Sreda, 10.06.2026. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Ćirilica
accessibility-tools
Politika logo
Digitalne čitulje Digitalne čitulje Digitalno izdanje Digitalno izdanje

Autor: Branislav Radivojša

Društvo
21.04.2018 u 22:00
U nastavnim programima i prirodne nepogode
Od sledeće školske godine naši osnovci i srednjoškolci sticaće formalno obrazovanje o tome kako da se zaštite od prirodnih nepogoda, kako da ih prepoznaju i postupaju u slučaju da su izloženi prirodnoj opasnosti. Đaci su osnovna znanja o tome i do sada sticali u okviru predmeta Priroda i društvo, ali ubuduće će ovo gradivo biti sastavni deo novog nastavnog plana i programa za Geografiju za peti razred osnovne škole i prvi razred gimnazije. Marko V. Milošević, jedan od stručnjaka iz Geografskog instituta SANU koji su radili na ovim promenama nastavnog plana, kaže da one neće povećati fond časova geografije, niti će se u školama zbog toga zapošljavati novi nastavnici, a ipak će, kad je o prirodnim nepogodama reč, biti učinjen značajan korak ka prevenciji u ovoj oblasti. Geografski institut
Društvo
01.04.2018 u 22:00
Profesori za katedrom do sedamdesete
Mno­gi su u Sr­bi­ji s ne­go­do­va­njem pri­hva­ti­li pro­du­že­tak ro­ka za od­la­zak u sta­ro­snu pen­zi­ju sa 60 na 65 go­di­na, za raz­li­ku od ve­li­kog bro­ja pro­fe­so­ra uni­ver­zi­te­ta. Nji­ma je pre­ma sta­rom Za­ko­nu o vi­so­kom obra­zo­va­nju (2005) po­sle 65. go­di­ne rad­ni od­nos mo­gao da bu­de pro­du­žen do is­te­ka škol­ske go­di­ne u ko­joj na­vr­ša­va­ju 68 go­di­na, a pre­ma no­vom za­ko­nu, iz 2017, taj rok je 70 go­di­na. Da­kle, pro­fe­so­ri će ra­di­ti pu­nih pet go­di­na du­že od osta­log sve­ta, na­rav­no – ako su za to za­in­te­re­so­va­ni i ako se s ta­kvom nji­ho­vom na­me­rom sa­gla­se fa­kul­tet­ske ko­le­ge, ko­je taj­nim gla­sa­njem na sed­ni­ci na­stav­no-na­uč­nog ve­ća o to­me utvr­đu­ju pred­log.
Društvo
31.03.2018 u 22:00
Od lo­go­ra­ša Da­ha­ua do ve­li­kog ma­te­ma­ti­ča­ra
Bo­go­ljub Stan­ko­vić je aka­de­mik SA­NU sa naj­du­žim sta­žom u ovoj usta­no­vi. Ro­đen je 1924, do­pi­sni je član aka­de­mi­je od 1963, a re­dov­ni od 1972. go­di­ne. Pre ne­ko­li­ko da­na bio je gost na tri­bi­ni Ga­le­ri­je na­u­ke i teh­ni­ke aka­de­mi­je i oko sat i po je go­vo­rio, naj­pre o ma­te­ma­ti­ci, ma­te­ma­tič­koj ana­li­zi i te­o­ri­ji uop­šte­nih funk­ci­ja ko­jom se ba­vi, a za­tim o svom ži­vot­nom pu­tu i ne­kim do­ga­đa­ji­ma i lič­no­sti­ma iz svo­je pro­šlo­sti. Cilj tri­bi­ne aka­de­mi­je, ka­ko je re­če­no, je­ste da upo­zna jav­nost sa uspe­šnim na­uč­ni­ci­ma i dru­gim stva­ra­o­ci­ma ko­ji mo­gu da nam pre­ne­su svo­ja is­ku­stva o to­me ka­ko su po­sti­gli uspeh, a aka­de­mik Stan­ko­vić je ne sa­mo je­dan od ta­kvih, ne­go mo­žda i naj­bo­lji pri­mer
Društvo
22.03.2018 u 13:22
Spomen-ploča na poslednjem boravištu beogradskih Jevreja
