Odlazak svemirskog tragača

U svom domu u Kembridžu je u 77. godini umro čuveni britanski teoretski fizičar i astrofizičar Stiven Hoking. „Bio je veliki naučnik i izuzetan čovek, čiji će rad i zaostavština živeti mnogo godina”, navela su u saopštenju njegova deca Lusi, Robert i Timoti.

Britanska premijerka Tereza Mej izjavila je povodom smrti profesora Hokinga da je bio čovek genijalnog uma, jedan od velikih naučnika svog vremena. „Njegova odvažnost, humor i napor da izvuče maksimum iz života bili su inspiracija. Njegovo nasleđe neće biti zaboravljeno”, napisala je premijerka na svom tviter nalogu.

Stiven Hoking stekao je naučnu slavu proučavajući crne rupe i teoriju relativiteta. Iza sebe je ostavio niz dela, od kojih je najpoznatija „Kratka istorija vremena”, koja je prodata u više od deset miliona primeraka i bila je na listi bestselera „Sandej tajmsa” punih 237 nedelja.

Diplomirao je fiziku na Oksfordu, a zatim je sa temom iz oblasti teorije relativiteta doktorirao na Kembridžu. U 22. godini, dok je još bio student, dijagnostikovana mu je izuzetno progresivna neuromotorička bolest koja osobu veoma onesposobljava i ograničava joj kretanje i govor. Reč je o amiotrofnoj lateralnoj sklerozi (ALS), zbog koje je veći deo života proveo nepokretan, u kolicima. Lekari su mu davali nekoliko godina života, ali je Hoking pobedio fizičku onesposobljenost.

„Živeo sam pet decenija duže nego što su mi prognozirali lekari. Pokušao sam dobro da iskoristim svoje vreme. Zato što svaki dan može da mi bude poslednji želim da izvučem najbolje iz svakog minuta”, zabeležena je njegova izjava u dokumentarcu „Hoking”, snimljenom 2013. godine.

Tokom karijere razotkrio je neke od najzamršenijih tajni kosmosa. Proučavajući crne rupe, utvrdio je da njihova mehanika ima paralele u zakonima termodinamike, prema kojima entropija mora rasti s vremenom. Njegov rad je kombinovao kvantnu mehaniku sa Ajnštajnovom Teorijom relativiteta. Smatrao je da Ajnštajnova teorija zapravo znači da će svemir, koji je nastao Velikim praskom, završiti sa crnim rupama.

Kao bizarnost je saopšten podatak da je Stiven Hoking umro na dan rođenja Alberta Ajnštajna i da su obojica živeli 76 godina. Naučna potraga za Hokinga je bila skoro kao verska. Jednom je rekao da će iznalaženje „teorije svega” omogućiti čovečanstvu da „spozna božji um”. A na pitanje zašto postoji univerzum, zabeležio je još 1988. godine: „Ako na to nađemo odgovor, to bi bio najveći trijumf ljudskog razuma – jer tada bismo poznavali misao Boga i znali bismo duh Boga”.

Hoking je još 1974, u svojoj 32. godini, postao član Kraljevskog društva, najprestižnije naučne institucije u Velikoj Britaniji, 1979. profesor matematike, a 1989. počasni pratilac kraljice.

Povodom smrti velikog fizičara Švedska kraljevska akademija nauka, koja uručuje Nobelove nagrade, juče je saopštila da je Hoking bio veliki naučnik koji je dao značajni doprinos nauci. Portparol Akademije rekao je da je smrt Hokinga gubitak za svet nauke, ali je u skladu s politikom Nobelovog komiteta odbio da komentariše da li je velikom teoretskom fizičaru trebalo dati nagradu.

Hoking se 1965. godine oženio sa Džejn Vajld, sa kojom je dobio troje dece. Razveli su se 1991. godine i taj događaj je, zabeleženo je, poremetio odnose Hokinga sa decom. Drugi put se oženio 1995, medicinskom sestrom Elejn Mejson, koja ga je nekada negovala. Govorilo se da je Hoking u tom braku zlostavljan, ali on je te medijske navode odbacio kao „potpuno netačne”. Ipak, ta veza je prekinuta 2006. godine.

Stiven Hoking je vremenom postao ikona popularne kulture. Pojavio se u „Zvezdanim stazama”, „Simpsonovima”, „Štreberima”, „Futurami”, ali i u predstavama „Letećeg cirkusa Montija Pajtona”. Njegov život ekranizovan je filmom „Teorija svega” (2014), sa Edijem Redmejnom u glavnoj ulozi.

Neostvareni san bio mu je da odleti u svemir, kojem je posvetio svu svoju inteligenciju. Prošle godine objavljen je i plan da ode u svemir na jednom od prvih letova kompanije „Virdžin galaktik” Ričarda Brensona. Otišao je sa ovog sveta bez tog putovanja, ali kao jedan od najcenjenijih i najslavnijih ljudi današnjice.

Počast iz CERN-a

Naučnici u Evropskoj organizaciji za nuklearna istraživanja (CERN) odali su juče počast Stivenu Hokingu kao jednoj od najvećih zvezda fizike, pozdravljajući uticaj njegovog rada i njegovu borbu s bolešću. Direktorka CERN-a Fabiola Đanoti pozdravila je Hokingov „entuzijazam, vitalnost i strast za znanjem”, koje je pokazao tokom posete laboratorijama CERN-a. „On je bio sjajan primer kako se hrabro suočiti s bolešću. On je bio ratnik”, rekla je Đanotijeva, dok je šef za teoretsku fiziku CERN-a Đanfrančesko Đudiče naveo da je Hoking „inspirisao celu generaciju svojom sposobnošću da predstavi komplikovanu nauku na popularan način”.

O vanzemaljcima

Ako nas vanzemaljci posete jednog dana mislim da bi rezultat bio sličan onome što se desilo kada se Kristifor Kolumbo iskrcao u Americi, ne baš pozitivan rezultat za Indijance.

Stiven Hoking za Diskaveri kanal, 2010.