već i ti podaci mogu dati delimičnu sliku nekog rata i načina upotrebe borbenih snaga. U Gregorijanskoj dvorani Velikog kremaljskog dvorca predsednik Rusije i glavnokomandujući Vladimir Putin odlikovao je 17 pripadnika ruskih oružanih snaga, koji su se ovih dana vratili iz Sirije. Tom prilikom ruski predsednik je naglasio „da ako bude potrebno Rusija može pojačati svoje snage u Siriji za dva časa, kao i da je operacija do sada koštala oko 500 miliona dolara, što je sve iz stavke za redovnu obuku i vežbe tekućeg vojnog budžeta“. Putin je istovremeno naglasio da

Svet

15.03.2016 u 22:05

Kakvo povlačenje iz Sirije

Odluka predsednika Vladimira Putina da ruska vojska počinje sa povlačenjem svog kontingenta iz Sirije više je diplomatska poruka i politički marketing nego realan vojni plan. Iako ruski predsednik objašnjava ovu odluku „ispunjenjem cilja”, situacija na terenu daleko je od ostvarenog. Naime, Islamska država još nije poražena, Alepo nije zauzet, sirijsko-turska granica nije zatvorena. Istina, ruska je avijacija svojim efikasnim bombardovanjem očuvala sirijskog predsednika u Damasku, dala je punu podršku sirijskoj kopnenoj vojsci da napreduje na nekoliko frontova, ali su kopnene snage Sirije nekako sporo napredovale. Oslobađale su neke vitalne saobraćajnice, pa ih onda opet gubile. Sa druge strane, Moskva je još u septembru prošle godine svoju vazdušnu kampanju u Siriji ograničila na tri do

Svet

13.03.2016 u 22:00

Raketa iz paketa

Kako se moglo dogoditi da dve rakete, po svemu sudeći američke, tipa AGM-114 „helfajer”, budu ukrcane u kontejner na redovnom letu „Er Srbije” iz Bejruta za Beograd? Kako je moguće da te rakete u Bejrutu budu deklarisane kao makete, a na aerodromu u Beogradu se ispostavi da imaju bojeve glave? Ko je stvarni pošiljalac raketnog paketa iz Bejruta, a ko stvarna adresa primaoca, koja država i koji grad? Odgovori na ta pitanja objasniće celu priču oko raketa u avionu „Er Srbije”. Projektil AGM-114 je proizvod američke kompanije „Lokid Martin”, decenijama su u naoružanju američke i britanske vojske, kao i armija mnogih država na Bliskom istoku. To je protivoklopna raketa visoke preciznosti, krajnjeg dometa od osam kilometara i probija svaki oklop ekvivalenta od metar pancirnog čelika. Raketa

Kolumnisti

13.03.2016 u 09:15

Ima rata, nema rata

„Spremajte se za rat”, izjavio je pre nekoliko dana osnivač privatne obaveštajne agencije „Stratfor” Džordž Fridman. Naime, on smatra „da se u svakom stoleću dešava sistemski rat, jer svaki međunarodni sistem ima i sudbinske nedostatke”. Po rečima Fridmana, u današnjem svetu nestabilnosti u prvi plan izbijaju regionalne sile kao što su Japan, Poljska i Turska, pa on očekuje i pomorski rat između Japana i SAD. To kaže osnivač CIA u senci, a sve donedavno je Japan nazivao „nepotopljivim nosačem aviona Amerike”. Ili Džordž Fridman samo uspešno eksploatiše određene strahove? Ili želi da nas podseti na ne tako daleku prošlost: neki novi ekonomski krah, nova depresija, neki novi Hitler... Zapravo, priče o trećem svetskom ratu traju još od 1945. i kao teskobno obeležje vremena u kojem

Kolumnisti

06.03.2016 u 09:05

Kriza južnog krila NATO-a

„Bilo bi korisno sesti za sto i ponovno razmotriti pripadništvo Turske organizaciji NATO”, izjavio je u avgustu 1987. tadašnji turski predsednik Kenan Evren. Evren je bio besan zbog rezolucije Evropskog parlamenta u kojoj se Turska osuđuje zbog stava prema Kurdima i Jermenima, pa je u svom govoru izneo prikrivenu pretnju koja je u sedištu NATO-a dočekana prilično hladnokrvno. Jer, Turskoj je potreban NATO, kao što ni južno krilo NATO-a ne može bez Turske. Od tada su prošle godine, odnosi Turske sa Amerikom i NATO-om prolazili su kroz različite faze, pitanje odnosa Turske i Grčke stalno opterećuje južni bok NATO-a, a sada je došla i kriza odnosa između Turske i Rusije. Odnosno, može li se Turska odlučiti za samostalnu vojnu konfrontaciju s Rusijom i kako bi u takvoj situaciji reagovali SAD

Teme nedelje.

