Субота, 21.05.2022.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.14	117.84	117.49
	110.75	111.41	111.08
	114.01	114.7	114.36

Аутор: Радош Бајић

Колумнисти

17.05.2022 у 18:00

Четврт сомуна и кобасица у Брезни

Готово никад не доручкујем. Грешка у коју срљам сваког јутра је шоља нес-кафе после које попијем лек за притисак, плус два и по милиграма бета блокатора и пола таблете прашка за моју штитну жлезду. Посрнулу пре једне деценије, кад сам се усудио да на екран националне телевизије у прaјм тајму изведем пуковника Дражу Михаиловића у бриљантном тумачењу покојног Небојше Глоговца. А нисам питао смем ли – злураде праведнике, чуваре комунистичких тековина и заточенике бивших времена која су нас тако скупо коштала. Овога јутра возио сам нешто више од сата ауто-путем „Милош Велики” и одмарао поглед у лепотама бехара који ми је промицао на видику – на којим би нам многи позавидели. Богати и ушушкани на Западу много тога и много чега имају више и боље, са свих страна

Колумнисти

04.03.2022 у 18:00

Погибија дединог јавора

Највише боли када те заболи у завичају. Кад се тамо где си се родио увериш да су све човечности које су људе чинили часним, поштеним и племенитим – избледеле и постале прошлост. Кад схватиш да је време доброте далеко иза нас. Кад се увериш да је све оно што је у доба када смо са разбијеним коленима јурили за крпењачама било незамисливо – данас бахато нормално и осионо уобичајено. Неколико данa после Сретења, у ненаданом веснику пролећа кад нас је сунце погледало а путеви се оцедили – затекао сам се у завичају. Као и много пута до тада, магичне и бајковите слике одрастања и ране младости вукле су ме да раздробљеним пољским путевима кренем у брда – тамо где су некада биле колибе Бајића у којима се ноћевало од Ђурђевог до Митровог дана. У чијим торовима и надстрешницама су боравиле

Колумнисти

06.01.2022 у 18:00

Божићни васкрс наших нада

Поново ће Божић. А као да је био јуче. Триста шездесет и кусур дана протутњало је унеповрат. У јурњави за животом поцепали смо још један пар ципела. Неко је смршао а неко је набацио које кило. Нисмо ништа паметнији – само смо старији. Календарски – годину, а многи и многоструко више. Онолико колико је ко био постојан и куражан, колико је успео да се одупре и не преда се. Кад се погледам у огледало – ни за себе нисам сигуран? Да ли сам превише поседео? Јесу ли моји подочњаци модрији него што би требало? Колико ове године теже пертлам ципеле? Смем ли кад ме ухвати црвено на семафору да потрчим на пешачком прелазу? Колико у дозеру са мојом терапијом има више разнобојних таблета? Верујем да знам колико ми треба, нешто ми се казује и само, али ипак – на многа питања немам

Колумнисти

21.10.2021 у 18:00

Уз очево узглавље

Некада се у ово време у мом завичају брало грожђе и цедило слатко вино. Из дужности и нужде, и ове јесени сам се осведочио, да нема више ни бербе, ни клапарања муљача, ни зујања пчела око шећерних гроздова, ни радости, ни песме, ни винограда – јер су их сељаци покрчили или запустили. Више од месец дана провео сам на селу јер је старина од мог оца у својих деведесет лета, све до почетка октобра био на клацкалици живота и смрти. Бдио сам поред његовог кревета и вукао га на ову страну. Да остане са нама још неки дан, месец или годину – ако Бог да. Кад је био у јави састављао сам његове покидане мисли, а кад би уснио немо сам остајао загледан у његово лице и праменове седе, као повесма беле косе. Спуштао сам длан на очево врело чело, ослушкивао његове сипљиве издахе, скидао му ватру, масирао

Колумнисти

05.09.2021 у 18:00

У октагону српског филма

Прво на шта помислим – је разум… А одмах затим, на снажну и безрезервну осуду догађаја који је жалосно обележио овогодишњи Фестивал глумачких остварења у Нишу. Блиски ултима фајт сусрет двојице првака српске кинематографије згадио је и нанео огромну штету култури Србије, целој држави – а највећу фестивалу који траје 56 година. Блато у које смо гурнути силеџијством без преседана толико је дубоко, да осећам стид што се бавим овим послом. Протагонисти срама и срамоте су последњих деценија водећи људи, редитељи и продуценти српског филма – са којима сам у плусквамперфекту сарађивао, радио и пријатељевао, искрено их подржавао и помагао. Без обзира на то што са њима више не сарађујем, немам проблем да кажем да је реч о колегама које су својим радом и делима завределе престижни друштвени статус

