Среда, 10.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.73	117.38
	101.33	101.94	101.63
	126.77	127.54	127.16

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Бранко Радун

Полемика

08.02.2017 у 08:15

Чији ли си, Јеремићу Вуче?

Поводом текста „Прикривање истине о Косову”, „Политика”, 31. јануара На мој текст о Вуку Јеремићу „Маркетиншки умерени патриота” није одговорио Јеремић већ је то учинио Никола Јовановић. Прво сам помислио да ће то бити размена аргумената с човеком који је присутан у нашим медијима као аналитичар, а онда сам прочитао да је он директор ЦИРСД, а то је Јеремићева НВО у којој је Јовановић ангажован. Стога је његов текст заправо Јеремићев одговор који је срочио или потписао његов сарадник. Иначе тај „персонализовани” одговор ми је и сам Јеремић лично најавио кроз боксерски сленг о проналажењу „стаклене браде”. Неће ми бити први пут да полемишем с моћним политичарима директно или посредно преко својих „директора”. Са самим Јеремићем сам полемисао и пре десетак година кад је био

Колумнисти

28.01.2017 у 09:15

Маркетиншки „умерени патриота”

Већ крајем 2008. почео сам се бавити феноменом Јеремић с тезом да је реч о политичкој травестији која је покушавала да у политичком имиџу искомбинује „светско, а наше“. Касније сам текстом „Пројекат Јеремић“ и тезом о Јеремићу као стратешки смишљеном пројекту за будућег председника Србије започео расправу у којој је учествовало више аналитичара и „медијских посленика“, између тада прорежимских, који су неговали „патриотски имиџ“ младог министра, попут Вукадиновића и Антонића, с једне, и оних који су га оспоравали, с друге стране. У Србији није ретка појава да је медијска слика различита од реалности, али је у случају Јеремића она готово супротна. Тако је он од јапијевског и пронатовског кадра преко ноћи постао „патриотско лице“ Тадићевог режима, да би после његове пропасти

Коментари

25.01.2017 у 08:15

Јакшић – у прилог Ђукановићу

Повод за овај коментар је текст „Експлозивни молебан” Бошка Јакшића, у коме је аутор успео да сублимира титоистичку политичку подобност с либералном политичком коректношћу, а све на штету Срба. Јакшић се окомио на митрополита Амфилохија испаљујући многобројне отровне стрелице: од наводно скандалозних речи на Ђинђићевој сахрани, преко оцене да је „предводник милитантног крила цркве” и да руши „секуларну државу”, па до стереотипа о „благосиљању убица” деведесетих. Шта је то у митрополитовом наступу потакло аутора „Политике” да овако рафално испуца дисквалификације које готово по правилу нису поткрепљене аргументима? Митрополит Амфилохије је у храму у беседи рекао да је црногорско „признање Косова издаја”, док Јакшић то пребацује на Србију па и да се тиме ни мање ни више него поткопава

Коментари

31.12.2016 у 09:15

Драматика председничких избора

На први поглед нема разлога за толику прашину која се подигла поводом председничких избора, јер они нису тако близу да би почела кампања, а не изгледају ни толико битно јер је власт концентрисана у Влади Србије која има више него комотну већину. Но очигледно да све није онако како изгледа. Прво, избори нису тако далеко, а још се не знају ни кључни кандидати власти и опозиције. Или, прецизније, можда се и знају кандидати, али није јасно кога ће ко подржати на тим изборима. Додатну пометњу ствара најава могућих парламентарних избора за које готово нико осим СНС-а није спреман. На крају, председнички избори нису без тежине јер иако не носе са собом „власт“, носе промену односа снага, а то пре или касније води и ка промени власти. У табору владајуће коалиције постоји дилема да ли ће Вучић

Коментари

03.12.2016 у 09:15

Да ли ће се Вучић кандидовати

Ово је питање на које би многи желели да знају одговор, а међу њима нарочито председнички кандидати. Како они прави, тако и они у покушају. Од чега зависи та одлука? Па као и све друго, и она зависи од више фактора, како интерних тако и екстерних, од којих ћемо издвојити неке. Пре свега зависи од процене шанси Томислава Николића да са Вучићевом подршком победи на председничким изборима. Ако Николић може да победи рецимо Шешеља или заједничког кандидата прозападне опозиције (нпр. Јеремића), онда он може бити неко на кога се вреди кладити. Вучић с правом не жели да кандидат којег он, СНС и коалициони партнери подрже изгуби изборе. Влада би наравно могла и даље несметано да функционише са више него комотном већином у парламенту, али би функционисање са председником који није „члан тима“

