Среда, 10.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.04	117.74	117.39
	101.37	101.98	101.67
	127.16	127.93	127.54

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Владимир Вулетић

Колумнисти

15.04.2016 у 08:15

Изборна слагалица

Судећи према анкетама, седам странака/коалиција (не рачунајући мањинске) има шансу да уђе у нови парламент. Да ли ће тако бити, зависи од воље бирача на коју, осим лидера, непосредних интереса и медија, утицај имају и поруке које се шаљу током кампање. На основу порука могуће је извести закључке о идеологији странака, али и о непосредним страначким циљевима. Већ и летимичан поглед сведочи да ниједна странка/коалиција не наступа са чисто идеолошких позиција. То значи да ни у једном случају не постоји чврста веза између прокламоване визије будућности, кључног противника и циљне групе. Чак и оне странке које јасно истичу неки идеолошки елемент по правилу се обраћају недефинисаном мноштву, а не специфичној групи која би била заинтересована за реализацију њихове визије. У том смислу,

Колумнисти

18.03.2016 у 08:15

Тиранија тренутка

Обиље информација којима смо свакодневно бомбардовани доприноси утиску да смо добро информисани. Један британски социолог је, почетком деведесетих година прошлог века – док још није било ни интернета, приметио да је сваки сељак данас боље информисан од председника било које владе пре сто година. Но, добра информисаност не значи нужно да боље познајемо свет који нас окружује. Један шведски аутор је десетак година касније проницљиво приметио да обиље информација није довело до боље обавештености, већ до веће збуњености становништва. Живимо у време када нашим поступцима управља фрагментирана мисао, а не целовита замисао. Због тога се све чешће дешава да на проблеме реагујемо тек када се појаве. Тада њихово решавање постане обично немогуће или веома скупо. Изнова нас изненађују догађаји

Колумнисти

19.02.2016 у 08:15

Да се Власи не досете

Одбијање земаља такозване Вишеградске групе (Пољска, Чешка, Словачка, Мађарска) да прихвате план Немачке о распоређивању избеглица по систему квота може се посматрати кроз неколико димензија. Најистакнутија, али чини се најмање важна јесте она која се непосредно тиче саме ствари. Наиме, изузев Пољске, остале земље, због своје величине и економске снаге, не би биле посебно погођене системом квота. Зато је необична несразмера између дипломатске активности тих земаља и тежине проблема против кога се боре. Несклад је посебно приметан у случају Словачке која би, са својих пет и по милиона становника, била међу најмање оптерећеним земљама. Но, упркос томе, међу најгласнијим противницима немачке иницијативе су словачки премијер Фицо и министар иностраних послова Лајчак, који слови за јаког

Полемика

14.02.2016 у 08:15

Широм затворених очију

Поводом текста Избори – мишљење и певање, од 10. фебруара С Ђорђем Вукадиновићем волим да полемишем јер је, упркос свему, доступан рационалним разлозима. Отклон који је направио од своје почетне позиције уверио ме је да има смисла да поново одговорим. Елем, то што ни једном речју није оспорио кључни аргумент због кога сматрам да избори нису у интересу владајуће странке значи да га је прихватио. Истовремено, макар и са невољном релативизацијом, прихватио је и два кључна „државотворна” аргумента због којих сматрам да је званична верзија логичнија од његове. Оно што драгом колеги, рекао бих, ствара суштинску препреку да у потпуности напусти своју првобитну тезу (што га не би учинило ни мање ни више антивладиним или провладиним аналитичарем) јесте то што не разликује термине „учврстити”

Колумнисти

05.02.2016 у 09:05

Лењо мишљење

Најбољи начин да се интелектуална лењост преточи у надмоћ јесте етикетирање. Тај модел се понајвише користи у свакодневној комуникацији и политичким расправама. У интелектуалној дебати, међутим, он је знатно ређи. Чак и када се међусобно не слажу, људи од пера поштују своје саговорнике и труде се да њихове тезе оспоре емпиријски утемељеним и логички заснованим исказима. То је најважнији разлог што имам много другова међу људима с којима не делим исте вредности и визије о будућности Србије. Заправо, аргументи које противници користе најбољи су начин да се испита и појача сопствено становиште. Наравно, постоји и друга могућност, а то је етикетирање особе с чијим се аргументима спори. Ако се етикетирање успешно спроведе, онда за све који не желе да се идентификују с етикетираним његови

