Уторак, 28.07.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.07	117.78	117.43
	102.99	103.61	103.3
	125.68	126.44	126.06

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Владимир Вулетић

Колумнисти

08.07.2016 у 08:15

НАТО на крилима „брегзита“

Излазак Велике Британије из ЕУ могао би представљати епохалан догађај. Мада то буди асоцијације на отцепљење Словеније од СФРЈ, треба имати у виду да је глобални контекст сада другачији. У то време економија је цветала, а нови светски поредак био је референтни политички оквир. Русија је била на коленима, а Кина се тек помаљала као див на хоризонту. Данашњи свет је, осим с глобалном економском кризом, суочен и са захтевима за очување тј. прерасподелу глобалне политичке моћи. Као реакција на „брегзит”, у ЕУ ће истовремено ојачати два противречна процеса. С једне стране, еврофедералисти вршиће притисак ка дубљој и чвршћој интеграцији ЕУ. С друге стране, јачаће захтеви за новим референдумима. У том смислу, може се очекивати да ће према чланицама, али и ка земљама кандидатима, јачати

Колумнисти

10.06.2016 у 08:15

Савамала, разум и предрасуде

Интернетом кружи интересантан друштвени експеримент у којем се од пролазника у светским метрополама тражи да коментаришу делове текста из Библије. Ситуација је експериментална јер се хришћанска Света књига налази у омоту Курана, па испитаници верују да им се представљају делови исламске веронауке. Укратко, након што им се прочитају неки делови из Светог писма о прељуби и хомосексуалности, од испитаника се очекује да искажу асоцијације на то што су чули, затим се тражи да упореде Куран и Библију, да би им се на крају поставило питање треба ли књиге попут Курана забранити. Неки фини, либерално васпитани људи, с неверицом и гнушањем слушају делове текста у којима се пропагирају свирепе казне за прељубнице и хомосексуалце. Њихове прве асоцијације су да је то грозно, невероватно и страшно.

Колумнисти

13.05.2016 у 08:30

Демократски дефицит и његови тумачи

Једно је извесно, за демократију (полиархију) није добро када било која странка има многоструко већу моћ од својих опонената. Но, управо је то, након априлских избора, ситуација у Србији. Поставља се питање шта је довело до таквог распореда политичких снага. На опозиционом спектру политичке сцене развила су се три приступа тумачењу изборних резултата. Према првом, посреди је изборна крађа којом је прекројена изборна воља грађана. Друга теза негира стварност тврдњом да је Вучић данас слабији него пре избора. Најзад, трећи приступ упућује на пристрасност у медијској сфери која обликује свест и вољу бирача. Свака од ових теза заслужује сумаран критички осврт. Теза о изборној крађи у супротности је са оценама свих међународних и домаћих посматрача и са чињеницом да на изборним местима,

Колумнисти

15.04.2016 у 08:15

Изборна слагалица

Судећи према анкетама, седам странака/коалиција (не рачунајући мањинске) има шансу да уђе у нови парламент. Да ли ће тако бити, зависи од воље бирача на коју, осим лидера, непосредних интереса и медија, утицај имају и поруке које се шаљу током кампање. На основу порука могуће је извести закључке о идеологији странака, али и о непосредним страначким циљевима. Већ и летимичан поглед сведочи да ниједна странка/коалиција не наступа са чисто идеолошких позиција. То значи да ни у једном случају не постоји чврста веза између прокламоване визије будућности, кључног противника и циљне групе. Чак и оне странке које јасно истичу неки идеолошки елемент по правилу се обраћају недефинисаном мноштву, а не специфичној групи која би била заинтересована за реализацију њихове визије. У том смислу,

Колумнисти

18.03.2016 у 08:15

Тиранија тренутка

Обиље информација којима смо свакодневно бомбардовани доприноси утиску да смо добро информисани. Један британски социолог је, почетком деведесетих година прошлог века – док још није било ни интернета, приметио да је сваки сељак данас боље информисан од председника било које владе пре сто година. Но, добра информисаност не значи нужно да боље познајемо свет који нас окружује. Један шведски аутор је десетак година касније проницљиво приметио да обиље информација није довело до боље обавештености, већ до веће збуњености становништва. Живимо у време када нашим поступцима управља фрагментирана мисао, а не целовита замисао. Због тога се све чешће дешава да на проблеме реагујемо тек када се појаве. Тада њихово решавање постане обично немогуће или веома скупо. Изнова нас изненађују догађаји