Коментари

05.11.2016 у 09:15

Трампова „победа” и Срби

Утисак је да ће Срби у САД већински гласати за Доналда Трампа јер им је алтернатива (Клинтонови) изузетно мрачна. Пре свега реч је о трауматичној прошлости у виду бомбардовања Србије 1999. и одузимања Косова, које уз „експеримент Дејтон” Клинтонови сматрају за своје кључно историјско „завештање”. Ни будућност с председницом Клинтон није за Србе светлија јер су демократе познато упориште муслиманског лобија, а нарочито албанског, те Срби и Србија не могу да се надају ничему позитивном. Повратак клинтоновске „екипе из деведесетих”, која је градила каријере на борби са „злим Србима”, с подршком на терену у виду Изетбеговића и ХДЗ, нама никако не улива спокој. С друге стране, Доналд Трамп је неисписани папир и велики знак питања, што се пре свега односи на његову политику на Балкану. Ако

Коментари

08.10.2016 у 09:22

Ердоган

Колико се Турска мења после неуспелог пуча и куда иде – питања су којим се баве многи у Европи и свету. Зашто је то битно? Турска је велика земља, са 90 милиона становника, са војним и безбедносним структурама од око 650.000 људи, са снажном економијом и изузетно битним геополитичким положајем „моста између Европе и Азије“. Економија Турске је у експанзији и извозно је оријентисана. Та земља има велику дијаспору од више од пет милиона људи, као и десетине милиона муслимана који њој гравитирају као својој „матици“. После неуспелог пуча Ердоган је учврстио власт и елиминисао опозицију у војсци, која од сада неће бити аутономни политички елемент који је Турску често гурао у пучеве и насилне промене власти. Но, оно што је битно јесте да се Ердоган обрачунао и са радикалнијим исламистима,

Коментари

20.09.2016 у 08:15

Радуловић насупрот Путину

Недавно је „Политика” пренела изводе из интервјуа руског председника Путина америчком „Блумбергу” у коме је он спочитавао Западу двоструке стандарде кад су у питању случајеви проглашења независности Косова и одвајања Крима од Украјине и присаједињења Русији. Путин је рекао да се у случају Крима, где је одржан референдум и где се већини становника Руса „воља народа (на Западу) не признаје”, док се на косовском примеру користи „воља народа” као довољан аргумент за признање сецесије. Путин је заправо поручио америчкој и светској јавности, а то свакако није први пут, да је са „Косовом” створен преседан по коме се олакшава сецесија, што је и Русија користила у случају „Крим”. Притом је сада, а и раније, говорио о разликама између та два случаја – на Криму је без рата одржан легалан и

Коментари

10.09.2016 у 09:05

Одустајање од референдума – одустајање од Српске

Позиција Републике Српске је јасна – председник, влада и скупштина су консензусом за референдум о праву Српске на свој Дан Републике, који је оспорио Уставни суд БиХ. Нешто што деценијама није било спорно и што проистиче из Дејтона, сада је оспорено. Референдум као демократско и народно изјашњавање је легитиман начин да се изрази став грађана Српске и српског народа као конститутивног. Заиста је тешко не реаговати ако вам неко оспори национални празник, у овом случају „рођендан Српске”, која је настала пре ратних дешавања. Ако се сада толерише укидање празника, следеће на реду може бити име Републике Српске, а то је већ и укидање ње саме као „ентитета”. То не би била ни сенка од дејтонске Српске. Они који оспоравају право Српске на референдум о овом питању говоре да је реч о политичкој

Полемика

31.08.2016 у 08:15

Јакшићева доктрина

Захвалио бих се Бошку Јакшићу на покушају да водимо пристојну и аргументовану полемику, што је код нас ретка појава. Јакшић иде и даље од тога па чак признаје да се у неким ставовима око спољне политике Србије слажемо. И то је, признајем, скоро па фер однос према тексту који желите да критикујете. Јакшић каже да се слаже да је успешна сарадња са Истоком и Западом несумњив српски интерес, али да у „Радуновој доктрини” недостаје фактор – време. Наиме, уколико се приближимо Европској унији (ЕУ) онда ћемо морати да своју спољну политику у већој мери ускладимо са европском или, српски речено, да уведемо санкције Русији. Око тога се, наравно, нећемо сложити, не стога што је Радун некакав емоционални русофил, а Јакшић заклети американофил, већ зато што то једноставно није наш национални и

Претходна Следећа

2
3
4
5
6
7
8
9
10

Почетна / Бранко Радун

10.06.2026 у 12:15

Песков: Напад на панораму у Севастопољу потврђује исправност Русије

10.06.2026 у 12:05

Потписано Писмо о намерама о сарадњи између Војводине и кинеске провинције Љаонинг

10.06.2026 у 12:04

Тужилац тражи максималне затворске казне због злочина у „Рибникару”

10.06.2026 у 12:03

Бивши шведски војник оптужен за шпијунажу у корист Русије

10.06.2026 у 12:02

Убијен мушкарац у Барселони, злочин извршен недалеко од станице полиције

10.06.2026 у 12:01

У Броду обележено 200 година Матице српске