Четвртак, 04.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.05	117.76	117.41
	100.65	101.25	100.95
	127.69	128.46	128.07

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Радош Бајић

Колумнисти

28.12.2020 у 18:00

Ошурени на Илици

Пре десетак дана многе београдске редакције су ме напрасно и под ознаком хитно звале да коментаришем будалаштине изречене о мом удруженом злочиначким доприносу са покојницима чија дела не умиру, са легендарним и недостижним Момом Капором, Минимаксом и хвала Богу живим Бором Чорбом – у посељачивању Београда. У судбоносном џа или бу бокс-мечу између ковида 19 и моје маленкости у којем сам био тих дана – мозак ми је био потпуно на другој страни. Онда ми је неко послао СМС поруку да се у угледном београдском часопису „Недељник” појавио бомбастични скаредни интервју извесног Бориса Дежуловића – који је усталасао српску јавност. Сатима сам бленуо у белило плафона болничке собе и анализирао разлога за и против? И схватио, да у статусу мог здравственог и менталног хендикепа ипак морам наћи

Колумнисти

06.12.2020 у 18:00

Заточеници онлајн живота

У предвечерје крсне славе палим кандило изнад иконе кућног свеца. Крстим се и молим му се да ми сачува дом и подари спокој чељади. Шапатом изговарам имена унучади, деце, снахе и зета, супруге и старог оца који ће на други дан Божића навршити деведесет лета. Ове године, први пут откад знам за себе, на крсној слави нећемо имати госте. Породица ми је, хвала Богу, бројна и на окупу, па ће нас око воштанице бити више од петоро. Маске нећемо носити, стално смо заједно па не стрепим да ће нам, док уз молитву ломимо славски колач, упасти комунална милиција. Ако осетимо богоугодни мирис тамјана моћи ћемо да будемо мирни и срећни – јер, како је струка рекла, то је сигуран знак да никога није обузела пошаст која у страху држи читаво човечанство. Бар за сада… Без филозофирања, накнадне памети и

Колумнисти

15.09.2020 у 18:00

Сто година пре и после

Ивана Н. је магистар естетске хирургије, има 36 година, није удата и нема деце. Живи са три мачке у свом стану на Дорћолу с погледом на Дунав, који је кад је дипломирала добила од свог оца – добростојећег грађевинског предузимача из једне вароши у Србији. Пре неколико година са тротоара испред зграде украли су јој нову „бубу фолксваген”. Кад се вратила с неког вечерњег ивента у „Хајату” мрзело је да паркира у гаражи – срећом, ауто је био каско осигуран. Сада вози нови џип „ауди ку-5”, који је једини у граду пинкрозе боје – јер је уз доплату наручила баш такав. Зарађује добро – ради на државној клиници, асистент је на медицинском факултету, по позиву одлази на заказане интервенције у неколико приватних клиника, које је масно плаћају јер је одличан хирург. Специјализовала се за

Колумнисти

22.08.2020 у 18:00

Месец плача

И ове године у Србији је баш родило. Мај је са својим ђурђевданским кишама био благодаран, кукуруз пара небо колико је добар, и пшеница нам је понела богато, негде чак и до пет тона по хектару. Леба и с леба ће бити, нико неће остати гладан. Народ каже: „После Светог Илије – сунце све милије”. Олуја више неће бити… Ипак, у српском роду август је месец плача. Пре четврт века напаћене душе српских страдалника који су на прашњавим тракторима узмицали пред убилачком хрватском „Олујом” примила је под своје окриље иста она Србија на њивама и међ шљивама о којој је певао Оскар Давичо. Последњих 25 година, уз болни уздах, сваког августа се сећамо страшног егзодуса и злочина над српским народом Крајине – незабележеног у историји савременог човечанства. За који нико није

Колумнисти

21.07.2020 у 18:00

Губитници и поражени

Како започети дан у Србији у првој половини врелог јула? Да ли нам се исплати да устајемо? Да ли је боље да останемо скврчени и склупчани у постељи и тако преспавамо сав ужас, очај и несрећу која нас окружује? Да не отварамо очи и не гледамо јад и страхоту која нам се догађа пред очима? Да не чујемо ниједну лошу, ружну и трагичну вест – које немилосрдно и без икаквог реда сустижу једна другу? Да не примимо ниједан телефонски позив којим ће нам бити јављено да је застрашујући вирус који хара светом напречац однео живот некоме ко нам је драг и кога волимо? Ако по целу ноћ констернирани бленемо у ТВ екран и живи директни пренос безумља на београдским улицама – онда већ знамо да је разуларена маса поломила врата на згради Скупштине Србије, да је теже и лакше повређено на стотине људи, да је

