Плави шлемови у Донбасу – попуштају санкције Москви

Додан импулс је уследио после телефонског разговора на ту тему руског председника Владимира Путина и немачке канцеларке Ангеле Меркел и њеног коментара да је Путинова иницијатива интересантна, али да она сматра да би посматрачи требало да буду распоређени на целој територији Донбаса.

У предлогу Украјине и САД суштина је у томе да би „плави шлемови” требало да буду распоређени на деловима руско-украјинске границе које не контролише влада у Кијеву. Портпарол председника Русије Дмитриј Песков, међутим, изнео је јуче непромењен став да би „мисија УН у Украјини могла да осигурава безбедност ОЕБС-а, али да нема говора о њеном распоређивању на руско-украјинској граници”. Он је ипак, као и портпаролка Министарства спољних послова Марија Захарова пре два дана, отворио врата и за друге варијанте.

У разговору са новинарима Песков је јуче инсистирао на томе да мировњаци треба да „најпре реализују своје функције на линији раздвајања”. На питање да ли мандат мисије ОЕБС-а подразумева посете различитим деловима Украјине, укључујући и границу са Русијом, Песков је, према Спутњику, рекао: „Да, несумњиво, ради се о обезбеђењу мисије ОЕБС-а тамо где се они тиме баве.”

Иако је нагласио да није у питању распоређивање мисије на руско-украјинској граници, из изјава портпарола може се наслутити да ће мировњаци пратити посматраче ОЕБС-а који надгледају спровођење мировног споразума ма где се они буду налазили, само што то неће бити названо распоређивањем или стационирањем мировњака УН на граници.

„Ради се о томе да је распоређивање неких мисија на граници јасно прописано Минским споразумом, а то би (распоређивање обезбеђења мисије УН на руско-украјинској граници) било у супротности са Минским споразумом”, објаснио је портпарол Кремља. У четвртак је и Захарова рекла да постојећи руски нацрт резолуције на коме се ради са партнерима у УН „није у супротности са постојећим споразумима”.

Оно што је на почетку иницијативе био један од мање важних услова – да представници Доњецке и Луганске самопроглашене републике треба да учествују у договору, сада је постало један од важнијих руских услова за постизање споразума о мандату мировњака.

Песков је јуче нагласио да је „најважније да сваки модалитет рада неких мисија подлеже договору сукобљених страна, односно Кијева и непризнатих република Донбаса”.

Два дана раније, говорећи на министарском састанку Савета безбедности УН о мировним операцијама, министар спољних послова Сергеј Лавров је подсетио на прво начело делатности „плавих шлемова”: да они могу да буду распоређени само уз сагласност сукобљених страна. Иначе, пре него што је за говорницу иступио Лавров, потпредседник САД Мајк Пенс и председник Украјине Петро Порошенко су напустили салу министарског заседања СБ УН о мировним операцијама.

Уз спремност на „разумне уступке”, коју су постепено обелодањивали руски портпароли, а што је била реакција на жестоке протесте Кијева и Вашингтона, руско министарство спољних послова је јасно дефинисало и услове под којима је Москва спремна на договор. „Неприхватљиви су покушаји жигосања Русије као агресора у том сукобу”, објаснио је Песков коментаришући наводе који стижу из Кијева, а које је оценио као неприхватљиве.

Немачка је и даље спремна за „нови почетак” у политици постепеног укидања санкција ЕУ Русији. У интервјуу „Магдебургер фолкштимеу”, објављеном у уторак који је пренела немачка редакција Спутњика, Габријел је рекао да је руском председнику предложио да на пола године у Донбас пошаље мировну мисију УН.

„Сада су Руси отшкринули врата, не можемо поново да их залупимо, него покушавамо да их отворимо још”, рекао је Габријел и заложио се да се седне и разговара о мандату „плавих шлемова”. „Када дође до трајног мира, требало би постепено почети укидати санкције Русији и помоћи Украјини да поново изгради Донбас”, рекао је немачки министар спољних послова и нагласио да је нереално очекивати да се читав мировни споразум из Минска спроведе пре него што се укину санкције.