Политика Online

Куп.	Прод.	Сред.
117.03	117.74	117.38
100.74	101.35	101.05
127	127.77	127.38

18.11.2017 у 22:00

Оно што се неким новинским кућама и новинарима протекле недеље и званично догодило у САД и Руској Федерацији, да морају да се региструју као страни агенти – искусили су новинари широм света на својој кожи много раније, а „наши” још од почетка деведесетих година прошлог века у ратовима који су погодили Балкан. Тада је почело да важи правило: кажи ми за кога радиш, на којој си страни, и рећи ћу ти да ли си објективан новинар. Врховни ауторитет је била нека трећа – нама је деловала као натприродна – сила, која се у последњих неколико година, а нарочито после победе Доналда Трампа – спустила нешто ниже на скали инферналне разорности. Не толико по утицају на животе

Свет

10.11.2017 у 16:11

Трамп и Путин: Срдачно руковање без разговора

Сусрете током првог дана самита држава Азијско-пацифичке економске сарадње у Вијетнаму бацила су у засенак медијска нагађања око тога да ли ће Доналд Трамп и Владимир Путин „налетети један на другог и рећи здраво”. Неизвесност је трајала све до гала вечере и групног фотографисања, када су Трамп и Путин стајали један до другог, руковали се и разменили неколико куртоазних речи, али, ако је веровати Путиновом портпаролу Дмитрију Пескову – нису разговарали.

Свет

05.11.2017 у 22:00

Како је Макрон поцепао Вишеградску четворку

Вишеградска четворка се вероватно неће распасти, јер је од свог оснивања 1991. године имала различите периоде активности и нивое сагласности, али се може рећи да је Емануел Макрон као „свеж” председник успео да подели блок од око 65 милиона људи. Да је пукла сагласност између Мађарске, Пољске, Чешке и Словачке, сведочи и отказани самит Вишеградске четворке, који је увек био прилика да се Бриселу покаже да постоје државе које држе до чврсте линије националног суверенитета, барем у областима у којима су имале право да задрже тај суверенитет. Најболнији жуљ у бриселској ципели представљала је одлука уједињене и истрајне Вишеградске групе да неће прихватити

Свет

01.11.2017 у 22:00

Пентагон сакупља руски ДНК

Све док руски председник Владимир Путин није у понедељак рекао да неко широм Руске Федерације прикупља узорке ткива различитих етничких група, и то у нејасне сврхе – у јавности се није превише придавала пажња летошњој вести да је на сајту Министарства одбране САД објављен позив за куповину генетских узорака становника Русије европског порекла. При томе је на сајту наведено да влада неће признати генетске узорке из Украјине. Вест је звучала толико застрашујуће, с обзиром на актере и последице, да су медији углавном избегли да се позабаве њоме. Међутим, у уторак смо од портпарола Кремља Дмитрија Пескова сазнали да су руске обавештајне службе регистровале те активности и да је о томе обавештен руски председник.

Свет

27.10.2017 у 22:00

Твитер: Русија – понуда која се не одбија

Да ли постоје дубоке предрасуде према Руској Федерацији или су Руси постали толико вешти да утичу на много ствари у свету, па и на избор америчког председника – више није важно. Ствари су отишле много даље, а руска пропаганда је постала само повод за економске, војне и политичке кораке које Запад повлачи према званичној Москви. Глобална друштвена мрежа „Твитер” у четвртак је забранила рекламе са налога руских медија РТ и Спутњик као одговор на „закључке америчких обавештајних служби да су ти медији покушали да шире лажне информације током председничких избора у САД 2016. године”. У четвртак је компанија „Твитер” саопштила да није лако донела одлуку о забрани реклама и нагласила да ова два руска медија и даље имају дозволу да користе платформу.

