Plavi šlemovi u Donbasu – popuštaju sankcije Moskvi

Dodan impuls je usledio posle telefonskog razgovora na tu temu ruskog predsednika Vladimira Putina i nemačke kancelarke Angele Merkel i njenog komentara da je Putinova inicijativa interesantna, ali da ona smatra da bi posmatrači trebalo da budu raspoređeni na celoj teritoriji Donbasa.

U predlogu Ukrajine i SAD suština je u tome da bi „plavi šlemovi” trebalo da budu raspoređeni na delovima rusko-ukrajinske granice koje ne kontroliše vlada u Kijevu. Portparol predsednika Rusije Dmitrij Peskov, međutim, izneo je juče nepromenjen stav da bi „misija UN u Ukrajini mogla da osigurava bezbednost OEBS-a, ali da nema govora o njenom raspoređivanju na rusko-ukrajinskoj granici”. On je ipak, kao i portparolka Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova pre dva dana, otvorio vrata i za druge varijante.

U razgovoru sa novinarima Peskov je juče insistirao na tome da mirovnjaci treba da „najpre realizuju svoje funkcije na liniji razdvajanja”. Na pitanje da li mandat misije OEBS-a podrazumeva posete različitim delovima Ukrajine, uključujući i granicu sa Rusijom, Peskov je, prema Sputnjiku, rekao: „Da, nesumnjivo, radi se o obezbeđenju misije OEBS-a tamo gde se oni time bave.”

Iako je naglasio da nije u pitanju raspoređivanje misije na rusko-ukrajinskoj granici, iz izjava portparola može se naslutiti da će mirovnjaci pratiti posmatrače OEBS-a koji nadgledaju sprovođenje mirovnog sporazuma ma gde se oni budu nalazili, samo što to neće biti nazvano raspoređivanjem ili stacioniranjem mirovnjaka UN na granici.

„Radi se o tome da je raspoređivanje nekih misija na granici jasno propisano Minskim sporazumom, a to bi (raspoređivanje obezbeđenja misije UN na rusko-ukrajinskoj granici) bilo u suprotnosti sa Minskim sporazumom”, objasnio je portparol Kremlja. U četvrtak je i Zaharova rekla da postojeći ruski nacrt rezolucije na kome se radi sa partnerima u UN „nije u suprotnosti sa postojećim sporazumima”.

Ono što je na početku inicijative bio jedan od manje važnih uslova – da predstavnici Donjecke i Luganske samoproglašene republike treba da učestvuju u dogovoru, sada je postalo jedan od važnijih ruskih uslova za postizanje sporazuma o mandatu mirovnjaka.

Peskov je juče naglasio da je „najvažnije da svaki modalitet rada nekih misija podleže dogovoru sukobljenih strana, odnosno Kijeva i nepriznatih republika Donbasa”.

Dva dana ranije, govoreći na ministarskom sastanku Saveta bezbednosti UN o mirovnim operacijama, ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov je podsetio na prvo načelo delatnosti „plavih šlemova”: da oni mogu da budu raspoređeni samo uz saglasnost sukobljenih strana. Inače, pre nego što je za govornicu istupio Lavrov, potpredsednik SAD Majk Pens i predsednik Ukrajine Petro Porošenko su napustili salu ministarskog zasedanja SB UN o mirovnim operacijama.

Uz spremnost na „razumne ustupke”, koju su postepeno obelodanjivali ruski portparoli, a što je bila reakcija na žestoke proteste Kijeva i Vašingtona, rusko ministarstvo spoljnih poslova je jasno definisalo i uslove pod kojima je Moskva spremna na dogovor. „Neprihvatljivi su pokušaji žigosanja Rusije kao agresora u tom sukobu”, objasnio je Peskov komentarišući navode koji stižu iz Kijeva, a koje je ocenio kao neprihvatljive.

Nemačka je i dalje spremna za „novi početak” u politici postepenog ukidanja sankcija EU Rusiji. U intervjuu „Magdeburger folkštimeu”, objavljenom u utorak koji je prenela nemačka redakcija Sputnjika, Gabrijel je rekao da je ruskom predsedniku predložio da na pola godine u Donbas pošalje mirovnu misiju UN.

„Sada su Rusi otškrinuli vrata, ne možemo ponovo da ih zalupimo, nego pokušavamo da ih otvorimo još”, rekao je Gabrijel i založio se da se sedne i razgovara o mandatu „plavih šlemova”. „Kada dođe do trajnog mira, trebalo bi postepeno početi ukidati sankcije Rusiji i pomoći Ukrajini da ponovo izgradi Donbas”, rekao je nemački ministar spoljnih poslova i naglasio da je nerealno očekivati da se čitav mirovni sporazum iz Minska sprovede pre nego što se ukinu sankcije.