Уторак, 09.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа
Латиница
accessibility-tools
Politika logo
Дигиталне читуље Дигиталне читуље Дигитално издање Дигитално издање

Аутор: Бранислав Радивојша

Друштво
21.04.2018 у 22:00
У наставним програмима и природне непогоде
Од следеће школске године наши основци и средњошколци стицаће формално образовање о томе како да се заштите од природних непогода, како да их препознају и поступају у случају да су изложени природној опасности. Ђаци су основна знања о томе и до сада стицали у оквиру предмета Природа и друштво, али убудуће ће ово градиво бити саставни део новог наставног плана и програма за Географију за пети разред основне школе и први разред гимназије. Марко В. Милошевић, један од стручњака из Географског института САНУ који су радили на овим променама наставног плана, каже да оне неће повећати фонд часова географије, нити ће се у школама због тога запошљавати нови наставници, а ипак ће, кад је о природним непогодама реч, бити учињен значајан корак ка превенцији у овој области. Географски институт
Друштво
01.04.2018 у 22:00
Професори за катедром до седамдесете
Мно­ги су у Ср­би­ји с не­го­до­ва­њем при­хва­ти­ли про­ду­же­так ро­ка за од­ла­зак у ста­ро­сну пен­зи­ју са 60 на 65 го­ди­на, за раз­ли­ку од ве­ли­ког бро­ја про­фе­со­ра уни­вер­зи­те­та. Њи­ма је пре­ма ста­ром За­ко­ну о ви­со­ком обра­зо­ва­њу (2005) по­сле 65. го­ди­не рад­ни од­нос мо­гао да бу­де про­ду­жен до ис­те­ка школ­ске го­ди­не у ко­јој на­вр­ша­ва­ју 68 го­ди­на, а пре­ма но­вом за­ко­ну, из 2017, тај рок је 70 го­ди­на. Да­кле, про­фе­со­ри ће ра­ди­ти пу­них пет го­ди­на ду­же од оста­лог све­та, на­рав­но – ако су за то за­ин­те­ре­со­ва­ни и ако се с та­квом њи­хо­вом на­ме­ром са­гла­се фа­кул­тет­ске ко­ле­ге, ко­је тај­ним гла­са­њем на сед­ни­ци на­став­но-на­уч­ног ве­ћа о то­ме утвр­ђу­ју пред­лог.
Друштво
31.03.2018 у 22:00
Од ло­го­ра­ша Да­ха­уа до ве­ли­ког ма­те­ма­ти­ча­ра
Бо­го­љуб Стан­ко­вић је ака­де­мик СА­НУ са нај­ду­жим ста­жом у овој уста­но­ви. Ро­ђен је 1924, до­пи­сни је члан ака­де­ми­је од 1963, а ре­дов­ни од 1972. го­ди­не. Пре не­ко­ли­ко да­на био је гост на три­би­ни Га­ле­ри­је на­у­ке и тех­ни­ке ака­де­ми­је и oко сат и по је го­во­рио, нај­пре о ма­те­ма­ти­ци, ма­те­ма­тич­кој ана­ли­зи и те­о­ри­ји уоп­ште­них функ­ци­ја ко­јом се ба­ви, а за­тим о свом жи­вот­ном пу­ту и не­ким до­га­ђа­ји­ма и лич­но­сти­ма из сво­је про­шло­сти. Циљ три­би­не ака­де­ми­је, ка­ко је ре­че­но, је­сте да упо­зна јав­ност са успе­шним на­уч­ни­ци­ма и дру­гим ства­ра­о­ци­ма ко­ји мо­гу да нам пре­не­су сво­ја ис­ку­ства о то­ме ка­ко су по­сти­гли успех, а ака­де­мик Стан­ко­вић је не са­мо је­дан од та­квих, не­го мо­жда и нај­бо­љи при­мер
Друштво
22.03.2018 у 13:22
Спомен-плоча на последњем боравишту београдских Јевреја
