Четвртак, 11.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.02	117.73	117.37
	101.32	101.93	101.62
	126.88	127.64	127.26

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Милан Шкулић

Колумнисти

28.06.2017 у 09:00

Нулта толеранција и Санадер за пример

Суочени са неким кривичним делима која узнемиравају јавност, било због своје учесталости, било услед рефлексија у масовним медијима, неки политичари и јавне личности, па и „ангажовани грађани“, често посежу за фразом о „нултој толеранцији“ у односу на такве деликте и њихове учиниоце. Најчешће се у том контексту говори о корупцији, али и о насиљу у породици, кривичним делима против полне слободе, злочинима из мржње итд. У правној држави бесмислено je говорити о „нултој толеранцији“ у односу на било које кривично дело за које се гони по службеној дужности, јер је у односу на такве деликте јавни тужилац дужан да покрене кривични поступак увек када постоје правно ваљани докази и процесно релевантан степен сумње. Јавни тужилац ће водити истрагу или усмеравати полицију у предистражном

Колумнисти

11.05.2017 у 09:00

Окидач Вокер

Опет се огласио Вилијaм Вокер, познат по открићу „масакра” у селу Рачак, који је послужио као „окидач” за агресију на СРЈ. ,,Велики хуманиста” постаје лобиста. Сада се залаже за „велику Албанију”. Вреди се подсетити догађаја који још једном потврђује да је „истина прва жртва рата”. То ће поново осветлити лик и дело „миротворца” Вокера. У селу Рачак је 15. јануара 1999. дошло до сукоба наоружаних Албанаца са српском полицијом. Погинуло је четрдесетак Албанаца, који углавном нису били у униформи. Терористи најчешће и не носе униформе, а сви Албанци у Рачку су имали топлу вишеслојну одећу, велики број њих и истоветне војничке чизме. Рачак је био окружен рововима. Ту jе био један од штабова тзв. ОВК, а у селу су пронађене велике количине оружја и муниције. Мисија ОЕБС-а на Косову и

Колумнисти

27.03.2017 у 09:00

Фалсификовање геноцида

Македонији један сусед оспорава име, други негира нацију, а трећи малигно настоји да се избори да једна бројна национална мањина постане државотворни чинилац и потенцијални „гробар“ македонске државности. Македонци углавном реагују „пропагандно-козметички“. Скопље су препунили историјским споменицима, почев од својих неспорних националних хероја, попут Питу Гулиа и Гоце Делчева, па до Филипа Македонског и Александра Великог. Македонска политичка, па и научна „елита“ често и на Србију гледа подозриво, иако Србија Македонију признаје под тим именом, не негира постојање македонске нације и реално је најбољи македонски комшија. Разлози су историјски. Србији се замера што је Македонце ослободила од турске окупације у Првом балканском рату, да би их и сама „окупирала“, а заборавља се да су

Колумнисти

22.02.2017 у 12:00

Ко тебе извињењем, ти њега ревизијом

Међународни суд правде је пресудио 2007. да Србија није крива за геноцид у БиХ, нити је помагала у извршењу злочина, а да извесну одговорност сноси зато што није учинила све што је могла да спречи геноцид. Оваква одлука је разочарала део власти у Сарајеву, мада ни Србија није имала разлога за одушевљење, јер иако је у тешким околностима избегла тежу судску заблуду и осуду која би била крајње неправична, веома је проблематично и то што јој се пребацује да није спречила геноцид, када се, на пример, зна да је велики број Муслимана из Сребренице спас нашао управо бекством преко Дрине у Ср Бранећи се у Хагу, Србија је оспоравала и квалификацију злочина у Сребреници, позивајући се и на ставове неких светски признатих стручњака за међународно кривично право попут професора Вилијама

Колумнисти

10.02.2017 у 08:15

Мигранти и криминалитет – поуке једног немачког случаја

Бежећи од ратова, али и економске беде, милиони миграната, од којих већина нису класичне избеглице, хрле у Европу. Многи су настрадали у морским таласима, а више од милион миграната је своје трајно или привремено уточиште нашло у „обећаној земљи“. Тај „мигрантски рај“ је примарно Немачка која је суочена с хуманитарном катастрофом мега размера исказала тежњу да буде „шампион“ у заштити људских права. Додуше, из неких изјава немачких званичника провејавао је и став да је пријем великог броја младих радно способних људи шанса за снажну немачку привреду, увек „гладну“ нове радне снаге. Неки немачки правници и социолози мигрантско питање посматрају и као својеврсни „социјални експеримент“. Као и сваки експеримент, и овај може да успе или да не успе, али је питање које су његове

