Фалсификовање геноцида
Македонији један сусед оспорава име, други негира нацију, а трећи малигно настоји да се избори да једна бројна национална мањина постане државотворни чинилац и потенцијални „гробар“ македонске државности. Македонци углавном реагују „пропагандно-козметички“. Скопље су препунили историјским споменицима, почев од својих неспорних националних хероја, попут Питу Гулиа и Гоце Делчева, па до Филипа Македонског и Александра Великог.
Македонска политичка, па и научна „елита“ често и на Србију гледа подозриво, иако Србија Македонију признаје под тим именом, не негира постојање македонске нације и реално је најбољи македонски комшија. Разлози су историјски. Србији се замера што је Македонце ослободила од турске окупације у Првом балканском рату, да би их и сама „окупирала“, а заборавља се да су садашње македонске границе суштински омеђене српским бајонетима. Иако је црква одвојена од државе, од Србије се очекује и „немогућа мисија“ приморавања Српске православне цркве на признање аутокефалности „Македонске православне цркве“.
Професор Правног факултета Универзитета у Београду
ЦЕО ТЕКСТ САМО У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


