Kup.	Prod.	Sred.
117.09	117.8	117.44
111.06	111.73	111.4
115.55	116.25	115.9

Kolumnisti

17.05.2022 u 18:00

Četvrt somuna i kobasica u Brezni

Gotovo nikad ne doručkujem. Greška u koju srljam svakog jutra je šolja nes-kafe posle koje popijem lek za pritisak, plus dva i po miligrama beta blokatora i pola tablete praška za moju štitnu žlezdu. Posrnulu pre jedne decenije, kad sam se usudio da na ekran nacionalne televizije u prajm tajmu izvedem pukovnika Dražu Mihailovića u briljantnom tumačenju pokojnog Nebojše Glogovca. A nisam pitao smem li – zlurade pravednike, čuvare komunističkih tekovina i zatočenike bivših vremena koja su nas tako skupo koštala. Ovoga jutra vozio sam nešto više od sata auto-putem „Miloš Veliki” i odmarao pogled u lepotama behara koji mi je promicao na vidiku – na kojim bi nam mnogi pozavideli. Bogati i ušuškani na Zapadu mnogo toga i mnogo čega imaju više i bolje, sa svih strana

Kolumnisti

04.03.2022 u 18:00

Pogibija dedinog javora

Najviše boli kada te zaboli u zavičaju. Kad se tamo gde si se rodio uveriš da su sve čovečnosti koje su ljude činili časnim, poštenim i plemenitim – izbledele i postale prošlost. Kad shvatiš da je vreme dobrote daleko iza nas. Kad se uveriš da je sve ono što je u doba kada smo sa razbijenim kolenima jurili za krpenjačama bilo nezamislivo – danas bahato normalno i osiono uobičajeno. Nekoliko dana posle Sretenja, u nenadanom vesniku proleća kad nas je sunce pogledalo a putevi se ocedili – zatekao sam se u zavičaju. Kao i mnogo puta do tada, magične i bajkovite slike odrastanja i rane mladosti vukle su me da razdrobljenim poljskim putevima krenem u brda – tamo gde su nekada bile kolibe Bajića u kojima se noćevalo od Đurđevog do Mitrovog dana. U čijim torovima i nadstrešnicama su

Kolumnisti

06.01.2022 u 18:00

Božićni vaskrs naših nada

Ponovo će Božić. A kao da je bio juče. Trista šezdeset i kusur dana protutnjalo je unepovrat. U jurnjavi za životom pocepali smo još jedan par cipela. Neko je smršao a neko je nabacio koje kilo. Nismo ništa pametniji – samo smo stariji. Kalendarski – godinu, a mnogi i mnogostruko više. Onoliko koliko je ko bio postojan i kuražan, koliko je uspeo da se odupre i ne preda se. Kad se pogledam u ogledalo – ni za sebe nisam siguran? Da li sam previše posedeo? Jesu li moji podočnjaci modriji nego što bi trebalo? Koliko ove godine teže pertlam cipele? Smem li kad me uhvati crveno na semaforu da potrčim na pešačkom prelazu? Koliko u dozeru sa mojom terapijom ima više raznobojnih tableta? Verujem da znam koliko mi treba, nešto mi se kazuje i samo, ali ipak – na mnoga pitanja nemam

Kolumnisti

21.10.2021 u 18:00

Uz očevo uzglavlje

Nekada se u ovo vreme u mom zavičaju bralo grožđe i cedilo slatko vino. Iz dužnosti i nužde, i ove jeseni sam se osvedočio, da nema više ni berbe, ni klaparanja muljača, ni zujanja pčela oko šećernih grozdova, ni radosti, ni pesme, ni vinograda – jer su ih seljaci pokrčili ili zapustili. Više od mesec dana proveo sam na selu jer je starina od mog oca u svojih devedeset leta, sve do početka oktobra bio na klackalici života i smrti. Bdio sam pored njegovog kreveta i vukao ga na ovu stranu. Da ostane sa nama još neki dan, mesec ili godinu – ako Bog da. Kad je bio u javi sastavljao sam njegove pokidane misli, a kad bi usnio nemo sam ostajao zagledan u njegovo lice i pramenove sede, kao povesma bele kose. Spuštao sam dlan na očevo vrelo čelo, osluškivao njegove sipljive izdahe, skidao mu

Kolumnisti

05.09.2021 u 18:00

U oktagonu srpskog filma

Prvo na šta pomislim – je razum… A odmah zatim, na snažnu i bezrezervnu osudu događaja koji je žalosno obeležio ovogodišnji Festival glumačkih ostvarenja u Nišu. Bliski ultima fajt susret dvojice prvaka srpske kinematografije zgadio je i naneo ogromnu štetu kulturi Srbije, celoj državi – a najveću festivalu koji traje 56 godina. Blato u koje smo gurnuti siledžijstvom bez presedana toliko je duboko, da osećam stid što se bavim ovim poslom. Protagonisti srama i sramote su poslednjih decenija vodeći ljudi, reditelji i producenti srpskog filma – sa kojima sam u pluskvamperfektu sarađivao, radio i prijateljevao, iskreno ih podržavao i pomagao. Bez obzira na to što sa njima više ne sarađujem, nemam problem da kažem da je reč o kolegama koje su svojim radom i delima zavredele prestižni društveni