Коментари

17.11.2016 у 08:15

Злочин негирања злочина

Већ дуго траје рад на изменама Кривичног законика Србије. Почело се са идејом о променама у вези с неким кривичним делима против привреде, а у финишу израде Нацрта закона о изменама и допунама Кривичног законика унесене су велике новине у погледу кривичних дела против полне слободе. Ово је изазвало велику пажњу јавности, а понеко се забринуо да то ствара могућност кривичне одговорности и због „масног вица“. Сада, суочени с Предлогом Закона о изменама и допунама Кривичног законика, чини се да потпуно неочекивано расту потенцијали вербалних деликата у нашем будућем законодавству. Наиме, у предлогу новела нашло се и једно потпуно ново кривично дело. Ради се о кривичном делу „оспоравања геноцида и других тешких кривичних дела против човечности“, које се у предлогу дефинише као један од

Колумнисти

05.10.2016 у 09:05

Бело мучење

Човек је стваралачко биће. Способност размишљања, машта и моћ креације су основни чиниоци развоја човечанства. Точак, полуга, барут, динамит, електрична и атомска енергија, разноврсна средства превоза, антибиотици и вакцине, као и многи други проналасци, производи су људског интелекта и рада. Биће које размишља и које ствара је, нажалост, често и веома деструктивно, па и садистичко. Људи су кроз историју стварали и разноврсне начине систематског наношења бола и патње другим људским бићима. Некада су за то имали и законско покриће, као у време када је у многим кривичним поступцима тортура била легално и легитимно доказно средство и када су сами законодавци прописивали како треба мучити окривљеног да би се од њега изнудило признање. То је било време када су истина у кривичном поступку и

Колумнисти

07.09.2016 у 08:15

Шпијуни међу нама

Државе некада настоје да открију тајне других земаља, било да су оне актуелни, било потенцијални супарници, а некада чак и када се ради о државама које се званично сматрају „пријатељима“, јер давно је речено да се политика међународних односа, по правилу, не заснива на пријатељству, већ на интересима. Систематско и планско откривање виталних тајни друге државе своди се на шпијунажу, а заштита од ње се огледа у контраобавештајним активностима. Шпијунажа је кривично дело које постоји када се тајни војни, економски или службени подаци или документа саопште, предају или учине доступним страној држави, страној организацији или лицу које им служи. За овај основни облик шпијунаже код нас је прописана казна затвора од три до 15 година. Теже казне су прописане за теже облике шпијунаже, попут

Коментари

24.07.2016 у 09:00

Mоћ и немоћ казне

Начелно се сматра да казна мора одговарати злочину. Што је теже кривично дело, то учиниоца треба теже казнити. Првобитно кривично право темељило се на принципу „талиона”, познатом као „око за око” и „зуб за зуб”. Иако су таква архаична правила одавно одбачена у савременом кривичном праву, и данас се јавност често пита да ли учинилац који је бескрупулозно одузео туђи живот, заслужује да и сам живи. Кад би се грађани референдумски изјашњавали, а нарочито ако би такав референдум био одржан након неког тешког злочина, попут силовања и убиства детета, извесно је да би убедљива већина код нас подржала поновно увођење смртне казне. Слично је и у другим државама. Некада је смртна казна и пут затирања политичких противника. Турски председник Ердоган каже да, након неуспелог војног пуча,

Коментари

21.06.2016 у 08:05

Судијама се за пресуду не суди

Јавност је понекад збуњена супротним ставовима виших и нижих судова, а нарочито када „последњу реч“ да Врховни касациони суд, којом констатује „непоправљиву“ грешку нижег суда. Која је сврха констатовања да је учињена грешка, ако опстаје на њој заснована пресуда? Ради се о односу два важна начела и давању предности једном од њих. Прво је начело забране поновног суђења, а друго је начело истине. Уставом и Закоником о кривичном поступку прописано је да нико не може бити гоњен за кривично дело за које је одлуком суда правноснажно ослобођен или осуђен, за које је оптужба правноснажно одбијена или је поступак правноснажно обустављен. Овакав начин регулисања начела ne bis in idem је шири и у односу на међународно право, јер и Међународни пакт о грађанским и политичким правима, као и Европска

Претходна Следећа

1
2
3
4
5
6
7

Почетна / Милан Шкулић

11.06.2026 у 17:06

Холандија: више особа повређено када је ауто ударио у бициклисте

11.06.2026 у 16:57

Фолксваген смањује број радника у Немачкој

11.06.2026 у 16:56

Селаковић потписао уговор о обнови Дома културе у Сивцу

11.06.2026 у 16:55

Додик: Српски народ се мора ослањати на православне и традиционалне вредности

11.06.2026 у 16:53

Београдска филхармонија: видовдански концерт под вођством виолинисте Сретена Крстића

11.06.2026 у 16:52

Козарев: Дипломатија је данас сложенија и захтевнија него икада