Свет

23.10.2017 у 22:00

Чешки Трамп се препоручује Бриселу

Чешки милијардер Андреј Бабиш који је победник парламентарних избора са освојених скоро 30 одсто гласова добиће мандат за састав владе, али му предстоји борба да приволи неколико од осталих осам парламентарних странака да уђу с њим у коалицију и направе владу. Како у западним медијима о њему преовлађују оцене да је популиста и тајкун против кога је покренут процес због злоупотребе европских фондова за рачун његовог прехрамбеног холдинга, Бабишева победа је представљена као сумрак демократије. Зато се једна од његових првих изјава у изборној ноћи односила на отварање врата кроз која би у његову владу могле да уђу странке прихватљиве Бриселу. Иако „чешки Трамп”, како га зову, никада није рекао да би Чешка могла да напусти ЕУ, чак је у предизборним месецима говорио да неће бити

Међународни преглед

14.10.2017 у 22:03

Иран је нова Северна Кореја

Одлука америчког председника Доналда Трампа да не потврди међународни споразум са Ираном узнемирила је цео свет, па чак и америчке партнере, ако се изузме израелски премијер Бенјамин Нетанијаху. Он је честитао Трампу на храброј одлуци да се супротстави „најистакнутијем терористичком режиму”. Толико одушевљење са својим премијером није чак поделио ни израелски министар задужен за обавештајне послове Јисраел Кац, који је коментаришући Трампову одлуку рекао да је она „веома значајна”, а на питање новинара израелске телевизије да ли мисли да после те одлуке постоји ризик од рата, одговорио је: „Апсолутно да“. Потом је изговорио реченицу из наслова и додао: „Видимо куда ствари иду”.

Свет

13.10.2017 у 22:00

Учите украјински да бисте имали једнаке шансе

Председник Украјине Петро Порошенко намеран је по сваку цену да одбрани свој закон о образовању којим је предвиђено да образовна настава може да се спроводи само на украјинском као службеном језику, а да предавања на језицима националних мањина остану доступна само у нижим разредима основне школе. То значи да ће се од петог разреда основне школе, у средњим школама и на факултетима настава изводити само на украјинском језику. Генерални секретар Савета Европе Тробјорн Јагланд прошле недеље је у ауторском тексту на бриселском порталу „ЕУ обсервер” бираним речима писао о томе да су у ЕУ питања језика мањина деликатна питања и да украјински закон „хода по танкој жици”. Он је подржао Порошенков гест што је закон послао Савету Европе на увид и навео да је то добра прилика да се „заједнички

Свет

09.10.2017 у 22:00

Ноћ у којој је Каталонија добила и изгубила независност

Још је неизвесно да ли ће на седници каталонски парламент прогласити независност после референдума, како је то најавио каталонски лидер Карлес Пуђдемонт. Медији тврде да каталонски политички врх помало оклева да прогласи независност и да су међу њима наступиле поделе изазване опречним ставовима. За такву ситуацију нису одговорни само масовни протести за очување заједничке државе који су последњих дана одржани у Барселони и Мадриду. Осим великог притиска униониста на улицама и снажних претњи администрације ЕУ из Брисела, данашњи каталонски лидери на својим плећима носе терет чињенице да је Каталонија до сада четири пута проглашавала независност и да није успела да је очува. У својој дугој историји није успела да задржи државност ни по цену проливене крви. Факсимил

Свет

22.09.2017 у 22:00

Плави шлемови у Донбасу – попуштају санкције Москви

Разговори о мандату мировних снага УН у источној Украјини одвијају се интензивно, али далеко од очију јавности, а руска страна је у последња два дана почела да шаље сигнале да је спремна да размотри и „друга решења”. Откако су САД и Украјина у понедељак одбили да учествују у раду на руској резолуцији која се бави мандатом „плавих шлемова” у Донбасу, руски представници у УН су с осталим државама наставили рад на предлогу да мировњаци буду уведени у Донбас као снаге које би штитиле посматраче ОЕБС-а. Украјински председник Петро Порошенко је још много раније тражио да мировњаци УН буду послати у Украјину, а на Ист риверу већ постоји резолуција владе у Кијеву

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Аутор: Биљана Митриновић Рашевић