29.02.2016 u 09:15

Atomske bombe čuvaju mir

Velikog svetskog rata između SAD i Rusije neće biti, jer nuklearni paritet čuva svetski mir. Zapravo, i Rusi i Amerikanci su svesni da bilo koji oružani sukob između njih – naravno ne kad je u pitanju incident s rušenjem ovog, ili onog, aviona, čega je bilo i u vreme Hladnog rata – dakle svaki konvencionalan sukob, može eskalirati u taktički, pa onda i u strateški nuklearni rat. Praktično to izgleda ovako – dođe do direktnog ili posrednog oružanog sukoba neke članice NATO-a s Rusijom. Rusija, kao vojno jača, stiče prednost, NATO je u dilemi da li da pritekne u pomoć svojoj članici.

Kolumnisti

28.02.2016 u 08:15

Kako se prave dokazi

Koje dokaze Vašington može da ponudi Beogradu a da javnost Srbije poveruje kako američki avioni zaista nisu ubili dvoje prethodno otetih srpskih državljana u Libiji? Naime, ako Pentagon tvrdi da su srpske taoce prethodno ubili otmičari, pa su onda naknadno prebačeni i podmetnuti na mesto koje je bombardovala američka avijacija, takva teza ima bezbroj loših mesta. Da li su to otmičari unapred znali koju će lokaciju bombardovati Amerikanci, pa su prebacili već ubijene srpske državljane na to mesto? I šta bi time otmičari dobili? Dvoje manje, ili više, otetih i ubijenih ljudi u Libiji, da neće to možda poboljšati, ili smanjiti „ugled” otmičara-terorista? Ili su teroristi-otmičari odmah kad su čuli da su američki avioni bombardovali okolinu Sabrate požurili da ubiju naše državljane i onda ih

Uvodnik

22.02.2016 u 22:28

Slađana

Slađanu Stanković i Jovicu Stepića lično sam poznavao. Tokom moje tri posete Libiji u vreme rata 2011. godine Slađanu sam upoznao u ambasadi Srbije, pili smo zajedno kafu, omogućila mi je da ratne izveštaje za „Politiku” šaljem sa kompjutera u ambasadi, jer interneta na drugim mestima u Tripoliju nije bilo. Bila je računopolagač ambasade, vrlo poverljiva i odgovorna osoba u situaciji gde je naš vojni izaslanik, posle prvih borbi, otišao „na savetovanje” u Beograd i više se nikada nije vratio. A Slađana je ostala usred rata... Bila je divna osoba, uvek se blago smešila, nekako melanholično vesela. Jednostavno hrabra žena. U to vreme naših ljudi je bilo dosta u Libiji, od građevinaca do medicinskog osoblja, ambasada je radila na njihovoj zaštiti, a svako ko je hteo kući to mu je bilo i

Kolumnisti

21.02.2016 u 08:15

Veština balansiranja

Teška srca i sa bolom u duši moram da priznam i obznanim svim čitaocima „Politike”, koji su tražili da se izjasnim, kako se Sporazum između vlade Srbije i NATO-a za podršku i nabavke, NSPO, isključivo odnosi na oblast saradnje u logističkoj podršci, što je sve pobrojano u članu 2. ovog sporazuma. Takođe, sa određenim veseljem ističem da sumnjivi sporazum nije izvršnog karaktera, već podrazumeva u članu 3 da će se za konkretnu saradnju, pod uslovom da postoji obostrani interes, morati sklapati konkretni ugovori. Što znači da će svaki pukovnik Džon iz NATO-a morati da našem zastavniku Žiki predoči konkretan ugovor o konkretnoj saradnji pre nego što zaviri u neko naše vojno skladište, koje duži zastavnik Žika. Stigmatizovani sporazum stvara i okvir u kojem Srbija unapređuje logističku

Kolumnisti

14.02.2016 u 08:15

Kasno se setili

Srbija je poslala protestnu notu Haškom tribunalu. Kasno? Ili, bolje ikad nego nikad? Ili, ko je postavio one ljude u srednjovekovnim crno-crvenim odorama, koji se klanjaju po tri četiri puta jedni drugima, da sude Srbima u Hagu? Istina ne samo Srbima, ali ipak pretežno Srbima. Koji posle serijski umiru u haškom pritvoru. Kažu da je te sudije postavio Savet bezbednosti UN u vreme kada je u Kremlju stolovao veseljak, koji se nije libio da i pripit poput mečke javno zaigra pred zapadnim sponzorima njegove tadašnje države. „Ko je zapravo postavio Nemce za sudije narodima?”, ljutio se u 12. veku engleski sholastičar Džoan Salsberi zbog svetskog poretka koji su Nemci smišljali. Ogorčenje ovog Engleza išlo je na račun cara Fridriha Barbarose, jer je ovaj pretendovao na sva ovlašćenja, jer je sazivao

Prethodna Sledeća

Početna / Miroslav Lazanski

09.06.2026 u 08:21

Galovej: Rusofobija je stari britanski politički refleks

09.06.2026 u 08:12

Iran odgovorio Albaniji: optužbe o hibridnom ratu su smešne

09.06.2026 u 08:06

Kineski izvoz u SAD u padu, razmena sa EU u snažnom rastu

09.06.2026 u 08:04

Vens: Interesi SAD na prvom mestu u odnosima sa Iranom

09.06.2026 u 07:58

Raste broj žrtava zemljotresa na Filipinima

09.06.2026 u 07:54

Opozicija u Jermeniji najavljuje osporavanje izbora