Na zgradi sadašnjeg Fakulteta za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju, u Ulici Visokog Stevana 2 u Beogradu, danas je postavljena spomen-ploča u znak sećanja na stradanje osam stotina Jevreja koji su sa tog mesta, od 18. do 22. marta 1942, odvedeni u smrt. „Okupili smo se na ovom mestu da otrgnemo od zaborava i obeležimo poslednje boravište Jevreja koji su odavde kamionima-dušegupkama odvedeni u smrt”, rekla je povodom otkrivanja spomen-ploče Sofija Francuski Levi, predsednica Ženske sekcije Jevrejske opštine Beograd. Zgradu u Ulici Visokog Stevana 2 podigli su članovi beogradske jevrejske zajednice 1938. godine, s namerom da u tom ženskom jevrejskom domu bude obdanište i dispanzer za decu i zanatska škola za devojke slabijeg imovinskog stanja. Dom je tome i služio do 6. aprila 1941, da
Društvo
20.03.2018 u 22:00
Četrdeset opština u ozbiljnom demografskom minusu
Uznemirujuća je nedavno saopštena procena da bi Srbija na prostoru bez Kosova i Metohije do sredine ovog veka mogla da ima dva miliona stanovnika manje nego danas. Za zemlju sa sedam miliona žitelja to je po demografskim merilima strmoglavi pad. Još više, međutim, uznemirava činjenica da to smanjenje ne bi bilo prostorno ravnomerno, nego negde veće a negde manje, a tamo gde je veće prostor do sredine veka može toliko da opusti da bi država imala demografski gotovo prazne hiljade kvadratnih kilometara. U realnost ove prognoze uverićemo se ako pogledamo koliko su pojedine opštine smanjile broj stanovnika u periodu između popisa 1991. i 2011. godine.
Društvo
17.03.2018 u 22:00
Srbija ipak pomera kazaljke
Kada je pro­šlog me­se­ca Evrop­ski par­la­ment do­neo re­zo­lu­ci­ju ko­jom se pred­la­že od­u­sta­ja­nje od re­ži­ma let­njeg i zim­skog ra­ču­na­nja vre­me­na, jav­nost u Sr­bi­ji oče­ki­va­la je da će i kod nas ne­ko po­kre­nu­ti slič­nu ini­ci­ja­ti­vu, ali Mi­ni­star­stvo pri­vre­de od­ba­ci­lo je ta­kvu mo­guć­nost. Sa­op­šti­lo je da na osno­vu Za­ko­na o ra­ču­na­nju vre­me­na, let­nje ra­ču­na­nje vre­me­na u 2018. go­di­ni po­či­nje 25. mar­ta, u dva sa­ta po­sle po­no­ći. „Ta­ko će se, po­me­ra­njem za je­dan čas una­pred, vre­me u dva sa­ta ra­ču­na­ti kao tri sa­ta”, na­ve­de­no je u sa­op­šte­nju. Za­kon o ra­ču­na­nju vre­me­na ob­ja­vljen je u „Slu­žbe­nom li­stu SCG” 2006. go­di­ne i pri­me­nju­je se, ka­ko nam je re­če­no u Re­pu­blič­kom se­kre­ta­ri­ja­tu za
Društvo
14.03.2018 u 21:23
Odlazak svemirskog tragača
U svom domu u Kembridžu je u 77. godini umro čuveni britanski teoretski fizičar i astrofizičar Stiven Hoking. „Bio je veliki naučnik i izuzetan čovek, čiji će rad i zaostavština živeti mnogo godina”, navela su u saopštenju njegova deca Lusi, Robert i Timoti. Britanska premijerka Tereza Mej izjavila je povodom smrti profesora Hokinga da je bio čovek genijalnog uma, jedan od velikih naučnika svog vremena. „Njegova odvažnost, humor i napor da izvuče maksimum iz života bili su inspiracija. Njegovo nasleđe neće biti zaboravljeno”, napisala je premijerka na svom tviter nalogu. Stiven Hoking stekao je naučnu slavu proučavajući crne rupe i teoriju relativiteta. Iza sebe je ostavio niz dela, od kojih je najpoznatija „Kratka istorija vremena”, koja je prodata u više od deset miliona primeraka i
Društvo