Колумнисти

29.06.2020 у 18:00

Један дан у супермаркету

У супермаркету је гужва као да је ковид 19 давна прошлост. Сем мене и касирке, нико не носи маску. Миран јер ме тако нико не препознаје – трудим се да држим дистанцу, али ми то не успева. Зајапурена и пуначка госпођа с пунђом на глави која је испред мене с препуним колицима намирница два пута се враћа до гондола јер је нешто заборавила. Једном неко средство за отпушавање судопере, а други пут кесу са замрзнутим ослићем. Прибијам се уз полице са жвакаћим гумама, тик-так бомбоницама, батеријама, тип-топ лепковима и другим дрангулијама да би госпођа која брекће могла да прође. Иза мене мршава жена у хаљини налик на кућну – такође се склања у страну. Загрнута лаким шушкавац-мантилом с капуљачом, у рукама држи кило црног брашна и – не затвара уста. Прича онижем старијем господину с

Колумнисти

04.02.2020 у 15:46

Баки, Мишко, Бурдуш, Бинички и Ћосић

Крајем октобра прошле године у варошици Ћићевац уместо да наставим према Сталаћу и Крушевцу десном обалом Западне Мораве, дочекао ме препречен пут са светлосном сигнализацијом и таблом на којој је писало: Радови на путу – Крушевац преко Варварина. Узгред, испод табле жицом је била привезана путоказна стрелица од плексигласа – коју је неки шаљивчина окренуо у контрасмеру. Видео сам да неки дају мигавац и скрећу тим правцем – али се ја нисам упецао. „Јурио сам” добрих 40 км на сат по путу који је више личио на артиљеријски полигон за мање калибре и гутао гареж иза шлепера пуних шећерне репе – са чијих каљавих точкова су се одлепљивали комади блата. После више од пола сата вожње прошао сам мост на Морави на којем је на Свету Тројицу 1999. године, ни криву ни дужну, заједно са

Колумнисти

05.01.2020 у 18:00

Радашинов коридор

Ако возим ауто-путем до Појата око сто двадесет километара на час, и колико може кроз начичкана насеља уз регионални пут од Ћићевца до Крушевца, па између четрдесет и шездесет кроз села Јасика, Кукљин, Бела Вода, Коњух, Велика Дренова – из Београда до мог завичаја и родног села Медвеђа код Трстеника стижем за три сата. Без икаквих недоумица, пре неколико дана сазнао сам да ће ми у годинама које долазе бити потребно дупло мање… За толико ће ми завичај постати ближи. Почели су радови на Моравском коридору. У последњој деценији, увек када сам се на овом месту поверавао читаоцима и дотицао болне теме пропасти српског села – добијао сам пацке и заједљиве коментаре… „Нека Радош крене од себе… Нека се он врати у село, па ћемо и ми…” Дрину да исправим не могу, нити свима, као лептир, да

Колумнисти

21.10.2019 у 11:33

Предсобље са мушкатлама

Пре тринаест година, октобра 2006. у Врњачкој Бањи је пала прва клапа телевизијске серије „Село гори а баба се чешља”. Када се данас сетим тих дана – све ми делује нестварно. Полупразних џепова, али пуни огромне вере, заноса и посвећености започели смо причу у чијем су средишту мали људи из моравског миркокосмоса. Сваки осмех и блага добронамерна реч била нам је огроман подстрек. Свака помоћ, па и најмања – судбоносно много нам је значила. Нажалост, на биљку која је тек почела да ниче – расута је врела вода. На самом почетку снимања суочили смо се с вешћу која нас је потпуно обесхрабрила. Тада поступајући преосвећени владика Хризостом, из само њему знаних разлога одбио је нашу молбу и забранио снимања у храмовима и манастирима на подручју Епархије жичке. Узалуд су биле наше молбе и

Колумнисти

26.08.2019 у 18:00

Храст у Дубоком потоку

Док штекћу и чангрљају карике трактора као плехани тањири у свадбарској шатри, пробушени ауспух брунда као да се на узбрдицу изнад мог села пење тенковски дивизион. Да не испаднем, чврсто се држим за волан ИМТ-а 539 из 1979. који сам купио мом оцу од прве главне улоге на филму. Успешно заобилазим бачени зарђали шпорет „смедеревац” и правим слалом између вододерина и рупа затрпаних ђубретом, шутом, пет боцама и исцеђеном комином. Док смањујем брзину у прву спороходну помислих – нико није дошао из Ниша или из Крагујевца да ту нечист баци баш ту. По удаљеном сеоском атару то су расуле руке сељака из мог и околних села. Препуштени сами себи, затурени и дезоријентисани у новом добу у којем за њих нема места – заборавили су да њихови дедови и очеви нису хтели ни огризак од јабуке да баце на

Претходна Следећа

1
2
3
4
5
6
7

Почетна / Радош Бајић

04.06.2026 у 01:55

Променљиво облачно и мало свежије, до 26 степени

04.06.2026 у 01:34

Невидљив и смртоносан

04.06.2026 у 01:12

Срушио се хеликоптер британске Краљевске морнарице

04.06.2026 у 00:55

Младић из Норвешке оптужен да је спремао атенат по налогу Ирана

04.06.2026 у 00:51

Произвођач стакала за Макронове наочаре пред банкротом

04.06.2026 у 00:37

Захтев истраживача за екперименталну употребу лека против рака панкреаса