Колумнисти

22.01.2016 у 08:15

Маневарски простор

Најважнија тема ове недеље у Србији су ванредни парламентарни избори. С тим у вези, највише пажње привукло је питање зашто се премијер одлучио за изборе у ситуацији кад владајућа странка има натполовичну већину у парламенту? Званично објашњење јесте да је влади потребан пун мандат како би Србија могла да уђе у ЕУ до 2020. године. Да би се то остварило нужне су тешке реформе и наставак бриселског дијалога, а за то је потребна недвосмислена подршка грађана. Но, за поједине коментаторе политичких збивања, попут Ђорђа Вукадиновића, ово објашњење је нелогично, а као главни аргумент наводе то што је и у садашњој ситуацији влада имала парламентарну подршку довољну да изведе све потребне резове и реформе. Због тога ову одлуку тумаче као демагошки маневар срачунат на добијање још једног

Колумнисти

25.12.2015 у 08:15

Србија у савезу

Догађај који је, када је о Србији реч, обележио 2015. годину јесте отварање поглавља у преговорима са ЕУ. У овој години било је још много значајних догађаја, али чињеница да су грађани, који су изнели промене 2000, на овај чекали петнаест година чини га посебним. Но, упркос томе, утисак је да реакције јавности нису адекватно одразиле значај тог чина. То је посебно упадљиво ако се има у виду да је неупоредиво више енергије утрошено у тумачење разних дневнополитичких догађаја као што је, на пример, изјава уредника једног таблоида о државном удару. Но, ако се изузме често низак ниво јавне дебате, односно њено спуштање на таблоидну раван, разлоге недовољне заинтересованости за овај епохални догађај треба тражити и у отвореним питањима која протеклих година прате процес придруживања Србије

Колумнисти

04.12.2015 у 08:15

Поповић каквог познајем више не постоји

Избеглице су важна тема. О њој би имали шта да кажу они који се залажу за њихов прихват, као и они који се томе противе, наравно, под условом да у дебати користе логички исправне и истините исказе. У тексту „Лаж и мимикрија” показао сам како г. Ненад Поповић своје закључке о избеглицама изводи на основу неистина. Нажалост, у свом одговору на тај текст („Европа какву познајемо више не постоји”, од 1.децембра) наставља у истом маниру. Пошто је бесмислено полемисати са квазипатриотским паролама и личним дисквалификацијама, остаје ми само да укажем на још један низ нетачних исказа. Прво, у једној реченици износи две неистине, када пише: „Тврди Вулетић да сам параноик јер сматрам да у групама избеглица… има и потенцијалних терориста.” Истина је да сам написао да Поповић износи „параноичан

Колумнисти

27.11.2015 у 08:15

Доктрина шока

Недељом ујутро обично читам онлајн издања новина и вести које ми привуку пажњу на интернет порталима. Ове недеље, међутим, пажњу ми није привукла ниједна вест. Уместо тога, привукла ме је листа наслова на једном од портала. Од укупно двадесет наслова у инфо-рубрици, у шеснаест је бар једна кључна реч имала катастрофично значење. Ево их редом: горела икона; напади; страх; терориста; жртва; узбуна; црна рачуница; мучење; експлозија – погинула деца; подигнута полиција; драма; шок; убијена жена; шпијун; стравични напад; велика пљачка. Два наслова била су неутрална, док су само два имала позитивну конотацију. Оба су упућивала на догађаје из животињског света у којима су главни јунаци једна дивља свиња и једна пума. Све у свему када јутро почне са 80 одсто негативних информација мале су

Полемика

25.11.2015 у 08:15

Лаж и мимикрија

Господина Ненада Поповића познајем као пристојног човека, а осведочио сам се да много тога зна о свету транснационалних корпорација и да закључке базира на чињеницама. Шта се десило у међувремену па је позитивно знање заменио нагађањима, тешко је рећи. Зато ћу се прихватити лакшег посла и показати неоснованост његових брига и премиса из којих извлачи погрешне закључке и морално спорне предлоге („Политика”, 18. новембра). Прва Поповићева брига је да ће се у Србији, уместо српске, створити исламска војска. Ту бригу која у даљем тексту постаје премиса, из недокучивог разлога, доводи у везу са смањењем бројног стања српске војске. Бројност свих армија које користе савремено наоружање се смањује, али то нема никакве везе са стварањем исламских војски на њиховом тлу. Пример је реформа руских

Претходна Следећа

Почетна / Владимир Вулетић

09.06.2026 у 23:52

Венс: Споразум са Ираном наредних недеља или месеци, пре новембра

09.06.2026 у 23:42

Гарибабади: Амерички нацрт резолуције о ИАЕА покушава спере одговорност са агресора

09.06.2026 у 23:40

Мађар: Нећемо толерисати двоструке стандарде у процесу проширења ЕУ

09.06.2026 у 23:29

Трамп: Иран оборио амерички војни хеликоптер

09.06.2026 у 23:29

Расмусен: Европској унији је потребна стратегија „мир кроз снагу“ према Русији

09.06.2026 у 23:25

ОХЦХР: Хамас и палестинска полиција чинили злочине над Палестинаца