На згради садашњег Факултета за специјалну едукацију и рехабилитацију, у Улици Високог Стевана 2 у Београду, данас је постављена спомен-плоча у знак сећања на страдање осам стотина Јевреја који су са тог места, од 18. до 22. марта 1942, одведени у смрт. „Окупили смо се на овом месту да отргнемо од заборава и обележимо последње боравиште Јевреја који су одавде камионима-душегупкама одведени у смрт”, рекла је поводом откривања спомен-плоче Софија Француски Леви, председница Женске секције Јеврејске општине Београд. Зграду у Улици Високог Стевана 2 подигли су чланови београдске јеврејске заједнице 1938. године, с намером да у том женском јеврејском дому буде обданиште и диспанзер за децу и занатска школа за девојке слабијег имовинског стања. Дом је томе и служио до 6. априла 1941, да
Друштво
20.03.2018 у 22:00
Четрдесет општина у озбиљном демографском минусу
Узнемирујућа је недавно саопштена процена да би Србија на простору без Косова и Метохије до средине овог века могла да има два милиона становника мање него данас. За земљу са седам милиона житеља то је по демографским мерилима стрмоглави пад. Још више, међутим, узнемирава чињеница да то смањење не би било просторно равномерно, него негде веће а негде мање, а тамо где је веће простор до средине века може толико да опусти да би држава имала демографски готово празне хиљаде квадратних километара. У реалност ове прогнозе уверићемо се ако погледамо колико су поједине општине смањиле број становника у периоду између пописа 1991. и 2011. године.
Друштво
17.03.2018 у 22:00
Србија ипак помера казаљке
Када је про­шлог ме­се­ца Европ­ски пар­ла­мент до­нео ре­зо­лу­ци­ју ко­јом се пред­ла­же од­у­ста­ја­ње од ре­жи­ма лет­њег и зим­ског ра­чу­на­ња вре­ме­на, јав­ност у Ср­би­ји оче­ки­ва­ла је да ће и код нас не­ко по­кре­ну­ти слич­ну ини­ци­ја­ти­ву, али Ми­ни­стар­ство при­вре­де од­ба­ци­ло je та­кву мо­гућ­ност. Са­оп­шти­ло је да на осно­ву За­ко­на о ра­чу­на­њу вре­ме­на, лет­ње ра­чу­на­ње вре­ме­на у 2018. го­ди­ни по­чи­ње 25. мар­та, у два са­та по­сле по­но­ћи. „Та­ко ће се, по­ме­ра­њем за је­дан час уна­пред, вре­ме у два са­та ра­чу­на­ти као три са­та”, на­ве­де­но је у са­оп­ште­њу. За­кон о ра­чу­на­њу вре­ме­на об­ја­вљен је у „Слу­жбе­ном ли­сту СЦГ” 2006. го­ди­не и при­ме­њу­је се, ка­ко нам је ре­че­но у Ре­пу­блич­ком се­кре­та­ри­ја­ту за за­ко­но­дав­ство,
Друштво
14.03.2018 у 21:23
Одлазак свемирског трагача
У свом дому у Кембриџу је у 77. години умро чувени британски теоретски физичар и астрофизичар Стивен Хокинг. „Био је велики научник и изузетан човек, чији ће рад и заоставштина живети много година”, навела су у саопштењу његова деца Луси, Роберт и Тимоти. Британска премијерка Тереза Меј изјавила је поводом смрти професора Хокинга да је био човек генијалног ума, један од великих научника свог времена. „Његова одважност, хумор и напор да извуче максимум из живота били су инспирација. Његово наслеђе неће бити заборављено”, написала је премијерка на свом твитер налогу. Стивен Хокинг стекао је научну славу проучавајући црне рупе и теорију релативитета. Иза себе је оставио низ дела, од којих је најпознатија „Кратка историја времена”, која је продата у више од десет милиона примерака и