Kolumnisti

13.07.2021 u 18:00

O ponosu Halijarda

Sedim na panju posečenog stoletnog cera na gustišu gorostasne srpske planine. Ćarlija vetar i odnekud donosi zov kukavice. Niz prozirno zeleno lišće vremešnog graba ispod kojeg me greje prošarano rano jutarnje sunce – slivaju se bistre kapljice rose. Oko mene je paprat i polomljeno sasušeno granje, ostalo nakon nasumične krađe pravih kao strela razuđenih borova u šumi koja je državna i ničija. Čekam da mladići iz moje ekipe na rukama na set iznesu kamere i mnoštvo tehnike – da bih nastavio da režiram scene za film „Heroji Halijarda”, čije snimanje po zabitima i vododerinama srpskih planina traje skoro dva meseca... Vest da smo posle tri godine iscrpljujućih priprema i mukotrpnog rada na scenariju, a mnogo više od toga borbe da obezbedimo za ovako veliki produkcijski zalogaj minimalni i

Kolumnisti

12.04.2021 u 18:00

Dželati i žrtve

Odgledao sam TV seriju „Porodica” sa velikom mukom u stomaku. Moguće zbog toga što je petodelni storijal o poslednjim danima slobode bivšeg predsednika Slobodana Miloševića, sve koji su bili savremenici i pasivni taoci strašnih i dramatičnih događaja u kojima ništa nije zavisilo od nas – vratio u vreme beznađa i anarhije. U kojoj je posle izgubljenih ratova i potoka prolivene krvi Srbiji nametnuta kolektivna krivica, a nama, njenim građanima, da budemo bespomoćni svedoci egzekucije srama, poniženja i stida. Uz poštovanje etičkog kodeksa kojeg se držim, da se nikada kritički javno ne izjašnjavam o filmovima i TV serijama svojih kolega, uz pohvale i čestitke koje upućujem scenaristi i reditelju Bojanu Vuletiću na hrabrosti i odvažnosti – i ovoga puta ću se uzdržati od

Kolumnisti

18.03.2021 u 18:00

Elita u ekspres loncu taštine

Dajem sebi za pravo da mi ništa ne bude jasno. Nikakva posebna saznanja nemam, informišem se kao i svi drugi građani Srbije isključivo na osnovu onoga što pročitam i čujem u medijima, ali vidim da je atmosfera u našoj najznačajnijih naučnoj i kulturnoj ustanovi u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, uzavrela – do ključanja. Dobro naloženi ekspres lonac taštine samo što ne eksplodira. Razloga je svakako više, a jedan je sve veća gužva ispred vrata akademije. Kroz koja bi rado ušli mnogi. Čast da kroz drevne i teške dveri akademije uđem pod njene svodove imao sam kao član Odbora za selo na čijem čelu je uvaženi profesor, doktor, akademik Dragan Škorić. Kada mi je spravom koju više niko i ne koristi a zove se telefaks, pre skoro deset godina stiglo rešenje o imenovanju – pomislio

Kolumnisti

28.12.2020 u 18:00

Ošureni na Ilici

Pre desetak dana mnoge beogradske redakcije su me naprasno i pod oznakom hitno zvale da komentarišem budalaštine izrečene o mom udruženom zločinačkim doprinosu sa pokojnicima čija dela ne umiru, sa legendarnim i nedostižnim Momom Kaporom, Minimaksom i hvala Bogu živim Borom Čorbom – u poseljačivanju Beograda. U sudbonosnom dža ili bu boks-meču između kovida 19 i moje malenkosti u kojem sam bio tih dana – mozak mi je bio potpuno na drugoj strani. Onda mi je neko poslao SMS poruku da se u uglednom beogradskom časopisu „Nedeljnik” pojavio bombastični skaredni intervju izvesnog Borisa Dežulovića – koji je ustalasao srpsku javnost. Satima sam blenuo u belilo plafona bolničke sobe i analizirao razloga za i protiv? I shvatio, da u statusu mog zdravstvenog i mentalnog hendikepa ipak moram

Kolumnisti

06.12.2020 u 18:00

Zatočenici onlajn života

U predvečerje krsne slave palim kandilo iznad ikone kućnog sveca. Krstim se i molim mu se da mi sačuva dom i podari spokoj čeljadi. Šapatom izgovaram imena unučadi, dece, snahe i zeta, supruge i starog oca koji će na drugi dan Božića navršiti devedeset leta. Ove godine, prvi put otkad znam za sebe, na krsnoj slavi nećemo imati goste. Porodica mi je, hvala Bogu, brojna i na okupu, pa će nas oko voštanice biti više od petoro. Maske nećemo nositi, stalno smo zajedno pa ne strepim da će nam, dok uz molitvu lomimo slavski kolač, upasti komunalna milicija. Ako osetimo bogougodni miris tamjana moći ćemo da budemo mirni i srećni – jer, kako je struka rekla, to je siguran znak da nikoga nije obuzela pošast koja u strahu drži čitavo čovečanstvo. Bar za sada… Bez filozofiranja, naknadne pameti i

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Radoš Bajić

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Овај веб сајт користи колачиће