Среда, 10.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.73	117.38
	101.33	101.94	101.63
	126.77	127.54	127.16

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Бранислав Радивојша

Друштво

08.12.2017 у 18:57

Шест деценија Института друштвених наука

Институт друштвених наука из Београда основан је 1957. године и јуче је у просторијама ове установе свечано обележено шест деценија његовог рада. На скупу одржаном тим поводом говорио је садашњи директор Горан Башић, а научницима се обратио и председник САНУ Владимир Костић, који је, честитајући запосленима јубилеј, указао на значај рада Института и научника из области друштвених наука уопште, од којих се, како је рекао, очекује да дефинишу време у којем се налазимо и цивилизацију кроз коју покушавамо да се крећемо. – Без вас, бојим се да ми тај пут тешко можемо да нађемо – рекао је академик Костић, истичући да „баук иновација кружи Европом” и да му се чини да су иновације потребне и друштвеним наукама. Он је истакао да ће САНУ настојати да буде што више отворена за све мислеће људе,

Друштво

06.12.2017 у 22:00

Докторатима се нико неће накнадно бавити

Многе нејасноће појавиле су се поводом одлуке Комисије за акредитацију и проверу квалитета да оспори стотинак докторских диплома на нашим приватним и неким државним факултетима, али генерални секретар КАПК-а Шћепан Миљанић објашњава да је, кад је о комисији реч, све јасно. Факултети су овом телу подносили захтеве за акредитацију својих студијских програма и комисија је у поступку контроле утврдила да један број њихових професора, доцената и асистената има дипломе које нису издате на законит начин. Добијене су у установама које тада нису имале дозволу за акредитацију. То је, каже професор, нешто попут дивље градње – немате дозволу, а градите. Установа није имала акредитацију или, ако је реч о периоду пре 2006. године, није имала одговарајуће решење за то.

Друштво

03.12.2017 у 22:00

Платни разреди тек од 2019. године

Било је најављено да ће реформа система плата у јавном сектору у Србији, бар у неким службама, почети 2018. године, али државни секретар у Министарству за државну управу и локалну самоуправу Зоран Касаловић, каже за „Политику” да се примена система платних разреда одлаже до 1. јануара 2019. године. До тада, осим већ усвојеног Закона о систему плата у јавном сектору, требало би донети закон о запосленима у јавним службама, закон о платама службеника и намештеника у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе, као и закон о платама у јавним агенцијама. Очекује се да ће прва два поменута закона, као и измене Закона о систему плата у јавном сектору, бити усвојени до краја ове године, а закон о платама у јавним агенцијама...

Друштво

29.11.2017 у 22:00

Уљези поред речних токова

Реакције читалаца на писмо дванаест чланова Одељења грађевинских наука Академије инжењерских наука Србије, објављено у „Политици”, у којем упозоравају на масовну узурпацију водног земљишта широм Србије, посебно оног у коритима великих река, указује да је јавност веома заинтересована за ову тему пре свега због угрожене безбедности насеља уз наше реке и акумулације. Бранислав Ђорђевић, професор Грађевинског факултета у пензији, један од потписника тог писма, каже за „Политику” да су морали да укажу на дивљу градњу уз водне токове, јер „етика струке налаже да се на такву опасност упозори благовремено”.

Коментари

28.07.2017 у 10:00

Претеривања

Реченица лажног аутора („Величковић“, 18. јул) да практично сва чедоморства у свету чине жене а готово никад мушкарци послужила је као повод за оцену изречену ових дана у једној од колумни да се на „Погледима“ објављују текстови са отвореном и агресивном мизогинијом, који представљају увреду не само за жене већ и за здрав разум. У обавези сам, истине ради, да реагујем на ову оцену, јер би на основу ње необавештени читалац могао да помисли да је реч о рубрици – јавном полигону за ширење мржње, а не о дугогодишњој трибини отвореној за сучељавање различитих, понекад и веома супротстављених ставова. Али ставова којима се (и поред напомене да не одражавају увек уређивачку политику листа) не шири мизогинија нити било који други вид мржње. Тим поводом ваља рећи да је наш јавни простор

Друштво

22.07.2017 у 21:58

Улагање у науку – мост са стручњацима у иностранству

Када се говори о државним плановима сарадње матице и њених најталентованијих кадрова у иностранству, често се помиње пример Тајланда. Велики број њих није био заинтересован да се врати из држава у које су мигрирали, али су пристали на „сарадњу на даљину”, односно укључили су се у рад на пројектима тајландских институција. И такав вид ангажовања је, с обзиром на технолошке могућности глобалне комуникације, лако изводљив и изузетно користан.

