Kup.	Prod.	Sred.
117.04	117.74	117.39
101.37	101.98	101.67
127.16	127.93	127.54

Polemika

08.02.2017 u 08:15

Čiji li si, Jeremiću Vuče?

Povodom teksta „Prikrivanje istine o Kosovu”, „Politika”, 31. januara Na moj tekst o Vuku Jeremiću „Marketinški umereni patriota” nije odgovorio Jeremić već je to učinio Nikola Jovanović. Prvo sam pomislio da će to biti razmena argumenata s čovekom koji je prisutan u našim medijima kao analitičar, a onda sam pročitao da je on direktor CIRSD, a to je Jeremićeva NVO u kojoj je Jovanović angažovan. Stoga je njegov tekst zapravo Jeremićev odgovor koji je sročio ili potpisao njegov saradnik. Inače taj „personalizovani” odgovor mi je i sam Jeremić lično najavio kroz bokserski sleng o pronalaženju „staklene brade”. Neće mi biti prvi put da polemišem s moćnim političarima direktno ili posredno preko svojih „direktora”. Sa samim Jeremićem sam polemisao i pre desetak godina kad je bio

Kolumnisti

28.01.2017 u 09:15

Marketinški „umereni patriota”

Već krajem 2008. počeo sam se baviti fenomenom Jeremić s tezom da je reč o političkoj travestiji koja je pokušavala da u političkom imidžu iskombinuje „svetsko, a naše“. Kasnije sam tekstom „Projekat Jeremić“ i tezom o Jeremiću kao strateški smišljenom projektu za budućeg predsednika Srbije započeo raspravu u kojoj je učestvovalo više analitičara i „medijskih poslenika“, između tada prorežimskih, koji su negovali „patriotski imidž“ mladog ministra, poput Vukadinovića i Antonića, s jedne, i onih koji su ga osporavali, s druge strane. U Srbiji nije retka pojava da je medijska slika različita od realnosti, ali je u slučaju Jeremića ona gotovo suprotna. Tako je on od japijevskog i pronatovskog kadra preko noći postao „patriotsko lice“ Tadićevog režima, da bi posle njegove

Komentari

25.01.2017 u 08:15

Jakšić – u prilog Đukanoviću

Povod za ovaj komentar je tekst „Eksplozivni moleban” Boška Jakšića, u kome je autor uspeo da sublimira titoističku političku podobnost s liberalnom političkom korektnošću, a sve na štetu Srba. Jakšić se okomio na mitropolita Amfilohija ispaljujući mnogobrojne otrovne strelice: od navodno skandaloznih reči na Đinđićevoj sahrani, preko ocene da je „predvodnik militantnog krila crkve” i da ruši „sekularnu državu”, pa do stereotipa o „blagosiljanju ubica” devedesetih. Šta je to u mitropolitovom nastupu potaklo autora „Politike” da ovako rafalno ispuca diskvalifikacije koje gotovo po pravilu nisu potkrepljene argumentima? Mitropolit Amfilohije je u hramu u besedi rekao da je crnogorsko „priznanje Kosova izdaja”, dok Jakšić to prebacuje na Srbiju pa i da se time ni manje ni više nego potkopava

Komentari

31.12.2016 u 09:15

Dramatika predsedničkih izbora

Na prvi pogled nema razloga za toliku prašinu koja se podigla povodom predsedničkih izbora, jer oni nisu tako blizu da bi počela kampanja, a ne izgledaju ni toliko bitno jer je vlast koncentrisana u Vladi Srbije koja ima više nego komotnu većinu. No očigledno da sve nije onako kako izgleda. Prvo, izbori nisu tako daleko, a još se ne znaju ni ključni kandidati vlasti i opozicije. Ili, preciznije, možda se i znaju kandidati, ali nije jasno koga će ko podržati na tim izborima. Dodatnu pometnju stvara najava mogućih parlamentarnih izbora za koje gotovo niko osim SNS-a nije spreman. Na kraju, predsednički izbori nisu bez težine jer iako ne nose sa sobom „vlast“, nose promenu odnosa snaga, a to pre ili kasnije vodi i ka promeni vlasti. U taboru vladajuće koalicije postoji dilema da li će

Komentari

03.12.2016 u 09:15

Da li će se Vučić kandidovati

Ovo je pitanje na koje bi mnogi želeli da znaju odgovor, a među njima naročito predsednički kandidati. Kako oni pravi, tako i oni u pokušaju. Od čega zavisi ta odluka? Pa kao i sve drugo, i ona zavisi od više faktora, kako internih tako i eksternih, od kojih ćemo izdvojiti neke. Pre svega zavisi od procene šansi Tomislava Nikolića da sa Vučićevom podrškom pobedi na predsedničkim izborima. Ako Nikolić može da pobedi recimo Šešelja ili zajedničkog kandidata prozapadne opozicije (npr. Jeremića), onda on može biti neko na koga se vredi kladiti. Vučić s pravom ne želi da kandidat kojeg on, SNS i koalicioni partneri podrže izgubi izbore. Vlada bi naravno mogla i dalje nesmetano da funkcioniše sa više nego komotnom većinom u parlamentu, ali bi funkcionisanje sa predsednikom koji nije „član tima“

