Докторатима се нико неће накнадно бавити
Многе нејасноће појавиле су се поводом одлуке Комисије за акредитацију и проверу квалитета да оспори стотинак докторских диплома на нашим приватним и неким државним факултетима, али генерални секретар КАПК-а Шћепан Миљанић објашњава да је, кад је о комисији реч, све јасно. Факултети су овом телу подносили захтеве за акредитацију својих студијских програма и комисија је у поступку контроле утврдила да један број њихових професора, доцената и асистената има дипломе које нису издате на законит начин. Добијене су у установама које тада нису имале дозволу за акредитацију.
То је, каже професор, нешто попут дивље градње – немате дозволу, а градите. Установа није имала акредитацију или, ако је реч о периоду пре 2006. године, није имала одговарајуће решење за то. Дакле, без обзира на то како се сама дозвола звала, ови академци су докторирали у установама које нису имале потребне дозволе.
Људи с таквим докторатима сада раде претежно на приватним факултетима, али и на понеком државном, који имају обавезу да пријаве одређени студијски програм за акредитацију. На основу тога који наставници треба да раде на том програму комисија утврђује да ли је неко од њих стекао докторат на неакредитованом факултету. Миљанић примећује да се тешко може рећи да су ти људи докторирали, јер су добили диплому од установе која није имала право да им је изда.
– Један део проблема лежи у томе што су ови људи дошли до диплома у установама које нису за то биле акредитоване, а други што се с таквим дипломама запошљавају на неком од факултета на пословима за које је потребан докторат. И када таква установа затражи акредитацију и КАПК утврди да она запошљава људе са незаконито стеченом докторском дипломом, наша је обавеза да такву акредитацију зауставимо – додаје наш саговорник.
Ми смо установили да таквих доктората има стотинак, тако да није реч о драматично великом броју. То, рецимо, износи два-три наставника по факултету, или негде мало више. Ми смо факултетима скренули пажњу на ове наставнике, они се нису жалили на наше одлуке јер уместо ових наставника могу да изаберу друге и да наставе са радом.
На питање зашто је КАПК баш сад почела са овим проверама, др Миљанић објашњава да је Комисији требало времена да установи систем како се то ради.
– Формирали смо радну групу која је прикупила базу докумената и на основу њих могли смо да кажемо да нешто у овој процедури није у реду. Поред тога, ранијим сазивима комисије у фокусу су били други проблеми, а ми као чланица европске асоцијације акредитационих институција имамо обавезу да штитимо законитост рада високошколских установа и да инсистирамо на подизању квалитета наставе – додаје Миљанић.
Како секретар комисије коментарише изјаву министра просвете Шарчевића да нема ретроактивне примене закона и да докторати не могу бити оспорени? Он узвраћа да се комисија за акредитацију не бави оспоравањем докторских диплома, него само констатује да нека од њих не задовољава услове акредитације факултета. А да ли је она за некога валидна, то није у надлежности КАПК-а.
– Министар је то изјавио вероватно зато што су неки људи с таквим дипломама у претходном циклусу прошли акредитацију, али то је зато што је комисија тада направила пропуст. Међутим, ако су једном прошли акредитацију, не значи да ће је увек проћи – каже секретар КАПК-а, уз констатацију да број оспорених доктората није трагичан ни за ове наставнике јер они ће вероватно моћи да раде као предавачи на високим школама, будући да за то звање није потребан докторат.
Или ће радити у некој другој установи. То зависи од њиховог послодавца и њих самих, али није коректно да се као кривац за проблем помиње комисија која је оспорила докторат, а није крива институција која их је ангажовала са спорном дипломом.
У медијима је ових дана поменута и процена да ће у Србији на овај начин бити спорно око две хиљаде докторских диплома, али Миљанић то назива претеривањем. Спорних диплома је свакако више од стотину, јер нисмо прегледали све, али ја бих рекао да их можда има неколико стотина. Ми смо ових стотинак регистровали на основу докумената који су нам достављени, јер комисија не иде по универзитетима да би проверавала дипломе. За то су овлашћени министарство или саме институције које су их издале.
Циљ комисије је само да се супротставимо настојањима која иду у правцу снижавања квалитета високог образовања. Најновији закон о високом школству, у члану 136, наводи да ће бити кажњена новчано, у износу од 200.000 до два милиона динара, институција која издаје дипломе за неакредитоване студије. Закон је, дакле, утврдио да је то кажњиво, а ми смо само оспорили те докторате у процесу акредитације и због тога се дигла толика прашина.
КАПК се не бави плагијатима
Комисија за акредитацију не бави се плагираним докторатима, каже Шћепан Миљанић и објашњава да ово тело не оспорава саме докторате, нити му је у опису посла да утврђује да ли је реч о плагијату. Ми само гледамо да ли је установа била овлашћена да изда диплому, а садржином доктората се не бавимо. Тиме би требало да се баве универзитети и факултети који су дипломе издали. На примедбу да код нас није јасна процедура за утврђивање лажних доктората и плагијата и да се у другим земљама такве ствари ипак истерују на чистац, Миљанић слеже раменима.
У белом свету политичар или свака личност за коју се установи тако нешто тренутно губи положај и углед, бива скрајнута у друштву. Чини се да смо ми већ годинама далеко од тога, јер се плагијаторима и лажним докторима наука ништа не мења у животу и послу.
У уређеним земљама, каже Миљанић, и основана сумња је довољна за то.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