Колумнисти

13.07.2021 у 18:00

О поносу Халијарда

Седим на пању посеченог столетног цера на густишу горостасне српске планине. Ћарлија ветар и однекуд доноси зов кукавице. Низ прозирно зелено лишће времешног граба испод којег ме греје прошарано рано јутарње сунце – сливају се бистре капљице росе. Око мене је папрат и поломљено сасушено грање, остало након насумичне крађе правих као стрела разуђених борова у шуми која је државна и ничија. Чекам да младићи из моје екипе на рукама на сет изнесу камере и мноштво технике – да бих наставио да режирам сцене за филм „Хероји Халијарда”, чије снимање по забитима и вододеринама српских планина траје скоро два месеца... Вест да смо после три године исцрпљујућих припрема и мукотрпног рада на сценарију, а много више од тога борбе да обезбедимо за овако велики продукцијски залогај минимални и

Колумнисти

12.04.2021 у 18:00

Џелати и жртве

Одгледао сам ТВ серију „Породица” са великом муком у стомаку. Могуће због тога што је петоделни сторијал о последњим данима слободе бившег председника Слободана Милошевића, све који су били савременици и пасивни таоци страшних и драматичних догађаја у којима ништа није зависило од нас – вратио у време безнађа и анархије. У којој је после изгубљених ратова и потока проливене крви Србији наметнута колективна кривица, а нама, њеним грађанима, да будемо беспомоћни сведоци егзекуције срама, понижења и стида. Уз поштовање етичког кодекса којег се држим, да се никада критички јавно не изјашњавам о филмовима и ТВ серијама својих колега, уз похвале и честитке које упућујем сценаристи и редитељу Бојану Вулетићу на храбрости и одважности – и овога пута ћу се уздржати од професионалних

Колумнисти

18.03.2021 у 18:00

Елита у експрес лонцу таштине

Дајем себи за право да ми ништа не буде јасно. Никаква посебна сазнања немам, информишем се као и сви други грађани Србије искључиво на основу онога што прочитам и чујем у медијима, али видим да је атмосфера у нашој најзначајнијих научној и културној установи у Српској академији наука и уметности, узаврела – до кључања. Добро наложени експрес лонац таштине само што не експлодира. Разлога је свакако више, а један је све већа гужва испред врата академије. Кроз која би радо ушли многи. Част да кроз древне и тешке двери академије уђем под њене сводове имао сам као члан Одбора за село на чијем челу је уважени професор, доктор, академик Драган Шкорић. Када ми је справом коју више нико и не користи а зове се телефакс, пре скоро десет година стигло решење о именовању – помислио сам да се

Колумнисти

28.12.2020 у 18:00

Ошурени на Илици

Пре десетак дана многе београдске редакције су ме напрасно и под ознаком хитно звале да коментаришем будалаштине изречене о мом удруженом злочиначким доприносу са покојницима чија дела не умиру, са легендарним и недостижним Момом Капором, Минимаксом и хвала Богу живим Бором Чорбом – у посељачивању Београда. У судбоносном џа или бу бокс-мечу између ковида 19 и моје маленкости у којем сам био тих дана – мозак ми је био потпуно на другој страни. Онда ми је неко послао СМС поруку да се у угледном београдском часопису „Недељник” појавио бомбастични скаредни интервју извесног Бориса Дежуловића – који је усталасао српску јавност. Сатима сам бленуо у белило плафона болничке собе и анализирао разлога за и против? И схватио, да у статусу мог здравственог и менталног хендикепа ипак морам наћи

Колумнисти

06.12.2020 у 18:00

Заточеници онлајн живота

У предвечерје крсне славе палим кандило изнад иконе кућног свеца. Крстим се и молим му се да ми сачува дом и подари спокој чељади. Шапатом изговарам имена унучади, деце, снахе и зета, супруге и старог оца који ће на други дан Божића навршити деведесет лета. Ове године, први пут откад знам за себе, на крсној слави нећемо имати госте. Породица ми је, хвала Богу, бројна и на окупу, па ће нас око воштанице бити више од петоро. Маске нећемо носити, стално смо заједно па не стрепим да ће нам, док уз молитву ломимо славски колач, упасти комунална милиција. Ако осетимо богоугодни мирис тамјана моћи ћемо да будемо мирни и срећни – јер, како је струка рекла, то је сигуран знак да никога није обузела пошаст која у страху држи читаво човечанство. Бар за сада… Без филозофирања, накнадне памети и

Претходна Следећа

1
2
3
4
5

Почетна / Радош Бајић

21.05.2022 у 18:41

У Кумровцу више хиљада поштовалаца Јосипа Броза Тита

21.05.2022 у 18:29

Директори напуштају „Фијат”

21.05.2022 у 18:18

Барселона боља од Олимпијакоса за треће место

21.05.2022 у 17:58

Албанезе поручио након победе да жели да уједини Аустралијанце

21.05.2022 у 17:42

Вулин: На Куртијевом примеру видимо лицемерје Европе

21.05.2022 у 17:35

Истраживање НСПМ: Више од 80 одсто анкетираних против санкција Русији