Друштво

21.07.2017 у 22:00

За повратак најбољих потребан је држави план

Владајуће партије у Србији много мањe пажњe посвећују нашим талентованим ђацима који освајају медаље на светским олимпијадама знања него својим младим страначким активистима. Тако се формирају две колоне младих: једна од партијских активиста, која се усмерава ка разним државним намештењима, и друга, оних најталентованијих који одлазе из земље, најпре школујући се, а затим и радећи у иностранству.

Друштво

12.02.2017 у 22:00

Највећи демографски губици Црногораца, Срба и Бошњака

На самом крају 2016. статистички завод из Бањалуке објавио је коначне резултате пописа становништва БиХ из 2013. који се односе на Републику Српску, што означава и дефинитивни завршетак ових пописних акција на целом простору екс-Ју. Пре тога, комплетан попис на истом подручју организован је још 1991, па је сад могуће упоређивати ове релативно нове резултате са онима од пре двадесет и више година. Најједноставније је поређење укупног броја становника. Те 1991. у Југославији је било, према тадашњој пописној методологији, око 23,6 милиона становника. Уз напомену да су попис бојкотовали Албанци у Србији, па је њихов број тада процењен, али и укључен у укупну суму. Двадесет година касније на истом Ју простору је два милиона или око 8,5 одсто становника мање – 21,6 милиона. По

Друштво

19.01.2017 у 22:00

Академце школујемо да оду а средњошколце да остану у Србији

Велика су очекивања нашe владе, па и јавности, од отварања погона страних компанија у Србији. Међутим, економиста Урош Делевић (Економски институт „Џон Х. Данинг”, В. Британија) недавно је у „Политици“ умањио значај ових инвестиција. И то пре свега због нивоа технологије. Назива је шкарт технологијом, а индустрију засновану на њој – склапачком. Делевић тај тренд доводи у везу са уобичајеном праксом великих светских компанија које софистицирану технологију чувају за развијене земље

Регион

15.11.2016 у 11:04

И избеглице су прошле кроз период одложених бракова

Јован Цвијић је давно забележио да су после сеоба становништва „особито важни етнобиолошки процеси који су последица укрштања браковима између старинаца и досељеника и између досељеника из разних крајева. Цвијић је анализирао те процесе углавном после бежанија пред турским и аустроугарским надирањима, али познате су и касније сеобе, које су на нашим балканским просторима такође довеле до етнобиолошких процеса као „последица укрштања браковима”. Па су тако као резултат тих укрштања Македонци постајали Банаћани, Црногорци Бачвани, Косовци Шумадинци, Босанци Сремци итд. У време заједничке државе, прве и друге Југославије, укрштања браковима између досељеника и старинаца била су уобичајена и зато смо на овим просторима имали по пореклу веома шаролико становништво. Шта се у том

Претходна Следећа

2
3
4
5
6
7
8
9
10

Почетна / Бранислав Радивојша

10.06.2026 у 09:07

Бивши талац из Газе поручио Трампу да је његов херој

10.06.2026 у 09:05

Масовна пуцњава у Јоханесбургу, убијено 12 особа

10.06.2026 у 09:04

Савско језеро није безбедно за купање до почетка званичне сезоне 20. јуна

10.06.2026 у 08:59

Израел уништио ракетне бацаче и локације Хезболаха

10.06.2026 у 08:58

Ухапшени припадници Интервентне јединице због прикривања пуцњаве на Аутокоманди

10.06.2026 у 08:52

Талибански командант добио 42 године робије због отмице америчког новинара