Komentari

05.11.2016 u 09:15

Trampova „pobeda” i Srbi

Utisak je da će Srbi u SAD većinski glasati za Donalda Trampa jer im je alternativa (Klintonovi) izuzetno mračna. Pre svega reč je o traumatičnoj prošlosti u vidu bombardovanja Srbije 1999. i oduzimanja Kosova, koje uz „eksperiment Dejton” Klintonovi smatraju za svoje ključno istorijsko „zaveštanje”. Ni budućnost s predsednicom Klinton nije za Srbe svetlija jer su demokrate poznato uporište muslimanskog lobija, a naročito albanskog, te Srbi i Srbija ne mogu da se nadaju ničemu pozitivnom. Povratak klintonovske „ekipe iz devedesetih”, koja je gradila karijere na borbi sa „zlim Srbima”, s podrškom na terenu u vidu Izetbegovića i HDZ, nama nikako ne uliva spokoj. S druge strane, Donald Tramp je neispisani papir i veliki znak pitanja, što se pre svega odnosi na njegovu politiku na Balkanu.

Komentari

08.10.2016 u 09:22

Erdogan

Koliko se Turska menja posle neuspelog puča i kuda ide – pitanja su kojim se bave mnogi u Evropi i svetu. Zašto je to bitno? Turska je velika zemlja, sa 90 miliona stanovnika, sa vojnim i bezbednosnim strukturama od oko 650.000 ljudi, sa snažnom ekonomijom i izuzetno bitnim geopolitičkim položajem „mosta između Evrope i Azije“. Ekonomija Turske je u ekspanziji i izvozno je orijentisana. Ta zemlja ima veliku dijasporu od više od pet miliona ljudi, kao i desetine miliona muslimana koji njoj gravitiraju kao svojoj „matici“. Posle neuspelog puča Erdogan je učvrstio vlast i eliminisao opoziciju u vojsci, koja od sada neće biti autonomni politički element koji je Tursku često gurao u pučeve i nasilne promene vlasti. No, ono što je bitno jeste da se Erdogan obračunao i sa radikalnijim islamistima,

Komentari

20.09.2016 u 08:15

Radulović nasuprot Putinu

Nedavno je „Politika” prenela izvode iz intervjua ruskog predsednika Putina američkom „Blumbergu” u kome je on spočitavao Zapadu dvostruke standarde kad su u pitanju slučajevi proglašenja nezavisnosti Kosova i odvajanja Krima od Ukrajine i prisajedinjenja Rusiji. Putin je rekao da se u slučaju Krima, gde je održan referendum i gde se većini stanovnika Rusa „volja naroda (na Zapadu) ne priznaje”, dok se na kosovskom primeru koristi „volja naroda” kao dovoljan argument za priznanje secesije. Putin je zapravo poručio američkoj i svetskoj javnosti, a to svakako nije prvi put, da je sa „Kosovom” stvoren presedan po kome se olakšava secesija, što je i Rusija koristila u slučaju „Krim”. Pritom je sada, a i ranije, govorio o razlikama između ta dva slučaja – na Krimu je bez rata održan legalan i

Komentari

10.09.2016 u 09:05

Odustajanje od referenduma – odustajanje od Srpske

Pozicija Republike Srpske je jasna – predsednik, vlada i skupština su konsenzusom za referendum o pravu Srpske na svoj Dan Republike, koji je osporio Ustavni sud BiH. Nešto što decenijama nije bilo sporno i što proističe iz Dejtona, sada je osporeno. Referendum kao demokratsko i narodno izjašnjavanje je legitiman način da se izrazi stav građana Srpske i srpskog naroda kao konstitutivnog. Zaista je teško ne reagovati ako vam neko ospori nacionalni praznik, u ovom slučaju „rođendan Srpske”, koja je nastala pre ratnih dešavanja. Ako se sada toleriše ukidanje praznika, sledeće na redu može biti ime Republike Srpske, a to je već i ukidanje nje same kao „entiteta”. To ne bi bila ni senka od dejtonske Srpske. Oni koji osporavaju pravo Srpske na referendum o ovom pitanju govore da je reč o

Polemika

31.08.2016 u 08:15

Jakšićeva doktrina

Zahvalio bih se Bošku Jakšiću na pokušaju da vodimo pristojnu i argumentovanu polemiku, što je kod nas retka pojava. Jakšić ide i dalje od toga pa čak priznaje da se u nekim stavovima oko spoljne politike Srbije slažemo. I to je, priznajem, skoro pa fer odnos prema tekstu koji želite da kritikujete. Jakšić kaže da se slaže da je uspešna saradnja sa Istokom i Zapadom nesumnjiv srpski interes, ali da u „Radunovoj doktrini” nedostaje faktor – vreme. Naime, ukoliko se približimo Evropskoj uniji (EU) onda ćemo morati da svoju spoljnu politiku u većoj meri uskladimo sa evropskom ili, srpski rečeno, da uvedemo sankcije Rusiji. Oko toga se, naravno, nećemo složiti, ne stoga što je Radun nekakav emocionalni rusofil, a Jakšić zakleti amerikanofil, već zato što to jednostavno nije naš nacionalni

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Branko Radun