Колумнисти

19.02.2016 у 08:15

Да се Власи не досете

Одбијање земаља такозване Вишеградске групе (Пољска, Чешка, Словачка, Мађарска) да прихвате план Немачке о распоређивању избеглица по систему квота може се посматрати кроз неколико димензија. Најистакнутија, али чини се најмање важна јесте она која се непосредно тиче саме ствари. Наиме, изузев Пољске, остале земље, због своје величине и економске снаге, не би биле посебно погођене системом квота. Зато је необична несразмера између дипломатске активности тих земаља и тежине проблема против кога се боре. Несклад је посебно приметан у случају Словачке која би, са својих пет и по милиона становника, била међу најмање оптерећеним земљама. Но, упркос томе, међу најгласнијим противницима немачке иницијативе су словачки премијер Фицо и министар иностраних послова Лајчак, који слови за јаког

Полемика

14.02.2016 у 08:15

Широм затворених очију

Поводом текста Избори – мишљење и певање, од 10. фебруара С Ђорђем Вукадиновићем волим да полемишем јер је, упркос свему, доступан рационалним разлозима. Отклон који је направио од своје почетне позиције уверио ме је да има смисла да поново одговорим. Елем, то што ни једном речју није оспорио кључни аргумент због кога сматрам да избори нису у интересу владајуће странке значи да га је прихватио. Истовремено, макар и са невољном релативизацијом, прихватио је и два кључна „државотворна” аргумента због којих сматрам да је званична верзија логичнија од његове. Оно што драгом колеги, рекао бих, ствара суштинску препреку да у потпуности напусти своју првобитну тезу (што га не би учинило ни мање ни више антивладиним или провладиним аналитичарем) јесте то што не разликује термине „учврстити”

Колумнисти

05.02.2016 у 09:05

Лењо мишљење

Најбољи начин да се интелектуална лењост преточи у надмоћ јесте етикетирање. Тај модел се понајвише користи у свакодневној комуникацији и политичким расправама. У интелектуалној дебати, међутим, он је знатно ређи. Чак и када се међусобно не слажу, људи од пера поштују своје саговорнике и труде се да њихове тезе оспоре емпиријски утемељеним и логички заснованим исказима. То је најважнији разлог што имам много другова међу људима с којима не делим исте вредности и визије о будућности Србије. Заправо, аргументи које противници користе најбољи су начин да се испита и појача сопствено становиште. Наравно, постоји и друга могућност, а то је етикетирање особе с чијим се аргументима спори. Ако се етикетирање успешно спроведе, онда за све који не желе да се идентификују с етикетираним његови

Колумнисти

22.01.2016 у 08:15

Маневарски простор

Најважнија тема ове недеље у Србији су ванредни парламентарни избори. С тим у вези, највише пажње привукло је питање зашто се премијер одлучио за изборе у ситуацији кад владајућа странка има натполовичну већину у парламенту? Званично објашњење јесте да је влади потребан пун мандат како би Србија могла да уђе у ЕУ до 2020. године. Да би се то остварило нужне су тешке реформе и наставак бриселског дијалога, а за то је потребна недвосмислена подршка грађана. Но, за поједине коментаторе политичких збивања, попут Ђорђа Вукадиновића, ово објашњење је нелогично, а као главни аргумент наводе то што је и у садашњој ситуацији влада имала парламентарну подршку довољну да изведе све потребне резове и реформе. Због тога ову одлуку тумаче као демагошки маневар срачунат на добијање још једног

Колумнисти

25.12.2015 у 08:15

Србија у савезу

Догађај који је, када је о Србији реч, обележио 2015. годину јесте отварање поглавља у преговорима са ЕУ. У овој години било је још много значајних догађаја, али чињеница да су грађани, који су изнели промене 2000, на овај чекали петнаест година чини га посебним. Но, упркос томе, утисак је да реакције јавности нису адекватно одразиле значај тог чина. То је посебно упадљиво ако се има у виду да је неупоредиво више енергије утрошено у тумачење разних дневнополитичких догађаја као што је, на пример, изјава уредника једног таблоида о државном удару. Но, ако се изузме често низак ниво јавне дебате, односно њено спуштање на таблоидну раван, разлоге недовољне заинтересованости за овај епохални догађај треба тражити и у отвореним питањима која протеклих година прате процес придруживања Србије

Претходна Следећа

Почетна / Владимир Вулетић

28.07.2026 у 12:01

Уручено 55 субвенција мајкама за куповину прве некретнине по основу рођења детета

28.07.2026 у 11:59

Беслаћ: Мере НБС о олакшицама за отплату кредита значајне и за дужнике и за банке

28.07.2026 у 11:56

Вујић: Претње убиством не смеју постати прихватљив облик комуникације

28.07.2026 у 11:54

„Канал плус” улаже 980 милиона евра у француску и европску кинематографију

28.07.2026 у 11:50

Преносна батерија се запалила у авиону, нема повређених

28.07.2026 у 11:49

Линта: Геноцид у Гаравицама био је део усташког плана за уништење Срба