04.03.2018 u 22:00
Zbog prevara u nauci napisan novi etički kodeks
Dr­ža­va je od­lu­či­la da sta­ne na put ne­po­šte­nju u na­u­ci, re­kli bi­smo po­sle raz­go­vo­ra s pred­sed­ni­kom Na­ci­o­nal­nog sa­ve­ta za na­u­ku i teh­no­lo­ški raz­voj, aka­de­mi­kom Zo­ra­nom V. Po­po­vi­ćem. Na­ci­o­nal­ni sa­vet je 21. fe­bru­a­ra usvo­jio Ko­deks po­na­ša­nja u na­uč­no­i­stra­ži­vač­kom ra­du, ko­ji u ne­ko­li­ko svo­jih pa­ra­gra­fa go­vo­ri o „pre­va­ra­ma u na­u­ci” za ko­je su pre­ma va­že­ćem Za­ko­nu o na­uč­no­i­stra­ži­vač­koj de­lat­no­sti i po­me­nu­tom ko­dek­su pred­vi­đe­ne čak če­ti­ri vr­ste me­ra pro­tiv is­tra­ži­va­ča ko­ji kr­še pra­vi­la i etič­ke nor­me. Naj­te­ža pred­vi­đe­na me­ra za pre­kr­ši­o­ca je za­bra­na ko­ri­šće­nja sred­sta­va za na­u­ku i is­tra­ži­va­nje na pro­jek­ti­ma Mi­ni­star­stva pro­sve­te i na­u­ke u pe­ri­o­du od pet go­di­na.
Društvo
25.02.2018 u 23:35
Državni krediti samo za dobre studente
Na svečanosti u Palati „Srbija” predsednik Vučić je pre nekoliko dana nadarenim učenicima i studentima dodelio nove ugovore o stipendiranju. Reč je o 247 učeničkih i 704 studentske stipendije, ali i mnogi drugi naši srednjoškolci i studenti koriste svoje pravo na državne stipendije i kredite. Kad je o studentima reč, njih 11.700 koristi pravo na kredit, a jedna od specifičnosti tog kreditiranja jeste u tome da mogu da ga koriste jedino studenti državnih univerziteta i visokih škola, i to samo oni koji su na budžetu, dok samofinansirajući studenti nemaju pravo na ovaj vid državne pomoći.
Društvo
25.02.2018 u 12:12
Porez isti i za sirotinju i za imućne
U Sr­bi­ji je po­kre­nu­ta na­ci­o­nal­na kam­pa­nja „Re­ci NE ra­du na cr­no” da bi se sma­njio broj onih ko­je po­slo­dav­ci ne pri­ja­vlju­ju kao svo­je rad­ni­ke. Za­hva­lju­ju­ći do­sa­da­šnjim ak­ci­ja­ma in­spek­ci­je, si­va eko­no­mi­ja je sma­nje­na na ne­kih 30 od­sto BDP-a. Oče­ku­je se da će ra­da na cr­no bi­ti još ma­nje ako se po­slo­dav­ci do­dat­no pri­ti­snu da re­gi­stru­ju svo­je „ile­gal­ce”, ma­da tre­ba bi­ti sve­stan či­nje­ni­ce da je rad na cr­no go­to­vo ele­men­tar­na po­tre­ba ne ta­ko ma­log bro­ja za­po­sle­nih i nji­ho­vih po­ro­di­ca, ko­je te­ško op­sta­ju bez do­dat­nih pri­ho­da.  Go­vo­re­ći za „Po­li­ti­ku” o tom na­či­nu pre­ži­vlja­va­nja, so­ci­o­log Slo­bo­dan Mi­la­di­no­vić, pro­fe­sor be­o­grad­skog FON-a, pr­vo po­mi­nje pro­svet­ne
Početna / Branislav Radivojša
10.06.2026 u 02:05
Medvedev: Rusija može da se nosi sa najvećim izazovima pokazali smo celom svetu
10.06.2026 u 01:51
Pretežno sunčano, od sredine dana razvoj oblačnosti
10.06.2026 u 01:37
Finski političar objasnio zašto Zelenski i Evropa ne žele mir s Rusijom
10.06.2026 u 01:20
Amerikanci se plaše dronova – mogu da ometaju Svetsko prvenstvo
10.06.2026 u 00:54
Tužilaštvo objavilo analizu dokaza o odbacivanju dela krivične prijave protiv Milića
10.06.2026 u 00:39
Maroko: Uhapšeno 11 osumnjičenih za međunarodnu trgovinu drogom
Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Developed by: NewTec Solutions  &  TNation