Друштво
04.03.2018 у 22:00
Због превара у науци написан нови етички кодекс
Др­жа­ва је од­лу­чи­ла да ста­не на пут не­по­ште­њу у на­у­ци, ре­кли би­смо по­сле раз­го­во­ра с пред­сед­ни­ком На­ци­о­нал­ног са­ве­та за на­у­ку и тех­но­ло­шки раз­вој, ака­де­ми­ком Зо­ра­ном В. По­по­ви­ћем. На­ци­о­нал­ни са­вет је 21. фе­бру­а­ра усво­јио Ко­декс по­на­ша­ња у на­уч­но­и­стра­жи­вач­ком ра­ду, ко­ји у не­ко­ли­ко сво­јих па­ра­гра­фа го­во­ри о „пре­ва­ра­ма у на­у­ци” за ко­је су пре­ма ва­же­ћем За­ко­ну о на­уч­но­и­стра­жи­вач­кој де­лат­но­сти и по­ме­ну­том ко­дек­су пред­ви­ђе­не чак че­ти­ри вр­сте ме­ра про­тив ис­тра­жи­ва­ча ко­ји кр­ше пра­ви­ла и етич­ке нор­ме. Нај­те­жа пред­ви­ђе­на ме­ра за пре­кр­ши­о­ца је за­бра­на ко­ри­шће­ња сред­ста­ва за на­у­ку и ис­тра­жи­ва­ње на про­јек­ти­ма Ми­ни­стар­ства про­све­те и на­у­ке у пе­ри­о­ду од пет го­ди­на.
Друштво
25.02.2018 у 23:35
Државни кредити само за добре студенте
На свечаности у Палати „Србија” председник Вучић је пре неколико дана надареним ученицима и студентима доделио нове уговоре о стипендирању. Реч је о 247 ученичких и 704 студентске стипендије, али и многи други наши средњошколци и студенти користе своје право на државне стипендије и кредите. Кад је о студентима реч, њих 11.700 користи право на кредит, а једна од специфичности тог кредитирања јесте у томе да могу да га користе једино студенти државних универзитета и високих школа, и то само они који су на буџету, док самофинансирајући студенти немају право на овај вид државне помоћи.
Друштво
25.02.2018 у 12:12
Порез исти и за сиротињу и за имућне
У Ср­би­ји је по­кре­ну­та на­ци­о­нал­на кам­па­ња „Ре­ци НЕ ра­ду на цр­но” да би се сма­њио број оних ко­је по­сло­дав­ци не при­ја­вљу­ју као сво­је рад­ни­ке. За­хва­љу­ју­ћи до­са­да­шњим ак­ци­ја­ма ин­спек­ци­је, си­ва еко­но­ми­ја је сма­ње­на на не­ких 30 од­сто БДП-а. Оче­ку­је се да ће ра­да на цр­но би­ти још ма­ње ако се по­сло­дав­ци до­дат­но при­ти­сну да ре­ги­стру­ју сво­је „иле­гал­це”, ма­да тре­ба би­ти све­стан чи­ње­ни­це да је рад на цр­но го­то­во еле­мен­тар­на по­тре­ба не та­ко ма­лог бро­ја за­по­сле­них и њи­хо­вих по­ро­ди­ца, ко­је те­шко оп­ста­ју без до­дат­них при­хо­да.  Го­во­ре­ћи за „По­ли­ти­ку” о том на­чи­ну пре­жи­вља­ва­ња, со­ци­о­лог Сло­бо­дан Ми­ла­ди­но­вић, про­фе­сор бе­о­град­ског ФОН-а, пр­во по­ми­ње про­свет­не рад­ни­ке,
Почетна / Бранислав Радивојша
09.06.2026 у 22:00
Трамп: Иран оборио амерички војни хеликоптер
09.06.2026 у 21:55
Израел: Претње министра одбране Каца су неформалне
09.06.2026 у 21:54
Велики интерес за „Спејсекс”, а потражња за акцијама и до вредности око 250 милијарди евра
09.06.2026 у 21:49
Израелци негирали претње министра одбране Каца
09.06.2026 у 21:48
Нинић поручио Рихи: Мржња ће вас дословце убити
09.06.2026 у 21:41
Гашић се састао са командантом Савезничких снага у Европи
Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions  &  TNation